Mijenja li se odnos EU i Njemačke prema Srbiji?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 13.02.2024. 25:12 Min.. Verfügbar bis 12.02.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Mijenja li se odnos EU i Njemačke prema Srbiji?
Stand: 13.02.2024, 18:03 Uhr
Nenad Kreizer, Zorka Đukanović, Boris Rabrenović
Oporba u Srbiji se niti gotovo dva mjeseca nakon parlamentarnih izbora ne miri s rezultatima i traži ponavljanje izbora, ali uz demokratske standarde. Pritisak na vlast u Beogradu se povećava i iz EU. Europski parlament je izdao rezoluciju kojom se traži istraga o izborima u Srbiji. Hoće li to umanjiti rejting srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića kod europskih partnera, o tome razgovaramo u ovom izdanju podcasta, između ostalog i s Vladimirom Međakom iz Europskog pokreta u Srbiji.
Pritisak na političko vodstvo Srbije iz Europske unije, ali i iz Njemačke, se posljednjih dana osjetno intenzivirao. Prvo je njemački parlament Bundestag, tj. njegov Odbor za europska pitanja, izrazio skepsu glede pravilnosti održavanja parlamentarnih i općinskih izbora 17.12. prošle godine. Promatrači Bundestaga, koji su pratili ove izbore, izrazili su mišljenje da je prilikom izbora došlo do značajnih manipulacija, te da sami izbori, zbog medijske pristranosti vladajućoj stranci, nisu bili pošteni i fer.
Viola von Cramon, zastupnica Zelenih u Europskom parlamentu je već tada, sredinom siječnja/januara, najavila da će Europski parlament rezolucijom kritizirati izbore u Srbiji, što se nekoliko tjedana kasnije i dogodilo. Prošlog tjedna EU parlament je rezolucijom zatražio istragu o ispravnosti izbora u Srbiji.
Evropski parlament
Vlasti u Srbiji odlučno su odbacile ove optužbe, a oporba po prvi put nakon niza godina vidi šansu za promjenama.
Oporbena koalicija "Srbija protiv nasilja", nastala na valu prosvjeda poslije dva masovna ubojstva u svibnju/maju prošle godine, optužila je vladajuće, da su izbornim inženjeringom s popisom birača i dovođenjem glasača iz Republike Srpske, narušili izbornu volju u Beogradu.
Kakva je situacija trenutno u Srbiji gdje oporba opet gotovo svakodnevno izlazi na ulice, a kako treba protumačiti reakcije Europe, posebno Njemačke čiji je ministar obrane Boris Pistorius prošlog tjedna posjetio Beograd, kako bi apelirao na stabilizaciju, posebice kad je u pitanju stanje na Kosovu. Važi li srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić nakon ovih izbora i nemira na Kosovu prošle godine za Njemačku i EU još uvijek kao jamstvo sigurnosti i ključ za rješenje gorućih problema?
O odnosima Srbije i Europske unije ali i Njemačke razgovarali smo s Vladimirom Međakom iz Europskog pokreta Srbije, inače specijaliziranim za pitanje europskih integracija.
Gospodine Međak, nezadovoljstvo izborima u Srbiji nije samo izrazio Europski parlament, nego i Bundestag. Ima li rezolucija Bundestaga možda veću težinu konkretno po Srbiju, nego ona rezolucija Europskog parlamenta, ako uzmemo u obzir važnost Njemačke u odnosima Srbije i Bruxellesa, zapravo angažmana Njemačke u ovom dijelu Europe?
