Live hören
Jetzt läuft: Ouvi Dizer von Melim

Srbija: tko izlazi na izbore, tko ih bojkotira? COSMO bosanski/hrvatski/srpski 22.04.2024 22:49 Min. Verfügbar bis 22.04.2025 COSMO Von Maja Maric


Download Podcast

Srbija: tko izlazi na izbore, tko ih bojkotira?

Stand: 22.04.2024, 18:06 Uhr

Maja Marić, Zorka Đukanović, Boris Rabrenović

Opozicija u Srbiji je podijeljena. Nakon višednevnih razgovora vlasti i opozicije, predsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je najavila da će 2. juna biti održani beogradski i svi lokalni izbori. Iz koalicije "Srbija protiv nasilja" na izbore izlazi samo šest od devet stranaka, čime se dovode u pitanje i izlaznost i rezultat. Je li podjela zapravo poraz opozicije? Maja Marić o tome razgovara s političkim analitičarom Milošem Bešićem, a Zorka Đukanović pojašnjava što je dovelo do ove situacije.

U Srbiji opet - izbori. Nakon samo šest mjeseci, građani Beograda ponovo će birati gradsku vlast. 2. juna neće glasati samo oni već i 88 lokalnih samouprava koje čekaju redovni izbori.

Tako je barem najavila predsjednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić.

No opozicija, okupljena pod krilaticom "Srbija bez nasilja", koja je pokrenula prosvjede nezadovoljstva među ljudima, upravo se podijelila. Na dio koji izlazi na izbore pod svaku cijenu, i na one koje to odbijaju učiniti.

Crna olovka upisuje X u kružić

Izborna problematika u Srbiji već je neko vrijeme tema koja skreće pažnju raznih međunarodnih institucija. A Srbija je uz to u kompliciranoj poziciji zbog  prijema Kosova u Savjet Evrope i mogućeg usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici. Mnoge analitičare iznenadilo je da dio opozicije ne izlazi na izbore.

Trenutni argument stranaka koje ipak izlaze na izbore je da se ne smije propustiti prilika da se bore. Tvrde da ne postoje ti izbori pod Vučićem koji će biti fer i demokratski, a vlast se može osvojiti samo na izborima.

S druge strane, stranke koje su odlučile da ne izađu na izbore, kažu da je preostalo malo vremena do 2. juna kako bi se stvorili uslovi za fer glasanje.

Razgovaram s kolegicom Zorkom Đukanović detaljnije o tome što se to točno događa na političkoj sceni Srbije?

Beograđani će ponovo na birališta drugog juna, jer u zakonskom roku nije formirana nova vlast na osnovu rezultata izbora koji su održani u decembru, a za koje opozicija ali i međunarodni posmatrači kažu da su bili pokradeni. Osim ponovljanja glasanja u Beogradu na izbore će i birači u još gotovo 90 opština i gradova, gde odbornicima do kraja godine ističe mandat. To je rezultat pregovora koje su se proteklih meseci vodili u Skupštini, a tiču se poboljšanja izbornih uslova koje je tražila opozicija okupljena u koaliciju Srbija protiv nasilja.

Spajanje svih izbora u jednom danu bio je jedan od uvjeta, za koji je vlast rekla da nije moguće ispuniti jer nije u skladu sa Zakonom, pa je ipak u petak prihvaćen. Pa kako je sad to ipak moguće, ako nije po zakonu?

Ana Brnabić

Predsednica Skupštine srbije Ana Brnabić

Tako što se po hitnom postupku u Skupštini usvoje izmene zakona koje će to omogućiti. Na prihvatanje i tog trećeg uslova vlast je pristala kada se činilo da pregovori koji su vođeni u skupštini o izbornim uslovima će potpuno propasti i da će opozicija bojkotovati izbore u Beogradu. Vlasti oličene u Srpskoj naprednoj stranci, nije odgovaralo da pregovori o izbornim uslovima propadnu posebno zbog Rezolucije Saveta Evrope i izveštaja  preporuka OEBS-ove kancelarije ODIHR (Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava) koji je jasno rekao da su zabeležene brojne nepravinosti i da se uslovi moraju promeniti kako bi se omogućilo fer i slobodno glasanje.

