Zabrinutost zbog novih napetosti na Kosovu. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 04.10.2023. 29:00 Min.. Verfügbar bis 03.10.2024. COSMO. Von Boris Rabrenovic.
Zabrinutost zbog novih napetosti na Kosovu
Stand: 04.10.2023, 18:04 Uhr
Boris Rabrenović, Zorka Djukanović, Amir Kamber
Nove, velike napetosti u odnosima Beograda i Prištine, nakon oružanog napada na kosovsku policiju u mestu Banjska na severu Kosova, 24. septembra. Šta se tačno dogodilo, ko je planirao napad i šta je bio cilj? Preti li novi rat? Da li će Srbiji biti uvedene sankcije? Šta će biti sa dijalogom Beograda i Prištine? Da li predsednik Srbije Vučić i dalje ima kredibilitet da pregovara o Kosovu? Koliko je ugrožen put Srbije ka EU? O tome razgovoramo sa saradnicom Zorkom Đukanović i Bojanom Elekom, zamenikom direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U napadu maskiranih i oružanih lica koji je izvršen 24. septembra u selu Banjska na severu Kosova ubijen je jedan kosovski policajac i poginula su trojica napadača.
Vlast na Kosovu taj napad tretira kao teroristički akt i pokušaj rušenja ustavnog poretka Kosova. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, donedavni potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba, kontroverzni biznismen, blizak vlastima u Beogradu. Zvanični Beograd međutim negira umešanost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će svi koji su učestvovali u napadu na kosovsku policiju u Banjskoj odgovarati pred institucijama Srbije.
U međuvremenu, juče popodne u Beogradu je uhapšen Milan Radoičić. Danas je saslušan u Višem sudu, pritvor mu nije određen, ali ima zabranu napuštanja Srbije. EU i SAD su zabrinute, sve više je onih koji traže uvođenje sankcija Srbiji, neizvesna je budućnost dijaloga Beograda i Prištine, a neki smatraju da situacija dugo nije bila toliko opasna. Mnogo pitanja za našu beogradsku saradnicu Zorku Đukanović.
Zorka, kakva je tvoja procena, ima li opasnosti od novih oružanih sukoba na severu Kosova?
Ako se zna šta se desilo nedavno u Banjskoj kada ništa nije ukazivalo na neki oružani sukob sa tragičnim posledicama, onda je teško reći kakva je bezbednosna situacija. Naizgled je sve mirno, ništa ne ukazuje na nove nemire ili sukobe. Nije realno očekivati da bi se ponovilo nešto slično, da se pojave neke nove oružane grupe. I Srbi koji tamo žive su zatečeni onim što se dogodilo. Svakako se ne mogu isključiti pojedinačni incidenti ili provokacije, posebno zbog velikog prisustva kosovskih specijalaca na severu, a kako je reč isključivo o policajcma Albancima, jasno je da Srbi na to ne gledaju blagonaklono i traže samo prisustvo Kfor i Eulex-a.
Ni deset dana od oružanih sukoba na severu Kosova u mestu Banjska, ne zna se šta se tačno dogodilo, ko je planirao napad na kosovske policajce, ko su ti naoružani ljudi i šta je bio njihov cilj? Zna li se nešto više danas?
Obično se u sličnim situacijama prvo postavi pitanje kome ovo što se desilo kratkoročno ili dugoročno odgovara. Odgovor je jasan. Kosovskim vlastima odgovara jer im je ojačalo poziciju u zapadnim krugovima, koja je kako se činilo bila u poslednje vreme poljuljana nekim potezima pre svega premijera Aljbina Kurtija koje je povlačio poput odbijanja da formira zajednicu srpskih opština, pa do dovođenja uz policijsku pratnju gradonačelnike u opštine na severu. Ni najmanje ne odgovara Beogradu i Srbima koji žive na Kosovu.
I sad je logično pitanje pa kako iza nečega što ne odgovara Beogradu i Srbima, stoje grupa naoružanih Srba i po tvrdnjama Prištine organizovane upravo iz Beograda?