Važnost Bundestaga je značajna u tom smislu, osim što je to nemački parlament i što je Nemačka na neki način odgovorna i bavi se mnogo više zapadnim Balkanom od ostalih država članica, Bundestag ima i posebnu specifičnu težinu u okviru unutarnemačkog sistema kada su u pitanju pristupni pregovori, tako da Bundestag zapravo donosi ne samo preporuke, nego može i obavezati Vladu Nemačke kako da nastupa kada je pristupanje u pitanju, kako da nastupa u Bruxellesu. Tako da sa te točke gledišta odluke Bundestaga i zahtevi prema Ministarstvu spoljnih poslova mogu biti ti koji će zapravo uticati direktno na napredak Srbije. Ovde takođe svi vole da naglašavaju kako su te preporuke i rezolucije Evropskog parlamenta neobavezujuće. Međutim, to što ona nema izvršnu snagu, nije naredba, nego ima samo političku težinu, to je ponekad mnogo bitnije u uređenim sistemima kao što je Evropska unija. Tako da ne bih ja tu nipodaštavao ni snagu rezolucije Evropskog parlamenta, kao što u Srbiji dosta često voli da se kaže. Evropski parlament je jedan od dva zakonodavca u Evropskoj uniji, on bira predsednika Evropske komisije, on odobrava sastav Evropske komisije i Evropski parlament, kao i Bundestag, mora da ratifikuje sporazum o pristupanju nove države članice. Tako da bilo kakvo nipodaštavanje i jedne i druge institucije državi koja vodi pregovore o pristupanju nije mudra taktika.
Vi ste stručnjak za odnose s Europskom unijom, no ipak jedno unutarnje političko pitanje: ovo što gledamo, što se sada događa u Srbiji, događalo se već nekoliko puta. Opozicija je nezadovoljna izborima, tu su ozbiljne zamjerke na same izbore, tu su prosvjedi neki oporbe i sve se to odjednom stiša i jedino što je konstanta je Aleksandar Vučić. Je li sada situacija malo drugačija?
U ovom slučaju nije pitanje rezultata izbora, nego pitanje kvaliteta izbora i to što izbori nisu bili fer i pošteni. I to je neka stvar koja menja sve. Jer sada je to manje više već i dokazano, postoje jasni dokazi, pre svega zahvaljujući organizaciji civilnog društva CRTA iz Srbije koja je pratila izbore i dala materijalne dokaze kako su izbori namešteni, ali i ova međunarodna misija. Ovog puta, to što ste me pitali šta je ta diferencija specifika u odnosu na prethodne slučajeve, jeste što su sada manje više svi rekli istu stvar. I Evropska unija, što je novitet, i Savet Evrope i OEBS i sad ćemo vidjeti taj izvještaj ODIHR-a, i opozicija i civilno društvo, svi su rekli "ovo ne valja, ovi izbori nisu pošteni". Mi smo imali i ranije proteste, manje-više proevropskog dela ovog društva, ali Evropska unija u tom slučaju nije stala iza njih. Pa smo onda imali otvaranje i zbog ovih pregovora 2019., ceo klaster je otvoren nakon demonstracija građana u cilju zaštite životne sredine. Evropska unija je otvorila ceo klaster vezan za životnu sredinu i energetiku, a građani su bili prebijani na ulici zato što traže zaštitu životne sredinu. U tome je razlika u odnosu na 2019. i sada, ovoga puta Evropska unija je rekla dosta je.
Od kolegice Zorke Đukanović iz Beograda saznajemo kakvo je stanje s formiranjem vlasti dva mjeseca nakon izbora.
Zorka, Evropski parlament je prošlog tjedna izglasao rezoluciju o posljednjim izborima u Srbiji. Traži se međunarodna istraga i ako se pokaže da je vlast umješana u izbornu krađu, kako to tvrdi oporba, preporučuje se uvjetovanje napretka na evropskom putu i prekid finansijske pomoći. Kako je rezolucija dočekana u političkoj javnosti prije svega kod opozicije koja je od međunarodne zajednice i tražila da reagira?