Koji su bili drugi uvjeti koje je opozicija postavila kako bi izašla na begradske izbore?

Drugi uslovi opozicije koji se tiču otvaranja medija posebno javnih servisa za opoziciju i sređivanja biračkih spiskova prihvaćeni su nešto ranije, ali njihovo ispunjenje tek predstoji. Potrebno je kaže opoizicija ali i predstavnici nevladinog sektora koji su učestvoali u pregovorima da se očiste spiskovi kako od preminulih, tako i od preko noći u spiska ubačeni tzv. fantomski birači. Posmatrači su tvrdili u iznele brojne dokaze koje su predali sudu da su u Beograd dovođeni ljudi iz drugih gradova Srbije, ali iz Republike Srpke kako bi glaslai na loklanim izborima a na osnovu promene prebivališta. Da podsetim, zbog kako navode, krađe na izborima, opozicija se obraćala  izbornim komisijama i sudovima u Srbiji, organzovali su proteste, pa i štrajkovali glađu. Tražili su i od Brisela i Strazbura da se izjasne o tome da li su izbori u Srbiji demokratski. To što je vlast prihvatila  uslove opozicije je između ostalog posledica pritiska i kritika koje su iz međunarodne zajednice stizale na račun organizovanja prethodnih izbora, što je podsetiću rezultiralo i donošenjem Rezolucije u Evropskom parlamentu, gde piše da izbori nisu bili fer i pošteni i da pristupne pregovore sa Srbijom za članstvo u EU treba nastaviti  tek kad se ispune preporuke OEBS-a i Venecijanske komisije.

EU-Parlament-Serbien

I sad kad je vlast prihvatila uvjete, i sad kad ih treba primijeniti, opozicija, bar jedan dio, kaže da ipak neće izaći. O čemu se radi?

Desilo se nejedinstvo opozicije, tačnije  jedino što nije smelo da im se dogodi, ako im je cilj postizanje nekog uspeha i rezultata. Naime, stranke okupljene u koalciju Srbija protiv nasilja, koja je inače okosnica opocionog delovanja onog tzv građansog dela, se podelila.  Predlog o izlasku na izbore podržalo je iz te koalicije pet stranaka – Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije, protiv su bili Stranka slobode i pravde, Srbija Centar i Zajedno. Demokratska stranka glasala je protiv izlaska, ali su odlučili  da će poštovati odluku većine, što znači da će izaći. To formalno znači da Srbija protiv nasilja više ne postoji, da će one stranke koje su se odlučile za izbore izaći na njih pod drugim imenom, a to je kako je saopšteno danas “Biram borbu”. Kažu da ne žele da se predaju bez borbe iako znaju da će i sada uslovi biti daleko od idealnih. Po njima je bojkot odustajanje od borbe.

Dve noge ispred strelica koje pokazuju levo i desno, u sredini znak pitanja

Srbija protiv nasilja je nastala nakon tragedije i masovnih ubojstava u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, ali i u okolini Mladenovca. Zajedno su sudjelovali i na protestima prošlog ljeta i zajedno su izašli na izbore u decembru. Zajedno su bili i u pregovorima o izbornim uvjetima. Zašto su se sad podijelili?

Oni koji su se odlučili za izlazak kažu da je neozbiljno bojkotovati izbore sad kad su uslovi prihvaćeni, da bojkot ne bi doneo ništa dobro, kao što nije ni onaj od pre 4 godine. S druge strane, stranke koje su se opredelile za bojkot kažu da je prihvatanje uslova farsa, da nema vremena do drugog juna da se ispune ti zahtevi, već smatraju da sve treba odložiti za jesen, a u međuvremenu raditi na primeni dogovorenog. Navode da i Proglas koji okuplja ugledne javne ličnosti a koji je formiran uoči decembarskih izbora je zauzeo stav da treba izaći na izbore na jesen. Da dodam osim dela stranaka iz dosadašnje koalcie Srbija protiv nasilje na izbore neće izaći ni desno orjentisana koalicija NADA odnosno novi DSS.

