Neuspjeli popis stanovništva na Kosovu?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 21.05.2024. 24:50 Min.. Verfügbar bis 21.05.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Neuspjeli popis stanovništva na Kosovu?
Stand: 21.05.2024, 18:13 Uhr
Nenad Kreizer, Violeta Oroši, Boris Rabrenović
Na Kosovu se obavlja popis stanovništva koji je nakon prvog neuspjelog pokušaja 2021. pomaknut zbog pandemije koronavirusa, a sada traje dulje od očekivanog. Najveći manjak ovog popisa je taj što ga bojkotiraju Srbi sa sjevera Kosova, tako da podaci koji će biti objavljeni, neće imati preciznost na koju se može osloniti. O popisu stanovništva na Kosovu i političkoj implikaciji bojkota kosovskih Srba Nenad Kreizer razgovora s Violetom Oroši i s novinarom i analitičarom Branislavom Krstićem.
Na Kosovu je 17. maja trebalo da se i zvanično završi proces popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, ali dan pre ovog roka Agencija za statistike Kosova je obavestila javnost da će popis stanovništva biti produžen u još 11 opština, uključujući i glavni grad Prištinu, i da će trajati do 24 maja. Produžetak popisa zatražili su sami gradonačelnici, odnosno građani ovih opština, koji iz nekog razloga nisu uspeli da budu popisani.
Kosovski Srbi nastanjeni na severu Kosova, bojkotovali su popis stanovništva, a do objavljivanja preliminarnih rezultata, koji se očekuju za tri meseca, dakle tokom septembra meseca, nije jasno da li su Srbi u šest opština na jugu Kosova, u potpunosti ili delimično bojkotovali popis stanovništva.
Što se tiče kosovske dijaspore, ona ima vremena da se popiše do 31. avgusta, elektronskim putem. U stvari, ovaj popis stanovništva je trebalo da se sprovede još 2021. godine, ali je odložen zbog pandemije korona virusa.
Na telefonskoj liniji je naša saradnica iz Prištine, Violeta Oroši sa kojom ćemo razgovarati o procesu popisa stanovništva i njegovom značaju za razvoj Kosova u narednih 10 godina.
Violeta, da li se zna zbog čega kosovski Srbi bojkotuju popis stanovništva?
Mislim da ima više razloga. Jedan je taj što je poslednjih godina veliki broj Srba napustio Kosovo, upravo zbog nedostatka perspektive. Na stotine mladih završavaju fakultete u Severnoj Mitrovici, ali nemaju mogućnost zapošljavanja. Drugi razlog je veoma nesigurna bezbedosna situacija u ovom delu Kosova, iako je na terenu KFOR, koji ima mandat za održavanje mirnog ambijenta među zajednicama. Nakon napuštanja kosovskih institucija od strane Srba, uključujući i policiju, i nepopularnih odluka aktuelne kosovske Vlade, kao što je ona o ukidanju platnog prometa sa Srbijom, mnogi razmišljaju da napuste Kosovo ili su ga u međuvremenu već napustili. Da su se sada odazvali popisu, znao bi se najpribližniji broj srpskih građana koji žive na Kosovu, a to bi značilo da bi se iz ruku zvaničnog Beograda oduzeo argument moguće manipulacije u smislu da li na Kosovu živi 100 hiljada ili 60 hiljada ili 150 hiljada Srba. Drugi razlog koji se navodi je i pitanje u formularu za popis stanovništva o ratnoj šteti, odnosno žtvama i nestalima tokom 98-99 godine, što je takođe neprihvatljivo za kosovske Srbe, jer smatraju da bi aktuelna Vlada mogla da iskoristi ove podatke za traženje ratne odštete od strane Srbije. Bekim Bljakaj iz kosovskog Fonda za humanitarno pravo smatra neozbiljnim odluku Agencije za statistike Kosova da se bavi ovim važnim i osetljivim pitanjima. Bljakaj kaže da osoblje nije dovoljno obučeno da bi moglo da se bavi procenom ratne štete, a podaci koje budu prikupili svakako će biti nerelevantni, jer svako proizvoljno može da kaže da mu je načinjena ratna šteta, a nema načina da se to i proveri.
Branislav Krstić, analitičar
O bojkotu popisa stanovništva na severu Kosova i posledicama ovakve odluke razgovarali smo sa novinarom i analitičarom Branislavom Krstićem.
