PISA-studija: Ocenjivanje „ljudskog kapitala“. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 14.12.2023. 24:42 Min.. Verfügbar bis 13.12.2024. COSMO. Von Sasa Bojic.
PISA-studija: ocenjivanje "ljudskog kapitala"
Stand: 14.12.2023, 18:00 Uhr
Saša Bojić, Nenad Kreizer, Amir Kamber
Najnovija PISA-studija je uzburkala duhove u zemljama koje su „loše prošle“. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u međunarodnim razmerama pokrenula ovu studiju 2000. godine. Izvorni cilj je da se ispita koliko su znanja i umeća 15-godišnjih učenika upotrebljiva – u privredi. Shodno tome, znanja učenika su proglašena za „ljudski kapital“. Nenad Kreizer o tome kako su prošli Njemačka i zapadni Balkan. S detaljima i manama cijelog koncepta PISA studije Vas upoznaje Saša Bojić.
Objavljena je nova PISA-studija! I ponovo se svi pitaju: u kojoj zemlji su deca najobrazovanija? Neki se pitaju i: čiji je to obrazovni sistem na prvom mestu? A čiji je očito slab?
Mislim da bi bilo dobro da na početku postavimo jasan okvir priče. Najpre, šta je PISA? – (Skraćenica koju Nemci izgovaraju kao „piza“). Pa eto, imate izbor od bar dve varijante. Prema jednoj, ona je izvedena od Programme for international Student Assesment – program za međunarodno ocenjivanje đaka. Ali na francuskom je to Programme international pour le suivi des acquis des élèves što znači Međunarodni program za praćenje postignuća učenika.
„Međunarodni“ dogovor o tome je zapravo postavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD. Ona je još ranih šezdesetih godina prošlog veka rešila da definiše osnove i ciljeve obrazovanja. Tako je 1961. objavila program pod naslovom: „Privredni rast i potrebe obrazovanja – Evropska kulturna politika“. U njemu su postavljeni temelji obrazovnog koncepta onako kako to vidi OECD.
Tu između ostalog piše: „U školi valja postaviti osnov za stavove, želje i očekivanja, koji jednu naciju vodi u staranje o napretku, te u ekonomsko mišljenje i delanje“.
Podvlačim ovo „ekonomsko mišljenje i delanje“. I odmah još par rečenica iz istog programa: „Danas se samo po sebi razume da i obrazovanje pripada privrednom kompleksu, da je za privredu neophodno i ljude pripremati baš kao što se to radi sa materijalnim dobrima i mašinama. Obrazovanje sada ima istu vrednost kao auto-putevi, čeličane i fabrike veštačkog đubriva“. Ono je „ekonomska investicija u ljude“.
Tako se, piše tu još, može tvrditi da je „akumulacija intelektualnog kapitala jednaka – ako ne i važnija – od akumulacije realnog kapitala“. O „ljudskom kapitalu“ koji, tako gledano, svi mi predstavljamo, OECD je i 46 godina kasnije, 2007. godine, napisala da je to „faktor proizvodnje koji poput preslice ili pšeničnog mlina, donosi dobit“.
Iz ovoga je sasvim jasno da obrazovanje prema doktrini OECD mora da se postavi u sasvim određen okvir. A taj okvir je predstava tržišta kao mehanizma prema kojem ljudsko delanje treba da se ravna. Najprostije govoreći, obrazovanje, prema OECD, mora da služi potrebama tržišta i privrede.
Po ugovoru OECD i zemalja-članica te organizacije, zadatak OECD je da uz pomoć PISA-studije savetuje politiku. A zadatak studije je ne samo da načini snimak stanja, već i da izazove promene – to jest, da navede političare da poboljšaju negovanje „ljudskog kapitala“ u obrazovanju.
I sada se nameću pitanja: Da li je to cilj obrazovanja onako kako ga je čovečanstvo shvatalo pre pojave Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj? Da li je smisao obrazovanja u prilagođavanju zadatim okvirima? Da ne kažem, aktuelnoj privrednoj doktrini?
Tim pitanjima ću se vratiti pred kraj ove epizode.
Najpre malo konkretnijih podataka:
Prva PISA-studija sprovedena je 2000. godine. Otada se sprovodi svake tri godine.
Broj zemalja-učesnica studije se svaki put povećava i u studiji za 2022. o kojoj ovde govorim, učestvovalo je 80 zemalja. Inače, zapravo je reč o studiji koja je trebalo da bude sprovedena 2021. ali to zbog antipandemijskih mera nije bilo moguće.