Miloš Bešić, profesor na fakultetu političkih nauka u Beogradu i politički analitičar

Pogoduje li ova podjela ikome osim Aleksandru Vučiću i njegovom SNS-u, objašnjava politički analitičar Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Profesore Bešiću, kao rezultat razgovora vlasti, opozicije i civilnog sektora o izbornim uvjetima dobili smo odgovor predsjednice Skupštine Ane Brnabić da prihvaćaju sve uslove i da će svi lokalni izbori biti održani 02. juna kada i ranije raspisani ponovljeni izbori za Beograd. Djelovalo je da je opozicija odnijela pobjedu, ali sada kad su se podijelili kako vam to izgleda?

Izgleda onako kako bi zapravo vladajuća Srpska napredna stranka najviše želela da izgleda i ono što je zapravo projektovala. Dakle, cilj koji je u tim razgovorima imala vladajuća stranka bio je jednostavan: da prvo narativno kažu da su ispunili ili će ispuniti sve uslove, narativno ponavljam, da bi izvršili medijski pritisak na sve aktere, a onda da urade najmanje što moraju da urade kako bi veći deo opozicije izašao na izbore. Da time proizvedu i sukob, bukvalno rečeno u opoziciji, gde se desilo ono što su oni najviše želeli, da neke stranke kažu "evo, u redu je, uslovi su ispunjeni, izlazimo na izbore", a da neke stranke kažu "ništa nije ispunjeno i nećemo izići na izbore." Dakle, reč je o jednoj, moram da kažem vrlo, sa manipulativno-taktičke tačke gledišta, izvanredno odigrane utakmice. Od "ništa nećemo prihvatiti" do "sve je prihvaćeno", iako nije. Dakle, makar narativno, što je proizvelo podele u opoziciji. I onda sad imamo scenario tako da kažem, pripremljen teren za jednu utakmicu koju će, po mom sudu, vladajuća stranka veoma, veoma lako da da odigra.

Što je po vama sad izlaz? Može li se desiti neka promjena pa da opozicija ipak zajedno izađe ili da svi zajedno ne izađu?

Pa to je nešto što je bio zapravo najlogičniji mogući ishod. Jedini ishod koji je njima predstavljao plan. Dakle, da svi izađu ili da niko ne izađe. Najgore moguće, a to je da neki izađu, a neki ne, se desilo. Meni se čini da ovog trenutka, s obzirom na narative opozicionih lidera, ne postoji mogućnost da se dođe do dodatnog konsenzusa. Mislim da je jedna stvar koju govore argumenti ove strane, a ogleda se u sledećem. Dakle, Srpska napredna stranka ne sme sebi da dozvoliti da nakon rezolucije Europskog parlamenta i preporuka ODIHRA ne sme sebi da dozvoli bojkot kompletne opozicije. Na tom argumentu oni da su istrajali, dobili bi zaista puno bolje uslove i mnogo bolju situaciju u septembru mesecu. No, naravno da neki igrači, pretpostavljam pod pritiskom i nekih domaćih i očigledno i inostranih partnera, političkih aktera i sagovornika, da su oni vršili pritisak na njih, da se izađe i da su, je li neki od njih popustili, što ovi drugi nisu prihvatili. Prema tome, ovo je najgori mogući scenario koji se desio po opoziciju i u ovom trenutku ja ne vidim da će oni nekako promeniti svoje stanovište. Dakle, najverovatnije će ovo biti krajnji ishod - da će oni koji su rekli da će izaćina izbore izaći, a ovi drugi neće.

