Žrtve vakcinacije u borbi sa moćnim silama

Stand: 27.07.2023, 18:13 Uhr

Saša Bojić, Nenad Kreizer, Boris Rabrenović

Sve više građana Nemačke podnosi zahteve da im se prizna status osoba čije je zdravlje narušila vakcina protiv kovida. Isto tako sve više građana smatra da za taj status treba da se izbori uz pomoć advokata. Jedno je sigurno: kao i druge vakcine, i mRNA-preparat protiv kovida može imati neželjena dejstva. I to – teška. Pa i sa smrtnim ishodom. Šta se o svemu tome u ovom trenutku zna, koliko ima tužbi, kako dokazati štetu, pitanja su čijim su tragom pošli Saša Bojić i Nenad Kreizer.

Pred nemačkim sudovima je sve više tužbi zbog mogućih teških neželjenih posledica antikovid-vakcina po zdravlje vakcinisanih. Ova epizoda je pokušaj da napravimo trezvenu analizu situacije i prilika da se, ako ima grešaka ili propusta koji su doveli do neželjenih dejstava, oni identifikuju - jer to vodi u mogućnost da se ubuduće lakše prepoznaju ili izbegnu.

S druge strane, nadam se da smo složni oko ovoga: ljudi koji smatraju da im je vakcina narušila zdravlje mogu da budu na pogrešnom putu s tim tumačenjem, ali imaju pravo da ispitaju da li je ono tačnoo ili ne. Imaju pravo da saznaju što više o uzrocima svog problema i da učine sve kako bi se problema oslobodili ili ga sveli na što je moguću manju meru.

Ako smo oko toga složni, onda možemo i da napravimo presek situacije, utvrdimo na čemu smo i pokušamo da se snađemo – i nađemo – u svemu.

Narušeno zdravlje zbog vakcine – to je tema  koja se u politici nerado pominje. Tema oko koje vlada poprilična tišina.

No, već neko vreme se gomilaju sudske tužbe protiv proizvođača antikovid-vakcina. Bajontek/Fajzer, Novavaks, Džonson, Moderna i AstraZeneka su „na tapetu“, Postoje i noviji proizvodi kojih se ova priča uglavnom ne dotiče.

Otkako je počela kampanja za vakcinisanje, protiv korone su se vakcinisali milioni Nemaca. Neki ljudi su počeli da se žale i na neželjena dejstva vakcine. Koliko je takvih slučajeva, to bi u Nemačkoj najbolje trebalo da zna vladin institut Paul Erlih koji je nadležan za prikupljanje odgovarajućih informacija.

Reč je o slučajevima u kojima se sumnja na neželjena dejstva. A o tome postoje brojke i statistike sa kojima će nas upoznati moj kolega Nenad Krajcer.

Nenade, šta kaže institut Paul Erlich o tome koliko je bilo cepljenja a koliko slučajeva sumnji na neželjena delovanja cepiva?

Pa evo malo brojaka koje su važne da bi se shvatile relacije. (Dakle) od 27.12.2020., dakle datuma kada se u Njemačkoj započelo sa cijepljenjem protiv koronavirusa pa do 31.3.2023. je ukupno obavljeno 170.062.925 cijepljenja. Kod 73,3 posto cjepiva se radilo o cjepivu Biontecha, 17,1 posto Moderna, 7,4 posto AstraZeneca, 2,1 posto Janssen i 0,1 posto Novavax.

Što se tiče prijava za sumnje u popratne efekte institut Paul Ehrlich je u ovom razdoblju primio 263.233 prijava. To znači da je stopa iznosila 1,7 prijava na svakih 1.000 pacijentima ubrizganih cjepiva. Kad su u pitanju teške reakcije, stopa iznosi 0,2 prijava na 1.000 cjepiva.

Koji su najčešči prijavljeni problemi?

Tu su među najčešćima one nuspojave koje su svima poznate. Glavobolja se na 100.000 cjepiva pojavljuje u 36,84 slučajeva. Zatim dolazi umor s 31,47 prijava iza koje slijedi bol na mjestu uboda s 25,3 prijava te povišena temperatura u 25,03 slučaja.

Nadalje su se na listi pored ovih relativno blagih zdravstvenih smetnji našle i tegobe poput mučnina, vrtoglavice, osipa, bolova u udovima, poremećaji menstrualnog ciklusa i tako dalje. Na posljednjem mjestu po broju prijava je embolija pluća.

Od prijava koje spadaju u kategoriju teži zdravstveni poremećaji, statistika Instituta Paul Ehrlich govori o četri bolesti. To je na prvom mjestu dispneja, dakle otežano disanje, zatim aritmija srca, miokarditis, dakle upala srčanog mišića te plućna embolija. Tu bi se još po broju prijava mogli navesti razni oblici tromboza, poremećaja u radu dišnih puteva, grčenja mišića pa sve do moždanih i srčanih udara, doduše u vrlo rijetkim slučajevima.

Grubo bi se moglo reći da je najmanje prijava kod cjepiva Biontecha, iz kojeg slijedi Moderna pa AstraZeneca. Najviše prijava je zabilježeno kod cjepiva tvrtke Janssen.

Treba međutim reći da ovdje govorimo o prijavljenim slučajevima dakle ne i o ukupnom broju nastupanja ovih popratnih pojava kod onih koji su primili cjepivo jer naravno da ne prijavljuju svi slučajeve kada dođe do popratnih pojava.

