IN MEMORIAM
David Albahari 1948 - 2023
Stand: 01.08.2023, 16:39 Uhr
Davor Korić, Köln
David Albahari, jedan od najznačajnijih srpskih književnika i prevodilaca, preminuo je 30. jula 2023. u 76. godini. Njegova dela – romani, zbirke priča i eseji, prevođena su na francuski, nemački, engleski, hebrejski, poljski, italijanski, albanski, mađarski jezik. Još kao mlad pisac, osvojio je Andrićevu nagradu za zbirku priča „Opis smrti“ (1982). Jedan od njegovih najnagrađivanijih romana je „Mamac“, za koji je 1996. dobio Ninovu nagradu. Najugledniji nemački mediji objavili su brojne tekstove povodom Albaharijeve smrti. I mi se podsećamo našeg ekskluzivnog intervjua sa njime iz januara 2021. kada je govorio otvoreno o sebi, bolesti od koje dugo bolovao i o tada novom romanu "Danas je sreda", koji su, kao i većinu njegovih dela na nemački preveli Mirjana i Klaus Wittmann.
David Albahari, jedan od najznačajnih savremenih srpskih književnika, se u svom novom romanu „Danas je sreda“ bavi borbom jednog ostarjelog čovjeka s teškom bolešću.
"Tema romana je kao i svih mojih ranijih romana i zbirki priča u nekoj mojoj želji da se poigram sa utvrđenim pripovedačkim obrascima i da se poigram sa nekim predrasudama koje opsedaju ljude. Tako da je ovaj roman u stvari jedna želja da se ispriča malo drugačija priča o jednoj od najtežih bolesti naseg doba, Parkinsonovoj bolesti", - objašnjava Albahari, koji i sam pati od ove opake bolesti.
„Ja se trudim kada pišem romane i priče da iznesem neku pouku koja se pre svega odnosi na mene samog. Znači ja verujem da je pisanje čak i neka vrsta terapijskog odnosa prema bolesti, prema stvarnosti. Neki ljudi koji su prošli kroz to iskustvo Parkinsona kažu da je to u stvari borba koju pojedinac vodi protiv celokupnog drugog sveta, odnosno onog „sveta iza“, sa kojim se mi suočavamo kada se suočavamo sa takvim bolestima.", - navodi Albhari koji se u ovom romanu zapravo bavi kompleksnim odnosom oca i sina.
Radnja se odvija tokom dugih šetnji po zemunskom keju kraj Dunava i kućnih razgovora između oboljelog oca i sina koji je preuzeo obavezu da se brine o njemu. "Kad pišem novu knjigu uvek imam na umu sve stare knjige, jer iz tih starih knjiga nešto se prenese u novu. Znači u ovoj novoj knjizi zanimao me je odnos oca i sina koji postoji i u nekom od drugih mojih dela. To je za mene jedan od najzanimljivih odnosa u porodičnim odnosima uopšte, tako da je to bio pokušaj da se ispriča ta priča: otac i sin u nekom savremenom vremenu".
Omot knjige: "Danas je sreda/Heute ist Mittwoch" Davida Albaharija
Kroz njihov odnos, njihovu svakodnevnu borbu s opakom bolešću, koja je u prvom planu romana, dolazi do njihovog zbližavanja, tako da otac postepeno otkriva detalje iz svoje mračne proslošti. "I tu se nametnulo to da se ispriča ta priča vezana sa političkim zbivanjima i cela priča je dobila drugi ton, malo politički naboj, ali to je mislim dobro i za knjigu i za čitaoce".
Kao i u prethodnom romanu "'Životinjsko carstvo" u kojem se kroz priču o odnosu četvorice drugova u vojsci bavi posljedicama studentskih nemira iz 1968. godine, tako i u romanu "'Danas je sreda" Albahari otvara još jednu tabu temu kakvu je dugo godina predstavljalo skrivanje istine o strahotama na Golom otoku. Otac omekšan bolešću, kojeg u početku romana žalimo kao žrtvu Rezolucije Informbiroa se tokom svoje ispovijesti otkriva kao surovi aktivist komunističke partije, egzekutor i nasilnik.
"To jeste tako napravljeno da se otvaraju te stranice njegove ličnosti tako da on postaje neko ko je odbačen od čitaoca.“, - navodi Albahari, koji na veoma suptilan, psihološki iznijansiran način postepeno raskrinkava sliku oca kao žrtve jednog od najmračnijih zločina komunističkog režima.
"Kod mene se taj politički aspekt dešava kao nešto što se zbiva „an pasan“, onako u hodu, tako da mi je ovde bilo najzanimljivije da pokušam da ga prikažem na neki drugačiji način, slobodniji možda način nego ranije što se prikazivalo, ali ipak dovoljno surov da pokaže da oni koji su učestvovali u njemu u toj surovosti ne mogu da zasluže oproštaj ili neko uvažavanje sve dok na kraju ne priznaju u potpunosti ko su šta su i zašto su nešto radili."
Suočen s očevim priznanjem zločina koje je počinio u ime partije, sin ostaje razapet između oprosta i osude, postajući na neki način i sam žrtva zla koje je otac nosio u sebi.
"Ja mogu da se složim sa tvrdnjom da je sin žrtva. Ja mislim da on mora da bude shvaćen kao žrtva neka, mada on u stvatri nema mnogo šansi. On bira one poteze koje moze da izabere. Ali svako ko je bio u toj situaciji odnosa sa teško bolesnom osobom razumeće da ono o čemu se govori je samo malo grebuckanje po površini lica priče. Njeno naličje tek treba da se otvori.“, - kaže na kraju David Albahari, pisac koji nam u svom najnovijem romanu poručuje kako je zlo nanijeto drugima uvijek i zlo naneseno samom sebi odnosno da je osvejdočena istina da zlo u ljudima počinje razaranjem porodičnih vrijednosti.