Ispituju se đaci koji navršili petnaestu godinu, bez obzira na to koji razred pohađaju. Zašto – zato što se u proseku za najviše zemalja na tom uzrastu đaci nalaze na kraju svog školskog puta.
Studija nije koncentrisana na jedan školski predmet, već testira znanje iz tri oblasti: jezičke kompetencije, matematičke pismenosti i osnovnog prirodnonaučnog obrazovanja.
Jedna stvar je posebno interesantna, naime, PISA nije orijentisana na prosečne rezultate u školskom znanju, to jest, ona ne ispituje da li je i u kojoj meri savladan neki nacionalni obrazovni program. Ona pretenduje da „izađe iz merenja školskog znanja i da oceni sposobost da se specifična znanja i sposobnosti primene u rešavanju autentičnih problema“.
Koji je to problem – i zašto - „autentičan“ a koji ne, to je stvar koja nije bliže definisana.
I pošto toliko slušamo o ovoj studiji a najmanje smo imali prilike da vidimo neki konkretan zadatak, evo ga:
Marina porodica se seli. Ona može da bira između dve vrste kamiona za selidbu. Teretnjak A ima pod dužine 4 metra, širine 2 metra i visine 2 metra. Teretnjak B ima pod dužine 6,6 metara, širine 2,3 metra i visine 2,3 metra. Ali, imamo različite vrste kutija za selidbu. To jest, tri različite veličine kutija: male, srednje i velike – sa kompletnim merama, kojima sada ne želim da Vas zamaram.
I sada dolazi zaplet: Marina porodica je rešila da iznajmi kamion A. Koji je najveći broj srednjih kutija koji može da stane u taj kamion? Pri čemu ima četiri ponuđena odgovora. Inače i sami ti odgovori su zanimljivi jer variraju između a) 320 i d) 16 kutija.
No, komplikacije nastaju kada Mara shvati da u kamion A staju bez ostatka samo kutije srednje veličine. Osim toga, po Marinom mišljenju, srednja kutija ima 2/3 veličine velike kutije, a mala je 2/3 veličine srednje kutije.
U nastavku su ponuđene četiri rečenice kojima se ocenjuje Marina logika. Dve rečenice počinju rečima: „Mara je u pravu, jer…“ a dve počinju rečima: „Mara nije u pravu, jer…“.
Koja je tačna?
Ovaj zadatak je iz bloka zvanog „Prostor i oblik“. Ima blokova čije je težište na geometriji ili čistoj računici, ali princip je svuda isti. Opiše se – uz crtež - neka situacija i onda se u vezi s njom postavljaju najpre jedno lakše a potom jedno teže, izvedeno, pitanje.
I sada mislim da bi bilo fino da najpre saznamo nešto više i o najnovijim rezultatima studije. A sa njima će Vas upoznati moj kolega Nenad Kreizer.
Nenade rezultati Pisa studije obično izazovu veliko zanimanje javnosti. Koncentrirajmo se prvo na Njemačku. Što je najnovija Pisa studija zaključila kada su u pitanju učenici u Njemačkoj?
Pa moglo bi se reći opet šok i nevjerica. S time da je nevjerica sa svakom novom studijom sve manja. No ipak i ovaj put je bilo razloga za posebno uzbuđenje jer su učenici njemačkih škola prošli još gore nego na posljednjem ispitivanju iz 2018.
Zapravo su rezultati najgori od kada se ovo ispitivanje vrši.
Da, rezultati su u svim zemljama slabiji nego u posljednjem istraživanju ali usredotočimo se prvo na Njemačku. Njemačka se tako kada je u pitanju matematika našla na 25. mjestu od ispitanih 80 zemalja i njezini učenici su u tri kategorije ispitivanja: matematici, jezičnoj pismenosti i prirodoslovnoj pismenosti, osvojili 25 bodova manje nego na prošlom ispitivanju.
Kako su njemački učenici prošli u ostalim disciplinama?
Kad su u pitanju prirodne znanosti njemački učenici jedino u prirodnim znanostima leže iznad prosjeka. Kad je u pitanju jezična pismenost, dakle poznavanje njemačkog jezika, njemački učenici su u OECD prosjeku no treba reći da je taj prosjek pao od posljednjeg ispitivanja.
Jedna trećina svih ispitanih u učenika u Njemačkoj je vrlo loša bar kada je u pitanju jedna od disciplina. Svaki šesti ispitani učenik je loš u sve tri discipline.