Koliko je prijavljeno sumnji na smrtne slučajeve u vezi s cepljenjem?

U ukupnim brojkama se govori o 2.810 slučajeva što je oko 1 posto ubrizganih doza cjepiva. Tu se konkretno govori o smrtnim slučajevima koji su nastupili odmah ili nakon određenog vremena od dobivanja cjepiva. Institut Paul Ehrlich u direktnu vezu između cjepiva i smrti dovodi 116 slučajeva i govori o cjepivu kao vjerojatnom ili mogućem uzroku ili jednim od uzroka smrti.

Stalna komisija za cjepivo (STIKO) preporučuje i djeci i mladima između 12 i 17 godina cijepljenje cjepivom tvrtke Biontech. Za djecu kod kojih postoji poseban rizik zbog prethodnih oboljenja ili posebna opasnost od zaraze, preporučuje se cijepljenje i od pete godine naviše.

Shodno tome, kako stoje statistike sa neželjenim delovanjem cepiva na decu i mlade?

Institut je od početka cijepljenja primio 5.862 prijava reakcija na cijepljenje protiv koronavirusa kod djece i mladih. Najveći broj otpada na prijava vezana uz cjepivo Biontech što je i razumljivo ako se uzme u obzir da je najveći broj djece od 5 do 17 godine bio, shodno preporukama, cijepljen upravo tim cjepivom.

Kad smo kod djece mlađe od pet godina tu je stiglo 186 prijava povezanih sa sumnjom u popratne pojave. 61 prijava se odnosi na novorođenčad koja nije cijepljenja ali su njihove majke cijepljene u razdoblju dok su dojile djecu. U izvješću stoji da je i jedno dijete majke koja je primila cjepivo umrlo odmah nakon poroda. Uzrok smrti djeteta je bilo prijevremeno odvajanje posteljice. 

Koji su tu bili najteži zdravstveni problemi i koliko su zastupljeni?

Teži zdravstveni problemi kod djece se ne razlikuju mnogo od problema koje smo vidjeli i kod odraslih. Tu je na prvom mjestu po broju prijava miokarditis, znači upala srčanog mišića, zatim otežano disanje, dispneja, sinkopa i aritmija srca. Kod djece se, i tu je razlika od odraslih, pojavljuje i paraliza lica i smanjenje broja trombocita, dakle krvnih tjelešca odgovornih za zgrušavanje krvi u slučaju ozlijede. 

Postoji li u slučaju prijave i pravo na neku vrstu obeštećenja?

Do sada su savezne zemlje koje su nadležne za prijave u svezi sa zahtjevima kad je u pitanju šteta nastala cjepivom protiv koronavirusa odobrile 250 obeštećenja oštećenima. 1.808 zahtjeva je odbijeno a početkom ovog mjeseca je na obradu čekalo još 3.968 nerješenih zahtjeva.

Bio je to moj kolega Nenad Krajcer.

Najveći broj stručnjaka u Nemačkoj je složan oko ocene koja se može sažeti ovako: „Pri vakcinaciji protiv korone postoje rizici ali korist od vakcinacije nosi prevagu“. Karsten Vacl, generalni sekretar Nemačkog društva za imunologiju to je izrazio ovako: „Rizik da se pretrpi šteta od vakcinacije je srećom još uvek relativno mali. On pogađa – već prema uzgrednim dejstvima vakcine – jednog od 10.000 ili jednog od 100.000 ljudi. To u prvi mah zvuči kao mali broj. Ali ako pogledamo, u roku od godinu dana smo vakcinisali 60 miliona ljudi, i tu frekvencija od 1:10 ili od 1:100.000 još uvek pogađa vrlo mnogo ljudi“.

„Još uvek pogađa vrlo mnogo ljudi“. Ponavljam ovu rečenicu samo zato što je profesor Karl Lauterbah, najprisutniji stručnjak za koronu i vakcinaciju na javnim medijskim kanalima u Nemačkoj, u avgustu 2021. nešto pre nego što je postao ministar zdravlja, objavio tvit u kojem se požalio na ljude koji neće da se vakcinišu:

„Radi se o tome zašto jedna manjina u društvu neće vakcinaciju koja je bez uzgrednih dejstava, iako je ona besplatna i može da im spasi život ili živote mnogih drugih“.

Lauterbah je jasno napisao: „vakcinaciju bez uzgrednih dejstava“. Zašto je on to napisao tako bez ikakvih ograda? Koliko ljudi koji su danas bolesni zbog vakcine je tada animirao da odu i da je prime? Jer im je svojom kategoričnom tvrdnjom razvejao sve sumnje koje su možda imali zbog svoje lične anamneze?

Nedavno je ipak izjavio i da mu je veoma žao zbog sudbine ljudi kojima je vakcina poremetila zdravlje, i da te ljude treba ozbiljno shvatiti. A o onom prvom tvitu je rekao da je bio preteran i da je nesrećno formulisan. To vrlo malo može da pomogne ljudima koji danas znaju da im je vakcina ruinirala zdravlje.

Inače, Lauterbah je tužen i sudu zbog svojih tvrdnji o vakcinaciji bez uzgrednih dejstava. Prošle godine ga je advokat Markus Hajnc tužio tvrdeći da širi lažne vesti. Zemaljskom sudu u Elvangenu. I šta se desilo? Sud je odbacio tužbu sa obrazloženjem da Lauterbahova izjava potpada pod – slobodu mišljenja.

U periodu između decembra 2020. i kraja februara 2023. