Hoće li 2024. biti godina napretka u odnosima Kosova i Srbije?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 09.01.2024. 27:46 Min.. Verfügbar bis 08.01.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Hoće li 2024. biti godina napretka u odnosima Kosova i Srbije?
Stand: 09.01.2024, 18:17 Uhr
Maja Marić, Violeta Oroši, Boris Rabrenović
Građanima Kosova više nisu potrebne vize kako bi otputovali u neku od zemalja Šengen zone, vozila sa kosovskim tablicama smiju voziti po Srbiji bez nalijepnica, a potpisan je i sporazum o plaćanju struje na sjeveru Kosova. O razlozima zašto je Kosovo na viznu liberalizaciju čekalo 12 godina, zašto su kosovski Srbi jedini koji ju ne mogu koristiti i što to znači za odnos Srbije i Kosova, Maja Marić razgovara s Violetom Oroši i direktorom nevladine organizacije Casa, Miodragom Marinkovićem.
U novoj godini dobre vijesti za građane Kosova sa kosovskim pasošima. Njima više nisu potrebne vize kako bi otputovali u neku od zemalja Šengen zone, ali Srbi sa Kosova sa srpskim pasošem to i dalje ne mogu. Da li odnosi Srbije i Kosova počinju da se normalizuju? Vlade Srbije i Kosova odlučile su da odobre slobodno kretanje vozila bez nalepnica koje su prekrivale državne simbole na automobilskim tablicama, a postignut je i dogovor da Srbi sa Severa Kosova nakon 20 godina počnu plaćati struju. O tome razgovaram s kolegicom Violetom Oroši.
Violeta, napokon su građani Kosova dočekali da putuju u zemalje Šengen zone bez viza. Kakve su reakcije?
Reakcije su naravno pozitivne, ali nije bilo euforije. Kao što si rekla, građani Kosova već 12 godina čekaju viznu liberalizaciju, a čak 14 godina od kada su zemlje regiona počele da uživaju pravo putovanja bez viza. Rekla bih da su se građani umorili od isčekivanja ovakve vesti, posebno zbog činjenice da je nekoliko prethodnih Vlada čestitalo građanima na viznoj liberalizaciji, neki od njih i otvaranjem šampanjaca. Kosovo je za razliku od drugih država moralo da ispuni mnogo veći broj ne samo tehničkih, već i političkih uslova, dakle 102 uslova, da bi dobilo viznu liberalizaciju. Uslovi su se u hodu povećavali, kao na primer kada je tražen uslov ratifikacije graničnog sporazuma sa Crnom Gorom, koji je prvo odbijen, ali kasnije ipak prihvaćen. Ili kada je 2018. godine traženo od kosovskih zvaničnika da ukinu carine od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne, što je takođe odbijeno, a kasnije prihvaćeno. Čak i u poslednjoj fazi bilo je pokušaja da se vizna liberalizacija poveže sa ETIAS sistemom za putovanje u zemlje EU, što podrazumeva drugačiji pristup i uslovljavanje u odnosu na druge zapadnobalkanske države. Čini se da je ipak iznenađujuća i veoma pozitivno primljena vest u prošlu subotu, da će građani Kosova moći da putuju i u Španiju, jednu od 5 država EU, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, ali za razliku od Slovačke, Rumunije, Kipra i Grčke, nije priznavala ni kosovske pasoše. Sada se to promenilo.
O viznoj liberalizaciji, briselskom dijalogu i Ohridskom sporazumu razgovaramo sa Miodragom Marinkovićem, izvršnim direktorom Centra za afirmativne društvene akcije Casa, sa sedištem u Severnoj Mitrovici, čija je misija, pored ostalog, i stvaranje uslova za prosperitetnu budućnost srpske i drugih ne većinskih zajednica na Kosovu.
Znamo da je MUP Srbije 2016. godine izdao oko 97 tisuća pasoša kosovskom Srbima. Mislite li da sad zaista ima zainteresiranih srpskih građana da prihvate kosovski pasoš?
- Ovo je postao problem samo zato što od njega napravljen problem. Vrlo malo kosovskih Srba nema ličnu kartu koju izdaju kosovske vlasti. To je u stvari jedan od dokumenata koji se zahteva. Jedan dobar broj ima i kosovske pasoše. Uzeti kosovski pasoš donedavno nije bio čin izdaje Republike Srbije. Sada se u tim političkim trvenjima između Beograda i Prištine napravila ta situacija u kojoj je odluka pojedinca da uzme pasoš Kosova, ličnu kartu Kosova ustvari akt izdaje ili akt priznavanja Kosova, što je stvarno jedan nonses po meni.