S obzirom na to da je reakciju zvaničnog Brisela tražila takozvana proevropska opozicija preciznije lista Srbija protiv nasilja koji su se obraćali izbornim komisijama i tužilaštvu, podneli tužbu i Ustavnom sudu, a organizovali su i više protesta u Beogradu i gradovima Srbije, a neki poslanici te liste poput Marinike Tepić i štrajkovali glađu, navode da je to veliki uspeh opozicije i onih građana koji ne pristaju na izbornu prevaru. Zahtevali su da se ponište izbori zbog kako tvrde izborne krađe i da međunarodna nezavisna komisija proveri sve navode o izbornim neregaluranostima. Opozicija veruje da vlast neće moći da ignoriše kako ocenjuju oštru rezoluciju koja ukazuje na odsustvo vladavine prava, demokratije i nezavisnih insitucija i medija.
Kako vlast kojoj se kroz preporuke zapravo obraća rezolucija reaguje na njeno usvajanje?
Ona ističu njen neobavezujući karakter, optužuje opoziciju da je osramotila svoju državu tako što su iznosili kako kažu laži i neistine. Ovo su bili najčistiji mogući izbori, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rezolucije dolaze i odlaze, ali će sramota opozicije ostati večna jer blate svoju državu i rade protiv nje i to u najtežem trenutku u novijoj istoriji kada se na zemlju vrši pritisak i zbog Kosova i zbog neuvođenja sankcija Rusiji, navode iz vrha vlasti. Premijerka Ana Brnabić kaže da samo institucije Srbije mogu da ocenjuju izbore, a da bi ona podnela ostavku kada bi neko od nje tražio da dozvoli međunarodnu istragu. I ostali funkcioneri, ali i provladini mediji na sličan način optužuju opoziciju posebno delegaciju koja je boravila u Strazburu, jer nisu iskoristili da govore o teškom položaju Srba na Kosovu u kontekstu najnovije odluke Prištine da zabrani dinar kao valutu. U tim optužbama i uvredama koriste već ustaljene termine za političke neprijatelje, poput izdajnici strani plaćenici koji ne žele dobro svojoj državi.
Stručna javnost ipak daje težinu rezoluciji?
Svakako. Postavljaju pitanje ako je već bilo sve čisto i transparentno, ako nije bilo krađe, zašto bi smetala međunarodna istraga koja bi pokazala da je vlast u pravu, a tako bi opozicija bila kažnjena za laž. Navode da je sadašnja vlast u Srbiji potrošila dugogodišnji kredit u Briselu, i da neće moći dugo da ignoriše rezoluciju, bez obzira na njen neobavezujući karakter. Podsećaju da ono što sledi je i izveštaj kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Kada je o ODIHR reč predsednik Srbije je u više navrata rekao da institucije moraju da uvaže i primene sve preporuke kancelarije. On se očekuje krajem meseca, a biće sačinjen na osnovu onog što je utvrdila posmatračka misija na terenu tokom izbora i na osnovu prigovora i dokaza koje im je dostavila opozicija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Upućeni veruju da će biti u sličnom tonu kao i rezolucija uz konkretne primedbe na izborni proces. Ne može neko ko govori da je na evropskom putu i da želi da njegova zemlja postane članica da ignoriše preporuke koje joj dolaze iz te unije, kažu eksperti za evropske odnose i pravo. Podsećaju i da su izborne komisije, i gradska i republička, kao i tužilaštvo odbacili prigovore opoziciji i rekli da je sve bilo u redu na izborima, ali da se povodom tužbe koju je podnela lista Srbija protiv nasilja još nije oglasio U stavni sud, koji kao krajnja instanca, ima mehanizme da prekine ovu aktuelnu blokadu političkog i stranačkog života u skupštini.
Šta podrazumevaš pod tim blokadu političkog života kada je konstituisana nova skupština Srbije na osnovu zvaničnih rezultata izbora?
