Srbija: zatišje pred buru?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 08.01.2024. 28:55 Min.. Verfügbar bis 07.01.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Srbija: zatišje pred buru?
Stand: 08.01.2024, 17:32 Uhr
Maja Marić, Aleksandar Timofejev, Boris Rabrenović
Ne stišavaju se reakcije srpske opozicije koja tvrdi da su izbori održani 17. decembra 2023. pokradeni. Studenti, inicijativa ProGlas i članovi koalicije Srbija protiv nasilja nakon praznika nastavljaju sa protestima. Aleksandar Timofejev i Maja Marić razgovaraju o tome mogu li prigovori opozicije dovesti do ponovljenih izbora. Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja, objašnjava koje iduće korake treba planirati opozicija i zašto moraju gledati u smjeru Brisela.
Šta se sve događalo od izbora 17.12.2023. Opozicija, pre svega građanska okupljena na listi Srbija protiv nasilja, ali i “Nada”, jedina koalicija desnice koja je prešla cenzus tvrde da su izbori pokradeni, da je glasao veliki broj ljudi koji su dovedeni iz Republike Srpske (koji inače imaju srpsko državljanstvo, ali je pitanje da li imaju prebivalište u Srbiji, te je upitno kako onda mogu da glasaju na lokalnim izborima). Opozicija traži ponavljanje izbora...
O tome kakva je trenutna situacija u Srbiji razgovaramo sa našim dopisnikom iz Beograda Aleksandrom Timofejevim. Saša, šta se sada događa?
Praznično je stanje, u najkraćem. Imali smo Novu godinu, pa je juče bio Božić koji se ovde slavi po julijanskom kalendaru. A danas je neradni dan koji je građanima obezbedio lično predsednik Aleksandar Vučić predloživši da se, s obzirom da je Božić kao neradni dan pao u nedelju, “nerad”, da kažemo, pomeri za danas. To je Vlada naravno prihvatila, a i građani nisu imali ništa protiv. U svakom slučaju, sve je trenutno možemo reći “na pauzi”. Svakodnevni protesti većeg dela opozicije, koju čine građanski opredeljena koalicija Srbija protiv nasilja te ovde veoma popularnog udruženja nestranačkih javnih ličnosti “Proglas” i studenata zaustavljeni su 30. decembra i najavljen je njihov nastavak posle praznika. Sve češće se pominje 13. 01., što je starokalendarska, takozvana srpska Nova godina.
Opozicija svakodnevno podnosi nove prigovore, pre svega na beogradske izbore Republičkoj izbornoj komisiji. Oni se odbijaju, sledeći pravni korak je tužba Ustavnom sudu. S druge strane Vučić je, nakon što je izborna komisija proglasila rezultate republičkih parlamentarnih izbora, najavio skoro formiranje Skupštine sa izbornim rezultatima kakvi jesu, dakle njegova Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu i može sama ako hoće da formira vlast. Šta će biti videćemo, a analitičari ovde podvlače da svakako treba pričekati i da se evropski političari vrate u Brisel kako kažu sa skijanja i zimskog odmora.
Pa dobro, možeš li nekako u najkraćem reći da li je bilo krađe na izborima?
U najkraćem teško je proceniti da li je bilo krađe, određenih nepravilnosti svakako jeste, ali ključno pitanje je da li su one bile takve da su odlučile rezultat možda ne republičkih jer je tu razlika u broju glasova velika, ali tekođe važnih beogradskih, gde je situacija skoro izjednačena, da. Srbija protiv nasilja je još tokom izbornog dana prijavljivala kako se na izborima u Beogradu pojavljuje veliki broj građana koji ne da nisu iz Beograda ili Srbije, već su pretežno iz Republike Srpske, dakle iz Bosne i Hercegovine. To su bili ljudi koji imaju državljanstvo Srbije, ali je diskutabilno odakle im prijave boravišta, to jest adrese gde navodno žive. Tako su došli do podataka na primer da je u određenim kućama ili stanovima bilo prijavljeno da živi na desetine ljudi ili da ljudi žive na adresama gde uopšte ne postoje izgrađeni stambeni objekti. Kamere opozicionih televizija su zabeležile i paradokslane situacije kako ljudi izlaze iz autobusa ne znajući ni da izgovore adrese ulica u kojima kao stanuju. Pojavila se informacija da je navodno 40 000 ljudi, koji ne žive u Beogradu dovedeno da glasa u srpskoj prestonici. Vlasti su takve informacije odbile navodeći da ništa nije urađeno protiv zakona, a njima bliski analitičari ističu kako bi za dovoženje tolikog broja bilo potrebno 800 autobusa, što bi izazvalo saobraćajni kolaps u Beogradu, a to se činjenica nije dogodilo. Kako god, o tome da li je i koliko bilo izborne krađe trebalo bi da odluče sudovi, a ako ne oni, utvrdiće valjda jednog dana istoričari.