U kojim disciplinama su učenici posebno slabi?
Po pojedinačnim disciplinama to izgleda ovako: posebno loše rezultate ima 30 posto učenika kada je u pitanju matematika, 26 posto kada je u pitanju čitanje tj. jezična pismenost i 23 posto kada su u pitanju prirodne znanosti.
S druge strane je pao i broj učenika koji su posebno jaki u pojedinim disciplinama, tako ih je u matematici tek devet a kad je u pitanju jezična pismenost osam posto.
Koje razloge stručnjaci navode za pad razine u Njemačkoj?
Pored izostanka nastave za vrijeme pandemije koronavirusa, što je utjecalo na globalni pad razine, u Njemačkoj se posebno ističe činjenica da nastava na daljinu bila provođena s manje digitalnih sredstava nego u ostatku svijeta.
Kao drugi i važniji razlog se navodi povezanost kompetencije učenika i njihova socijalno-ekonomska pozadina. Drugim riječima, sve veći udio migrantske djece u školama. Djece koja odrastaju u obiteljima u kojima se kod kuće ne govori njemački pa je stoga i kompetencija, posebice kod jezične pismenosti, niža.
Kakvo rješenje stručnjaci vide?
Ministrica obrazovanja Bettina Stark-Watzinger je rekla kako je vrlo važno ulaganje u predškolski odgoj. To znači da djeca, posebice iz migrantskih obitelji, što ranije krenu u vrtiće kako bi poboljšali znanje njemačkog. Ona je obećala da će država podržati savezne zemlje financijski. No u praksi je svima poznato s kojim problemima se suočavaju roditelji koji su u potrazi za mjestom u vrtiću.
I ekonomisti su nezadovoljni rezultatom Pisa studije.
Da posebno ako se u obzir uzme činjenica da Njemačkoj akutno nedostaje stručnjaka. Ifo centar za ekonomiju obrazovanja iz Münchena upozorava na to da učenici koji su slabiji u školi kasnije manje doprinose društvu. Oni poručuju. "Kriza obrazovanja je najveći rizik za Njemačku kao cilj za investitore". Drugim riječima, kapital odlazi tamo gdje su učenici marljivi.
A koje su to atraktivne zemlje, što kaže studija gdje su đaci najbolji?
Kao i prijašnjih godina u Aziji. Na prvom mjestu je Singapur a ne zaostaju ni Japan, Koreja Hong Kong i Kina.
Kad je Europa u pitanju pri samom vrhu su zemlje oko Baltika, no ovaj put ne Finska, koja je u posljednjim ispitivanju bila uzor, nego Estonija. Pri samom vrhu u Europi su još i Nizozemska, Švicarska, Danska, Belgija i Irska koje su sve skupa iznad prosjeka za razliku od Njemačke koja je prosječna.
I sada neminovno dolazimo do zemalja regije. Kako su one prošle?
Sve zemlje regije jugoistočne Europe su prosječne ili ispod prosjeka. Jedno se Slovenija u kategoriji matematike i prirodnih znanosti nalazi iznad prosjeka. Hrvatska je u dvije kategorije prosječna a u matematici ispod prosjeka a ostale zemlje u regiji su u svim poljima ispodprosječne.
Kako su vlasti u tim zemljama reagirale?
Kao i često kada su u pitanju problemi, vlasti uspijevaju pronaći nešto pozitivno. U Srbiji vlada kaže kako su učenici u toj zemlji bolji u prosjeku nego prilikom posljednjeg ispitivanja 2018. "Dok je opći prosjek OECD zemalja pao, u Srbiji je porastao", poručuju iz vlade Srbije.
U Hrvatskoj slična situacija: zapravo negativne vijesti političari reagiraju tvrdnjom da se radi o uspjehu. "Ovo istraživanje radilo se u vrijeme covida. Učenici u Hrvatskoj u vrijeme Covid-a izostali su iz nastave 2,5 mjeseca, a učenici u zemljama OECD-a 4,4 mjeseca,"kaže ravnatelj Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja Vinko Filipović i dodaje – "ja bih mi rekao da mi držimo konstantu, a prosjek OECD je pao. Znači, možemo zaključiti da je zapravo Hrvatska dobro radila u COVID-19". Dakle, Saša, ovisno kako se čitaju, rezultati studije mogu biti uspješni ili neuspješni.