Jeste i to dan pre usvajanja rezolucije u Strazburu. Mnogi veruju da je zakazana baš tada, da vlast pokaže da ih ne zanima šta se reći evropski poslanici. Ali atmosfera u kojoj je održana svakako ukazuje na to da je nemoguće ako se nešto ne promeni nesmetano nastaviti konstituisanje radnih tela i izbor rukovodstva parlamenta. Naime, ta sednica je protekla na ivici incidenta. Poslanici opozicije su došli u skupštinu, ali sa pištljakama i transparentima, na kojima su poruke o izbornoj krađi. Verifikovali su mandate, ali su napustili salu i zakletvu položili u skupštinskom holu, pred novinarima i kamerama.
Kažu da su se zapravo zakleli samo građanima kojima su obećali da će nastaviti borbu do poništenja izbora. Posle konstituisanja sednica je prekinuta.
Nisu izabrani skupštinski organi, ni novo rukovodstvo, a ne zna se ni kada će biti nastavljena. Teško je poverovati da se u ovim okolnostima i kada se zakaže nastavak, održi u mirnoj atmosferi i bez pištaljki i transparenata. U tom smislu nema govora o nesmetanom i mirnom radu novog saziva skupštine iako aktuelna vlast u koaliciji sa socijalistima i manjinskim strankama može da formira novu skupštinsku većinu. Konstituisana je protekle nedelje i Skupština Vojvodine. Opozicija je kao i na republičkom nivou samo verifikovala mandate, a skupštinsko rukovostvo i tela nisu izabrana, a i ne zna se kada će se nastaviti i ta sednica.
Šta je sa beogradskim izborima i konstuisanjem te skupštine. U proteklom periodu najviše govora o izbornoj krađi je bilo u Beogradu?
Da, opozicija je verovala da će dobiti većinu glasova u Beogradu. Zato su se i stranke vlasti najviše koncentrišu na beoogradske izbore, a prema prigovorima opozicije i posmatračke misije Crta, razmere nepravilnosti su najviše uticale na izborni rezultat u glavnom gradu. Pominje se i broj od oko 40.000 ljudi koji nisu iz Beograda već iz drugih gradova Srbije, ali i Republike Srpske. Srbija protiv nasilja tvrdi da je dostavila dokaze da su, kako ih zovu, fantomski birači upisivani u birački spisak na osnovu lažnih adresa prebivališta. Na nekim adresama čak nisu čak ni stambene jedinice, već npr. vodovod ili trafostanica. Kako god, konstituvna sednica gradske skupštine zakazana je za sledeći ponedeljak.
Hoće li sličan razvoj događaja biti i u Beogradu kao i republičkoj skupštini prošle nedelje?
Nije poznato da li će odbornici opozicije doći na tu sednicu i da li će uraditi isto što i u republičkom i pokrajinskom parlamentu, što bi značilo samo verifikaciju mandata. Za razliku od republičke skupštine i na osnovu zvaničnih rezultata, situacija je drugačija u Beogradu, jer je tu raspored snaga podeljen. Strankama aktuelne vlasti nedostaju samo dva odbornika da bi mogli da formiraju većinu. Traže ih prema medijskim navodima u listi dr Branimira Nestorovića, koji je najveće iznenađenje decembraskih izbora. Nestorović tvrdi da neće ni sa jednima ni sa drugima, pa ako tako ostane, Beograd bi morao na nove izbore. Međutim, opozicija traži da se izbori u Beogradu ponište zbog izborne krađe, a ne zbog toga što ne može da se formira vladajuća većina. U ovom trenutku teško je proceniti u kom pravcu će se odvijati ovi postizborni procesi, ali ako bude ponavljanja za Beograd, mogli bi da se održe istovremeno sa redovnim lokalnim u više desetina gradova i opština, što bi značilo u maju ili junu. Da li je to dovoljno vremena da se promene izborni uslovi i usvoje preporuke iz rezolucije? Moglo bi da bude, kada bi bilo političke volje i spremnosti da se sprovede taj proces, ali se čini da ti preduslovi trenutno nisu ispunjeni.