Branislave, zna li se zašto su Srbi sa sjevera Kosova bojkotirali ovaj popis stanovništva?
Iz tehničkih razloga. Zato što zvanična Priština nije mogla da obezbedi komisionere, odnosno ekipe koja će raditi popis. Sve i da je bilo tih ekipa, postoje opravdani razlozi zbog kojih Srbi nisu učestvovali u popisu, odnosno registraciji stanovništva na Kosovu. Naime, u jednom od upitnika stoji da se popišu i žrtve, odnosno šteta koja je načinjena imovini i građanima Kosova u vreme Miloševićevog režima, dakle od marta '98. do juna '99. Dakle, u tom smislu potpuno je neopravdano i diskriminatorski. Šta ćemo sa Srbima koje su naoružane paravojne formacije Oslobodilačke vojske Kosova kidnapovale i ubile '98? Šta ćemo sa hiljadama proteranih Srba, sa više od hiljadu kidnapovalih i nestalih Srba do kraja 2000. godine? A šta je bilo sa martovskim pogromom iz 2004. godine?
Dakle, Srbi nisu želeli da u tom smislu budu pioniri, odnosno vojnici kosovske države koja je na jedan diskriminatorski način želela da u tom procesu registracije stanovništva zadovolji samo interese premijera Aljbina Kurtija koji sa tim podacima želi da generalno izađe protiv države Srbije, dakle protiv režima Slobodana Miloševića i odgovornosti koju bi mogao da snosi i svaki naredni režim. Ako mene pitate, kao građanina kosovske države, kao roditelja i oca troje dece, sasvim sigurno jesam za popis stanovništva, obzirom da Srba svakog sledećeg dana ima sve manje i svako odlaganje na popisu stanovništva će donositi rezultate na kojima ćemo shvatiti da je Srba sve manje. Koji je razlog zašto je Srba manje? Zna se - animozitet između premijera Kurtija i predsednika Vučića i u svakom smislu mi sada živimo jedan život unutar zajednice koji je obuhvaćen jednom kolektivnom depresijom jer smo u principu kao građani ove države žrtve i beogradskog i kosovskog režima. Želja ove ultranacionalističke vlade jeste ne samo da protera srpske institucije, već da protera i srpski narod sa Kosova. I nažalost, Beograd još uvek, da li pod ucenama, pritiskom, da li pod ultimatumima, ne pokazuje nikakve korake u kojima bi mogao da sve to spreči. Jedina nada i jedina šansa građanima srpske nacionalnosti, stanovnicima Kosova, jeste američka administracija koja svako toliko reaguje prilikom svakog kršenja kolektivnih prava Srba ne samo kolektivnih, već i individualnih ljudskih prava Srba na Kosovu, a to se događa u posljednjih 18 meseci. Naime, na severu Kosova imamo uspostavljen policijski režim na svakih deset kilometara bunkere pripadnika specijalnih jedinica policije Kosova i imamo, da tako kažem, jednu vrstu aparthejda u samom začeću.
Ovaj popis stanovništva bojkotovali su u ogromnom broju Srbi nastanjeni na severu Kosova. Na jugu Kosova postoji još šest opština sa srpskom većinom. Da li su se i u kojem broju oni odazvali popisu stanovništva?
Prema anketi koju je objavio online portal "Kossev", mnogi građani su potvrdili da im do 15. maja, dakle dva dana do zvaničnog završetka ovog procesa, popisivači nisu ni zakucali na vrata. Jedan od razloga je verovatno taj što Agencija za statistike nije uspela da obezbedi dovoljno terenskog osoblja koje bi moglo da realizuje ovaj proces. Inače, predstavnici Agencije za statistike su od početka ovog procesa održali nekoliko konferencija za štampu na kojima su iznosili uopštene podatke, ali i priznali da je mali odziv kosovskih Srba. Pominjali su broj od tek 1000 popisanih osoba, ali nije jasno da li se ovaj broj odnosi na Srbe nastanjene u opštinama na severu ili na jugu Kosova. Drugi organizacioni problem je što nisu uspeli da, kao što su obavestili javnost, obezbede kompletno tehničko osoblje koje je radilo ili radi na terenu. Javnost je obaveštena da će svaki popisivač imati i monitora koji će nadgledati ovaj proces, a i lično sam se uverila da ovo obećanje nije realizovano.
Na osnovu podataka koje su do sada izneli predstavnici Agencije za statistike Kosova, može li se govoriti o nekim ciframa, koliko bi danas Kosovo moglo da ima stanovnika?