Ali osim pasoša očito postoji i pitanje problema plaćanje struje. Izgleda da su na neki način Srbi na sjeveru Kosova zbunjeni kad je u pitanju vijest da će uskoro početi plaćati struju putem kompanije Kosovo Sever. Kako oni tumače ovu, reklo bi se neočekivanu odluku Srbije.
- Pitanje struje vidim kao deo tog prilagođavanja novoj realnosti. Ali ja sam tu optimista, čak mislim da će to biti mnogo bolji problem nego što se pretpostavlja i to tvrdim iz nekoliko razloga. Prvo ljudi shvataju da je to normalna stvar, struja je roba i bilo gde u svetu ljudi plaćaju struju. Drugo, mislim da deo građana i dalje veruje da do toga neće doći u ovoj godini. Naime, od prvog januara kosovska vlada, i Beograd je na to pristao, će dužiti kompaniju Elektro Sever za utrošenu struju, ali to ne znači i dalje da će građani plaćati. Mi na terenu ne vidimo pripremne radnje za uspostavljanje jednog takvog sistema. Npr. očitavanje brojila ili postavljanje nekog brojila jer veliki broj zgrada, posebno onih koje su izgrađeni u zadnjih nekoliko godina, čak i nema brojila. Zatim, tu je jako bitno pitanje zaostalog duga, a na način da to ne padne na teret građana. Jer ako se to dogodi, onda ćemo imati velike socijalne potrese.
A što je sa tablicama? U posljednje vrijeme nema konkretnih informacija o nekom nastavku briselskog dijaloga, ali se čini da se ipak neke točke provode, pa su, na primjer, tu i kretanja vozila s Kosova u Srbiju i obrnuto, bez stikera koji prekrivaju državne simbole. U međuvremenu je nekoliko tisuća građana preregistriralo svoje tablice u one Republike Kosovo. Kako vi tumačite ove korake Srbije, pa onda i Kosova?
- Tablice su jedno od ovih pitanja u kojima kada nema političkih rješenja kada postoji politička kriza i kada nema, posebno za kosovske Srbe, instrukcija iz Beograda, posebno pritiska iz Beograda onda se stvaraju situacije u kojima se ta odluka ostavlja građanima na slobodnu volju. Da li ću uzeti tablice ili ne? U takvim situacijama kada, ono što sam ranije govorio o pasošima, kada te neke praktične životne stvari nisu čin izdaje, nisu politički stejtment itd., građani onda odlučuju drugačijom logikom. Tako da veliki broj građana se odlučio za uzimanje kosovskih tablica zbog toga što će to značiti da će moći da nastave svoj normalan život, da će moći odlaze u kupovinu, da će moći da posećuju rođake u južnim sredinama itd. Neophodno je da se ove stvari, integracija Severa, da se depolitizuje u toj meri, da se sav pritisak prebaci na političke aktere, a ne na građane.
Prema prvim informacijama, da li je bilo povećanog broja putnika prema zemljama Zapadne Evrope?
Da, bilo je dosta građana koji su po prvi put bez viza mogli da otputuju u neku od zemalja Zapadne Evrope, uglavnom radi posete porodicama. Od 1. do 3. januara preko 30 hiljada građana iskoristilo je avionski saobraćaj da otputuje uglavnom u Nemačku, Austriju ili Švajcarsku, što je za 10 hiljada putnika više nego u istom periodu prošle godine. Organizovano je 212 letova, a u prvih nedelju dana čak 620 letova. Takođe, povećan je i broj autobuskih linija. Ipak, za sada se ne može govoriti o tačnom broju onih koji su već iskoristili pravo putovanja bez viza, jer je ovo vreme kada veliki broj kosovskih državljana, zaposlenih u zemljama zapadne Evrope, novogodišnje praznike tradicionalno proslavljaju na Kosovu i jasno je da je među ovim putnicima bio i znatan broj onih koji se vraćaju u zemlju u kojoj žive i rade. Smatra se da će od marta do juna meseca biti jasnije koliko je zainteresovanih da iskoristi mogućnost putovanja.
Poznato je da sa Kosova godinama emigriraju mladi prema zemljama zapadne Evrope. Da li će to imati i nekih posledica po privredni razvoj, na primer, ukoliko se ovaj trend nastavi?