Bio je to Nenad Kreizer, a ja sam pre njega obećao i malo priče o kritici na račun PISA-studije. Ili bolje reći: kritikama, koje su, baš kao i ciljevi studije, stvari o kojima se ne priča baš mnogo.
Najpre da pomenem jednu stvar koja uvek prati objavljivanje rezultata studije. To su optužbe raznih zemalja na račun OECD. Već pretpostavljate da se radi o zemljama koje su na testu prošle loše ili lošije nego u prethodnoj studiji, ili lošije od neke zemlje, ili grupe zemalja, koje smatraju favorizovanim.
Evo jednog primera. Austrija je bila vrlo ogorčena zbog rezultata druge PISA-studije, one iz 2003. godine. Prema njima je Austrija značajno pala na listi. Zbog toga je tadašnja austrijska ministarka za obrazovanje izdala nalog da se studija podvrgne ekspertizi. Za ekspertizu su bila zadužena trojica uglednih statističara.
Njih trojica su 2006. godine objavila rezultate svog rada. I tu konstatovali da je prilikom slučajnog izbora đaka za studiju ali i prilikom obrade i vrednovanja testova bilo mnogo nepravilnosti.
Na to je OECD najpre demantovala da je nešto bilo neregularno. A nešto kasnije je korekcije koje su zahtevali austrijski eksperti primenila, ali na prvu PISA-studiju iz 2000. godine. I, gle čuda, posle toga je korigovan i plasman Austrije u prvoj studiji i to – nadole, pa se ispostavilo da nije bila pada rezultata, jer su i oni prvi bili loši skoro kao i oni drugi.
Ove vrste nadmudrivanja i natezanja pokazuju koliko je PISA važna pojedinim vladama. U slučaju Austrije, na primer, sve je odmah politički instrumentalizovano: dok je zvanično važilo da je Austrija 2003. „pala“ u odnosu na 2001, ogroman broj ljudi, medija i političara je za to optužio obrazovnu politiku konzervativne vlade. Kao biva, otkako je na vlasti, vidi se da u obrazovanju sve ide nizbrdo.
A kada se pokazalo da je i 2000. bila skoro jednako loša, konzervativci su odmah napali Socijaldemokrate koji su onda bili na vlasti, itd. itd.
To je svuda normalan deo političkog posla. No, i pored toga, oni koji gunđaju umeju i te kako da budu u pravu. Jer, u vezi sa PISA-studijom postoji mnogo, hajde da kažem, diskutabilnih stvari.
Najdiskutabilniju stvar oko PISA-studije ću ostaviti za kraj zato što je reč o temeljnom, najkrupnijem, problemu koji sve dovodi u pitanje.
A i ostalih krupnih problema ima dosta.
PISA je, najpre, jedinstven test za 15-godišnjake iz 80 zemalja. Svaka od tih zemalja ima neki svoj obrazovni program u kojem su težišta drukčije raspoređena. Škola u jednoj zemlji ocenjuje đake na osnovu tog programa. Teoretski je moguće da se znanja koja se testiraju PISA-studijom, ili principi upotrebe tih znanja, u toj zemlji savladavaju kasnije nego što bi to hteo OECD.
Kvalitet samih testova je predmet stalnih rasprava. Na primer, u zadacima često postoji toliko mogućnosti da se dođe do rešenja da ne može da se kaže koja sposobnost se tim zadatkom uopšte meri.
Previše puta je konstatovano da tražena rešenja nisu i ispravna rešenja. Sada probajte to da iskombinujete sa prethodnom primedbom i već dobijamo haos. Ali ovo je tek početak liste zamerki.
U analizi testova koju je 2005. sa svojim timom sproveo matematičar Volfram Majerhofer ispostavilo da se oni zapravo nisu toliko podesni za ocenjivanje tražene osobine, recimo, matematičke pismenosti. I da su više koncentrisani na ono što autori testa hoće da vide kao „štrihlirano“. Drugim rečima, da autorima nedostaje naučna kompetencija.
Zatim, u testovima sa više ponuđenih odgovora, tačan odgovor može da se dobije i pogađanjem. Evo zašto je to loše: uzmimo bilo koji test znanja iz, recimo, književnosti i dva studenta koji polažu ispit. Jedan ga polaže u uobičajenom razgovoru sa profesorom koji postavlja pitanja i podpitanja. Drugi ga polaže odgovarajući na mnogo pitanja sa ponuđenim odgovorima koje treba da označi krstićem.