Prema nekim procenama, broj stanovnika biće manji za par stotina hiljada. Iako se prema poslednjim podacima iz dijaspore do sada registrovalo oko 400 hiljada kosovskih državljana, na Kosovu će prema nekim ekspertima, na kraju popisa biti registrovano između milion i 400 i milion i 500 hiljada građana, što je za preko 200 hiljada stanovnika manje u odnosu na poslednji popis 2011. Godine, kada je na Kosovu živelo preko milion i 700 hiljada građana. Treba imati u vidu da su i tada ovaj popis bojkotovali kosovski Srbi.
Koji su razlozi što na Kosovu danas živi manji broj ljudi?
Postoji nekoliko razloga zbog kojih danas na Kosovu živi manji broj ljudi nego na primer pre 10 ili 12 godina. Jedan od razloga je velika emigracija mladih poslednjih godina. Smatra se da je samo za deset godina između 200 i 300 hiljada radno sposobnog stanovništva i mladih napustilo Kosovo, prvenstveno zbog nedostatka posla i nedostatka perspektive. Prema nekim procenama, poslednjih godina i od dobijanja vizne liberalizacije, nedeljno Kosovo napusti i do 1.000 ljudi i to sa radnim vizama. Drugi razlog je pad nataliteta. Ako je nekada prosečna kosovska porodica imala četvoro dece, danas se najveći broj bračnih parova odlučuje da ima dvoje ili čak samo jedno dete, veoma retko troje dece. Na pad nataliteta utiče i loša socioekonomska situacija, odnosno produbljavanje siromaštva, što utiče na ovakvo planiranje porodice.
Popisivač zvoni na interfon na ulaznim vratima
Pomenula si lošu socioekonomsku situaciju. Ovaj popis stanovništva će svakako poslužiti za možda drugačija planiranja ove i narednih Vlada, posebno kada je u pitanju ekonomska situacija.
Da, naravno, popis stanovništva svakako će poslužiti za nova planiranja ne samo u privredi, nego i zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi... U odnosu na broj stanovnika i opštine će moći da imaju realnije opštinske budžete za investicije. Jedan od najvećih problema Kosova je što ili uopšte nema ili ima delimičnu evidenciju o brojnim pitanjima. Na primer ima delimične informacije o broju abortusa, ili koliko osoba boluje od neke akutne ili hronične bolesti... Koliko je dece koja ne pohađaju osnovne ili srednje škole. Ovo se pre svega odnosi na zajednicu Roma, Aškalija i Egipćana, koji u velikom broju žive u neuređenim naseljima i bez potrebne infrastrukture. U upitniku popisa stanovništva su uključena ova pitanja, ali ako se takvi podaci ne prate u kontinuitetu, organizovano i na primer putem integrisanog zdravstvenog sistema, gde će javne i privatne zdravstvene ustanove svoje podatke slati u zajedničku data bazu, a da naglasim - na Kosovu to ne postoji, onda će za vrlo kratko vreme ovi podaci postati irelevantni.
Ako se uzmu u obzir brojne nejasnoće oko broja stanovnika, posebno zbog bojkota od strane Srba, koliko u stvari realno mogu da se prave planovi za narednih 10 godina?
Opštine u kojima stanovništvo odbija popis, verovatno uopšte neće ili će dobiti tek simboličnu pomoć iz budžeta Kosova. Teško je odgovoriti na ovo pitanje i kako je zamišljeno da se ovaj problem reši. Valjda je i zbog najave bojkota popisa stanovništva Vlada Kosova odredila novčane kazne od 30 do 2000 evra za svaku osobu koja odbije da se popiše. Postavlja se dakle i pitanje, kako će odgovorne ili kompetentne institucije uspeti da naplate te novčane kazne, na primer Srbima na severu Kosova!? Drugo, ako se u vidu ima i činjenica da u Prištini kao administrativnom centru možda boravi i preko sto hiljada zaposlenih iz drugih opština i studenti, koji radnim danima najčešće žive u iznajmljenom smeštaju, a registruju se i u Prištini i u rodnim opštinama, odnosno gradovima i selima odakle potiču, onda svakako opštinski budžeti neće moći da budu baš realni.
U svakom slučaju za tri meseca, kada Agencija za statistike Kosova bude objavila preliminarne rezultate, biće jasnije šta će sve doneti ovaj popis stanovništva.