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik
Vratimo se u sadašnjost. Protesti su na pauzi, a prekinut je i štrajk glađu jedne od nosilaca liste Srbija protiv nasilja Marinike Tepić i još nekolicine poslanika?
Da. Nakon dvanaestodnevnog štrajka glađu Marinike Tepić, u kom su nekoliko dana učestvovali i neke od njenih koleginica i kolega, na izričit zahtev lekara da iz zgrade u kojoj radi Republička izborna komisija pređe u bolnicu na intenzivnu negu, ona se 30., u prilično teškom stanju, gotovo iznešena na binu, kratko obratila okupljenima na protestu Proglas-a, rekla da izbori moraju biti poništeni, otišla u bolnicu i pristala da prekine štrajk. Sada se očekuje njen povratak u političku arenu Srbije.
Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde
A šta se događa sa desnicom u Srbiji? Oni su doživeli teški poraz?
Tako je. Sunovrat, krah, kolaps bi bile možda natačnije reči. Pošto lideri stranaka desnice nisu uspeli da se poput stranaka građanske orijentacije dogovore da izađu na izbore na jednoj listi već su išli posebno, nijedna osim koalicije “Nada”, koju predvodi Nova demokratska stranka Srbije, nije prešla realno niski cenzus za ulazak u parlament od 3 odsto. Tu sada pljušte ostavke, a glasove im je, pokazuje se, uzeo i najveće iznenađenje ovih izbora, piktoralni lekar u penziji, antivakser i pobornik različitih teorija zavere, Dr Branislav Nestorović.
Ko je taj, kako kažeš, “piktoralni” Branislav Nestorović?
Dr Nestorović je sve do pandemije bio pretežno poznat kao vrhunski dečiji pulmolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji i tu i tamo član različitih stranaka. Na početku Kovid-a se stojeći pored Vučića obratio narodu rečima da je to najsmešniji virus na svetu koga se ne treba plašiti. U međuvremenu je postao ozbiljan antivakser, a naknadno i YouTube zvezda gde je govorio o brojnim teorijama zavere, o tome kako su ljudi sa plavim i zelenim očima potekli sa Marsa, kako je zemlja ravna ploča, doduše malo zakrivljena… Ima toga još. On je sa grupom ljudi okupljenih pod imenom “Mi-glas iz naroda” osvojio dovoljan broj glasova da uđu i u republički i u brojne lokalne parlamente, a u Beogradu su, ako rezultati ostanu ovakvi kakvi su sada, tas na vagi ko će uzeti vlast ili će se izbori ponavljati. U najkraćem, veliko iznenađenje. Analitičari su u izbornoj noći na televizijama na pitanje otkud sad on najčešće odgovarali: “Nemamo pojma”.
Prof. dr Branimir Nestorović
Pomenuo si YouTube. Društvene mreže postale su nezaobilazne. Ali tu su i tradicionalni mediji, televizija pre svih. Kako su oni uticali na izbore u Srbiji?
Analitičari, kada su mediji u pitanju, podvlače da Vučić ima neprikosnovenu kontrolu i podršku pre svega svih televizija koje imaju nacionalnu frekvenciju, što znači da se nalaze i na svim kablovskim mrežama. To potkrepljuju podacima o ogromnoj razlici u minutaži gostovanja opozicije i vlasti na njima. S tim u vezi se navodi i podatak da je nemali broj ljudi na izborima mislio da glasa za Vučića, iako su ovo bili izbori na kojima on nije bio kandidat, a više formalno nije ni predsednik Srpske napredne stranke. S druge strane, internet i društvene mreže svakako imaju sve veći značaj u Srbiji, ali tu se vodi da kažemo “mrtva” trka između pristalica opozicije i takozvanih botova aktuelnih vlasti. Svakako, pitanje medija ostaje jedno od ključnih političkih pitanja u Srbiji.