Poslednjih godina je došlo do velike legalne, ali i ilegalne emigracije, uglavnom profesionalnog kadra i mladih. Prema Agenciji za statistike 2021 godine emigriralo je 42 hiljade građana, a 2022. godine 60 hiljada. Smatra se da je na hiljade emigriralo i tokom 2023. godine. Sa nedostatkom radne snage već su počeli da se suočavaju građevinski sektor i gastronomija, ali će posebno biti pogođeni i sektor trgovine, zdravstva, informativnih tehnologija, kao i obrazovni sistem. Na primer samo u prošloj godini je 150 lekara napustilo Kosovo, a izdato je preko 700 potvrda medicinskom osoblju radi zapošljavanja u nekoj od evropskih zemalja. Više stotina radnika u obrazovanju je već zatražilo godinu dana neplaćenog odsustva, što će im koristiti da istraže mogućnost zapošljavanja u nekoj zapadnoj zemlji, a ako ne uspeju, onda su sigurni da ih čeka radno mesto na Kosovu. Želim još da dodam da su razlozi i želje visokog procenta građana da odu sa Kosova pre svega niske plate, ali i loši uslovi rada u javnom i privatanom sektoru, nedostatak inostranih i kapitalnih investicija koje bi pozitivno uticale na zapošljavanje i perspektivu mladih i u poslednje vreme, nestabilna bezbednosna situacija, koja je prisutna posebno na severu Kosova i najava kosovskih, srpskih ali i nekih međunarodnih eksperata da može da dođe do novih sukoba na Kosovu i regionu.
Nakon što su kosovski Srbi odlučili da prihvate kosovske automobilske tablice i odluke Srbije i Kosova da dozvole slobodno kretanje vozila bez nalepnica koje su prekrivale državne simbole na automobilskim tablicama i pošto je postignut dogovor da Srbi sa Severa Kosova plaćaju struju, ne čini li se da će možda stvari ići u pozitivnom smeru u odnosima Kosova i Srbije?
Sve ovo što si spomenula u stvari je deo potpisanog Briselskog sporazuma o uređivanju odnosa između Kosova i Srbije. Srbija je realizovala još nekoliko tačaka ovog sporazuma, prećutno i onaj da kosovski Srbi na severu Kosova preregistruju svoje tablice. Upravo zbog odbijanja Srbije da sprovede ovaj deo Sporazuma, došlo je do, kako je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, tektonskih promena. Da podsetim, tada su kosovske institucije napustili svi zaposleni Srbi uključujući predsednike četiri opštine na severu Kosova, kao i pripadnici kosovske policije, zbog čega je nastao bezbednosni problem. Dešavanja od septembra u Banjskoj, kada je otkrivena dobro naoružana i uniformisana grupa Srba, izgleda da su ubrzali ispunjavanje ovog dela Briselskog sporazuma od strane Srbije.
Ostaje da se vidi i kako će se sprovesti dogovor o plaćanju struje građana na severu Kosova.
Da. Konačno je Kompanija ElektroSever registrovana na Kosovu i ona će očitavati potrošenu struju i vršiti naplatu, a već je postojao sporazum da ElektroSever posluje sa kosovskom elektrodistribucijom. Međutim, ono što nije jasno kada će zaista i započeti plaćanje struje, obzirom da treba da se ispuni još nekoliko tehničkih uslova, uključujući i instaliranje velikog broja strujnih brojila. Nije jasno i da li i kako će se realizovati i zahtev kosovske Vlade da kosovski Srbi na severu Kosova za potrošenu struju, koju su godinama plaćali drugi građani Kosova tako što su dobijali uvećane račune, a zatim i Vlada Kosova, treba da vrate 12 miliona eura. To su otprilike pitanja vezana za struju koja treba razjasniti.
Nakon svih ovih poteza zvanične Srbije, sada su na redu kosovske vlasti, koje su prihvatanjem Ohridskog sporazuma i Statuta koji je ponudila Evropska Unija, pristale da osnuju Zajednicu opština sa srpskom većinom. Međutim, izgleda da su počele da peru ruke od obećanja, jer poslednjih dana poručuju kosovskoj javnosti da ne mogu da realizuju tačke sporazuma koje ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet Kosova. Ovo će svakako biti jedno od najizazovnijih pitanja u ovoj godini, koje, zbog očekivanja da međunarodna zajednica pojača pritisak na kosovske institucije u cilju osnivanja ove Zajednice, može da dovede i do proglašavanja prevremenih parlamentarnih izbora.