Sve ovo o čemu govoriš se tiče Beograda, ali izbori će se održati i u još 88 lokalnih samouprava gdje bi ove godine svakako bilo redovnih izbora?

To  u ovom trenutku teško objašnjavaju oni koji ne žele da izađu na izbore u Beogradu, jer njihova preporuka optinskim odborima je da sami odluče da li će izaći ili ne. Ovaj drugi deo koji je za izlazak  sada čini se sa pravom  pita da li to znači da su izborni uslovi loši samo u Beogradu, ali ne i širom Srbije bolji ili im je jedino važan glavni grad, a ne i ostalih 90 gradova i opština gde će biti izbora. Sve ove podele i odluke se dešavaju u poslednjih par dana, pa se ne znaju još uvek stavovi opozicije po gradovima i opštinama. Svakako će biti šaroliko, neujednačeno pa verovatno i zbunjujuće za birače.

I kakav je stav vlasti, kako oni tumače ova dešavanja?

Vlast  je uspela ono što je želela, podelila se opozicija. Samim tim značajno je opozioni korpus oslabljen, pa će biti i manji odziv birača iz tog korpusa. N eočekuje se ni da Proglas aktivno učestvuje u kampanji pozivanja birača na glasanje, koji su u decembru prema proceni analitičara imali značajan rezultat u pokušaju da podignu izlaznost. To bi značilo da će i rezultat vladajuće većine u Beogradu biti bolji. Oni su inače već u  kapmanji oupljeni u jednu kolaciju zaedno Srpka napredna stranka Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i još nekoliko stalnih koalcionih partenra. Ako se nešto nepredviđeno dogodi aktuelna vlast će ovog puta u glavnom gradu lakše  obezbediti većinu, što u decembru nije bilo moguće bez   pa će moći da ostanu na vlasti, što inače na osnovu rezultata decembarskih izbora su mogli da učine sa tankom većinom od svega jedan ili dva odbornika više.

Pripadnica komisije na izbornom mestu prska sprej na prst birača

Spomenula si da je vlast već u kampanji. Pa kako ona izgleda?

Jesu u kampanji za lokalne izbore, ali teme kojima se bave kako vrh vlasti tako i oni po gradovima pa i u provladinim medijima su daleko od rešavanja gradskih i lokalnih problema. Jedine teme koje se čuju ovih dana je članstvo Kosova u Savetu Evrope i Rezolucija u Srebrenici koja je najavljena za početak maja u Ujedinjenm nacijama. Pokrenuti su svi pogoni vlasti i diplomatije da se spreči ulazak Kosova u Savet Evrope, ali i da se rezolucija o genocidu Srebrenici ne nađe na dnevnom redu. Osim što učestvuje u raspravi o šestomesečnom izveštaju UNMIK-a o situaciji na Kosovu, u Njujorku je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom pomenute rezolucije povodom koje se sastaje sa predstavnicima zemalja članica Ujedinenih nacija. Vlast u Srbiji i Republici Srpskoj smatra da bi usvajanje rezolucije bilo protivno presudi suda u Hagu koji je rekao da Srbija nije odgovrna, ali da bi se sada rezolucijom označio ceo srpski narod kao genocidan što  bi po njima imalo dalekosežne negativne posledice između ostalog i na odnose u regionu. Što se tiče članstva smatraju da Savet Evrope nagrađuje Kosovo umesto kažnjavanja jer Priština ne poštuje Briselski sporazum i ne formira Zajednicu srpskih opština i povlači jednostrane poteze na štetu Srba poput ukidanja dinara. Iz vrha vlasti navode da je međunaordno pravo i pravda na strani Srbije, ali da zbog zakona jačega ne veruje da će pobediti. Za razliku od sumnje u pobedu na međunarodnom planu, Aleksandar Vučić, ne sumnja u pobedu koalicije koja će na izborima nositi i njegovo ime, a očigledno da mu ka ostvarenju tog cilja, kako se bar  čini u ovom trenutku,  pomažu i odluke razjedinjene opozicije.