Rekao si da i studenti učestvuju u protestima. Oni su u Srbiji, podsetimo se, devedesetih, bili veoma važan politički faktor. Brojni analitičari smatraju da su studenti, tada okupljeni u “Otporu”, bili ključni za smenu režima Slobodana Miloševića. Kako reaguju sada?
Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja, objašnjava koje iduće korake treba da planira srpska opozicija i zašto moraju gledati u smeru Brisela.
- Prva stvar kada govorimo o poverenju u opoziciju je da znamo da opozicija ovde deset godina gubi izbore. Samim tim ima manje sredstava. Dosta je teško biti opozicioni aktivista van Beograda, pogotovo u manjim mestima, jer to se zaista doživljava kao ne pravo na političko organiziranje, nego prosto antidržavno delovanje. Jer je stavljen znak jednakosti između Aleksandra Vučića i države. Znači ako se opozicino angažujate, vi ste neko ko je protiv države. Što se tiče budućnosti, ja mislim da se ovde desila jedna dobra stvar za demokratiju u Srbiji, a to je pojava ProGlasa. Zašto? Zato što je cilj Vučića bio da anestezira javnost i on je to u velikoj meri uspeo. Veliki deo ljudi se povukao iz javnog i političkog života. Nisu ljudi spremni da javno govore. Kad pogledate analizu medija u Srbiji vi imate jedan značajno mali broj ljudi koji se pojavljuje i kritički sagledava stanje u društvu. Imate akademsku zajednicu koja ćuti. Imate ljude intelektualce koji ćute, imate pripadnike strukovnih udruženja, imate predstavnike krupnog kapitala i srednjeg kapitala i njihova udruženja, Komore, koje je takođe ćute. Znači prosto - društvo se ućutalo. Pojava ProGlasa je za mene prva predizborna pobeda. Ono što je jako bitno u narednom periodu jeste rad na javnost. Pripadam školi mišljenja Jürgena Habermasa da vi ne možete imati demokratsko društvo i državu bez javnosti. Znači rad na javnosti i ovaj proces koji Srbiji predstoji, a to je borba da se utvrdi i da se institucionalno dokaže šta smo mi ustvari imali 17. decembra 2023. jeste ključni proces.
Tako je, zaista su bili važni, ali su bili i veoma aktivni i pre svega brojni. Sada je jedna grupa okupljena u organizaciji Studenti protiv nasilja pokrenula studentske proteste. Traže da im se omogući uvid u birački spisak, blokirali su na 24 sata jednu od centralnih beogradskih saobraćajnica i snažno podržavaju “Proglas”, neformalnu organizaciju intelektualaca koja ovde čini se budi najveće simpatije. Na akcije studenata se nekako uvek gleda sa simpatijama. Oni su deca ili unuci i onih koji podržavaju vlast. Javnost je burno reagovala kada su neki od njih nakon ozbiljnog incidenta sa policijom, što je posebna priča, bili privedeni. Ali, sve dok se njihov broj bude izražavao u desetinama, retko stotinama, ne može se govoriti o studentima kao ozbiljnom faktoru u ovome što se dešava u Srbiji.
Pokretači ProGlasa na konferenciji za medije
I šta možemo reći za kraj, kakva su očekivanja?
Teško je reći. U zavisnosti od toga da li su bliski vlastima ili opoziciji mediji i analitičari navode različite argumente koji govore u korist jednih ili drugih. Dosta toga je otvoreno. Beogradski izbori bi lako mogli biti neuspešni ako Nestorović ne podrži nijednu stranu, što on implicitno najavljuje. To znači da većinu u Beogradu ne bi mogao da formira niko.Vlast bi tako dobila argument za ponavljanje, a opozicija bi bila dovedena u tešku situaciju da ponovo trči trku pod postojećim uslovima ili da svojim glasačima pokuša da objasni zašto će bojkotovati ponovljene izbore u Beogradu, a na primer prihvatiti rezultate za Republički parlament. No, mislim da i jedni i drugi čekaju da se zvanično oglasi Brisel. Mnogobrojni strani posmatrači su naveli da je bilo ozbiljnih izbornih nepravilnosti. Vučić to prilično grubim rečima demantuje, ali mu svakako ne bi prijalo da zvanični izveštaj bude izričito negativan. Opozicija otvoreno poziva Evropu da reaguje i da ne prihvati da se iz bilo kog razloga u Srbiji toleriše ono što se ne bi tolerisalo u zemljama članicama Unije.