Ovaj poslednji, ukoliko kod svakog pitanja mora da se opredeli za jedan od četiri ponuđenih odgovora, uvek može da računa sa malom verovatnoćom da će proći slučajno. Baš zato bih Vas sada podsetio na onaj zadatak iz studije za 2022. koji sam Vam opisao na početku: koliko kutija kog formata najbolje može da stane u kamion A?
Znamo i veličinu kutija i veličinu kamiona. Vidimo ih i na crtežu. I onda kao ponuđene odgovore dobijemo: 16, 64, 100 ili 320 kutija. Ja sam recimo tačno odgovorio na to pitanje – bilo je 320 – samo zato što je pri pogledu na kamion i kutije već bilo jasno da su 16 i 64 smešno mali brojevi. A bogami i stotka. Onako odoka, rešavanje nije baš bilo neki izazov.
Ovaj nedostatak je priznala i sama OECD.
Idemo dalje: veliko je pitanje koliko se značenja u postavljanju pitanja gubi kada se ona prevedu, jer ih sve zemlje-učesnice prevode sa engleskog. Zna se da samo dužina tekstova pitanja na raznim jezicima varira oko 10 procenata. Inače, Francuska stalno kritikuje OECD smatrajući da on i favorizuje anglosaksonski sistem znanja i učenja oličen u pitanjima PISA-studije.
Postoji i problem motivacije samih učesnika. U mnogim zemljama đaci često PISA-test doživljavaju kao nekakvu dodatnu gnjavažu u okviru ionako dosadne nastave. Kod ispitanika u Norveškoj i Danskoj je primećeno da gube interesovanje i motivaciju čim im test postane nezanimljiv. Siguran sam da se to ne desi baš pred kraj testa.
I sada probajmo da uporedimo tako motivisane đake sa onima u Južnoj Koreji i Tajvanu, gde se pred početak testiranja intonira državna himna… Jeste, uvek su visoko plasirani, samo ne znam da li da se zbog himne divim više - ili manje…
Postoji čitav niz statističkih manjkavosti.
Najpre, ne postoje takozvane temeljne liste svih petnaestogodišnjaka u jednoj zemlji na osnovu kojih bi moglo da se proveri da li su i u kojoj meri ispitanici birani slučajnim uzorkom.
Zatim: nisu u svim zemljama svi petnaestogodišnjaci upisani u školu.
Zatim: u nekim zemljama u ispitivanju učestvuju deca sa hendikepom. U kratkim testovima su donedavno, u sedam zemalja, učestvovali i đaci iz specijalnih škola. Kada bi njihovi rezultati bili odstranjeni iz PISA-studije, Nemačka bi recimo 2003. na planu čitalačke kompetencije bila na 12. A ne na 18. mestu.
S druge strane, u više zemalja su iz testiranja isključeni đaci sa, recimo, legastenijom ili slabošću u računanju. Uopšte, OECD nema uvid u to da li se đaci za testiranje u nekoj zemlji biraju slučajnim uzorkom ili tu postoji selekcija boljih.
I za kraj: najdiskutabilnija stvar u čitavoj studiji je njen cilj da se ustanovi u kojoj meri je „ljudski kapital“ - kako to zove OECD - na visini zadataka koje pred društva postavlja tržišna privreda. Tako se obrazovanju pristupa kao sistemu koji je tu da bi bio izliven u tačno određeni kalup.
Znamo da u svakom narodu i svakoj zemlji postoje obrazovne tradicije koje su negovane hiljadama ili stotinama godina pre pojave OECD. Mnogi su negovali škole i univerzitete na kojima je cilj bio razvoj slobodnog duha, enciklopedijskog obrazovanja, raznih filozofskih i umetnikih tradicija, i pre svega: razvoj intelekta koji nije ograničen okvirima bilo kakve doktrine. A OECD se kreće upravo suprotnim putem.
Na konferenciji OECD o obrazovanju i privrednom rastu iz 1961. ova organizacija naglašava da u studijama kao što je PISA vidi „najefikasniji put da se utiče na ponašanje suverenih država“.
Ko uopšte sme da pretenduje da to radi?
Osim toga, OECD piše da mu u ciljeve spada da se „milioni ljudi“ u zemljama u razvoju „otrgnu od načina života koji su negovali milenijumima i vekovima“. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je, međutim, i neke evropske zemlje u pogledu obrazovanja svrstala u „zemlje u razvoju“. Među takvima je i Nemačka jer su ovde školski programi i uprave - decentralizovani.