Te naoružane ljude kosovske Srbe predvodio je po sopstvenom priznanju Milan Radoičić blizak vlastima u Beogradu i do pre nekoliko dana kada je podneo ostavku potpredsednik Srpske liste najuticajnije političke grupacije koja okuplja kosovske Srba, a ima podršku srpskih vlasti. E taj odgovor šta im je bio cilj, šta su želeli da postignu, ne znaju ni upućeni u kosovsku krizu, ni u vojnu doktrinu, ni geopolitiku ni strategiju pregovaranja. Analitičari se slažu u jednom - da je kosovski premijer dobio potvrdu za ono što ponavlja već duže da na severu Kosova vlada kriminal da je kontrolisan iz Beograda i da sa srpskim vlastima ne može da se pregovara o normalizaciji odnosa. Beograd je izgubio poene koje je teško zaradio poslednjih godinu dana, kada se predstavljao kao konstruktivan pregovarač koji s pravom traži formiranje Zajednice srpskih opština što je potpisano još pre deset godina u briselskom sporazumu. Šteta je već načinjena i sad se povlače potezi da dugoročno bude što manja.
Kad govoriš o povlačenju poteza na šta konkretno misliš?
Kosovski policajci patroliraju cestom koja vodi do manastira Banjska nakon pucnjave u blizini Zvečana
Pre svega na hapšenje Milana Radoičića, koji je i pismom koje je nakon dešavanja u Banjsko pročitao njegov advokat, priznao da on stoji iza svega, da je on organzovao ljude, nabavio oružje, planirao akciju, a sa ciljem da pokaže, kako kaže, otpor teroru Aljbina Kurtija koje vrši nad Srbima. Rekao je da nikog nije obavestio i da ni Beograd nije znao za njegove aktivnosti i planove. Sve je to priznao u pismu, ali je pred tužiocem negirao krivicu. Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil preneo je stav svoje administracije da je pozitivan znak hapšenje Radoičića, a Bela kuća je saopštila da očekuje odgovore na sva pitanja posebno kako je naoružana grupa ušla na Kosovo, odakle im oružje šta im je bio cilj i da li srpske vlasti stoje iza toga. Kao pozitivan potez službeni Vašington ističe smanjenje broja vojnika Srbije na tzv. administrativnoj liniji na čemu je Amerika insistirala ovih dana, a tom zahtevu se pridružilo više članica Nato odnosno Evropske unije.
Da se vratimo na kolovođu kako navodi tužilaštvo u saopštenju? Kakav je njegov status?
Radoičić je priveden, određen mu je pritvor do 48 sati, ali pre isteka tog roka po odluci suda je pušten. Oduzet mu je pasoš, zabranjeno napuštanje prebivališta i ulazak na Kosovo, a ima obavezu dva puta mesečno da se javlja policiji. Tužilaštvo će na odluku suda da mu ne odredi pritvor uložiti žalbu zbog opasnosti od bekstva. Tužilaštvo ga sumnjiči za nabavku velike količine oružja, označava ga kao kolovođu naoružane grupe ljudi i tereti ga za krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Da podsetim, Radoičić je javnosti poznat kao kontroverzni biznismen, ključni čovek Beograda koji kontroliše sever Kosova, ali se dovodio u vezu sa trgovinom oružja, narkotika, pa je i stavljen na crnu listu Amerike. Prištinske vlasti su ga osumnjičile za organizovanje kriminalne grupe i za umešanost u ubistvo kosovskog političara Olivera Ivanovića, ali su tokom sudskog procesa povukli poternicu za Radoičićem, što se u javnosti tumačilo kao odraz njegove moći koji ima u celom region.
Kako Vučić objašnjava da nije znao šta se dešava i šta se planira?
On navodi da osuđuje nasilje i ubistvo kosovskog policajca i najavljuje da će svi koji su učestvovali u tom napadu odgovarati, ali ističe i da je upozoravao međunarodnu zajednicu da može doći do ovakvih incidenata. Kaže da ovo što se desilo je posledica antisrpske Kurtijeve politike. To potkrepljuje podatkom da je samo u poslednje dve godine 11 odsto Srba napustilo Kosovo, a po njemu ako se ne prekine pritisak iz Prištine talas iseljavanja će se nastaviti.
Koliko je hapšenje Radoičića naišlo na odobravanje i kakve su zapravo reakcije?
Bilo je i prethodnih dana izvesno da će do hapšenja doći, jer je Radoičić i sam priznao da je organizator. Međutim, u Prištini to vide kao farsu Beograda i najavljuju pokretanje zahteva za raspisivanje međunarodne poternice kako bi Radoičić bio izručen. Izručenje se teško može očekivati jer Kosovo i Srbija nemaju potpisane takve sporazume niti mogu da ih imaju zato što Beograd na Kosovo i po Ustavu gleda kao na svoju teritoriju. Novi razvoj događaja i njegovo puštanje iz pritvora u kom se nalazio samo jedan dan Kosovska ministrka pravde Aljbuljena Hadžiju ocenjuju kao dokaz da Srbija raj za kriminalce i teroriste.
Povlačenje vojske osim Amerike ovih dana tražili su i evropski zvaničnici, koji su listom navodili da je grupisanje snaga Srpske vojske uznemiravajuće i nedopustivo?
Da kažem samo da se vojska Srbije nalazi još od Kumanovskog sporazuma u sektoru kopnene zone bezbednosti u dogovru sa Kforom odnosno Natom i da taj broj varira u skladu sa bezbednostnom situacijom. Od prošle godine je u više navrata podizan stepen borbene gotovosti. Ovog puta bar zvanično to nije bio slučaj, a iz vojnih izvora objašnjavaju da je taj broj smanjen i to za gotovo deset hiljada u odnosu na prošlu godinu. Kad smo kod vojnih pitanja Beograd je tražio da Kfor poveća prisustvo na severu Kosova, a zbog aktuelne situacije Britanija je donela odluku da pošalje dodatni kontigent, a slične poteze najavile su i Nemačka i Rumunija.
Šta kaže opozicija u Beogradu? Koga oni optužuju za sve što se desilo u Banjskoj?
I proevropska i ona iz tzv patriotskog bloka kao krivca vide Aleksandra Vučića, jer je po njima morao da zna šta se sprema, a ako nije znao onda pitaju zašto nije odmah pokrenuo smenu resornih ministara i šefova bezbednosnih službi. Opozicija i jedna i druga traže i hitno zasedanje Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o dešavanjima u Banjskoj i traže da izveštaj o tome podnese predsednik Srbije. Građani kako kažu imaju pravo na odgovore zašto se urušava međunarodni ugled Srbije i dodatno ugrožava položaj države, ali kosovskih Srba.
Kad pominješ opoziciju onaj proevropski deo od kako su se desila dva masovna ubistva u maju, organizuje proteste protiv nasilja. Da li su neki od njihovih zahteva ispunjeni?
Uglavnom ne, oni traže smenu direktora BIA i ministra policije, smenu rukovodstva javnog servisa, smenu članova regulatornih tela za medije, ukidanje rijaliti programa i svega onog što promoviše nasilje i takav narativ u društvu. Od pre pad nedelja traže i vanredne parlamentarne i beogradske izbore.
Na ovaj poslednji zahtev predsednik države je odgovorio pozitivno. Najavio je da će biti održani verovatno 17. decembra, ali kako stvari stoje svi zajedno, a ne odvojeno kako traži opozicija. Odmah po njegovom objavljivanju masovno su predsednici opština iz vladajuće Srpske napredne stranke podneli ostavke sad već preko 50 njih tako da će se uz parlamentarne održati izbori i u mnogim opštinama i gradovima, a još uvek nije poznato da li će u istom terminu se glasati i u Vojvodini za pokrajinsku skupštinu.
S nama je razgovarao i Bojan Elek zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. On nam je rekao kako ocenjuje trenutnu situaciju na Kosovu i da li se slaže sa ocenama da situacija nikada nije bila opasnija. Pričamo i o tome koliko je ozbiljna pretnja Srbiji o uvođenju sankcija te kako bi mogle da izgledaju te sankcije. U EU je sve više onih koji kritikuju politiku popuštanja Vučiću. A i šefovi vlada Albanije i Hrvatske, Edi Rama i Andrej Plenković, pozivaju na uvođenje sankcija Beogradu. Koliko će trenutna situacija zaoštriti odnose sa susednim zemljama Srbije - poslušajte detaljnije u našem podkastu.
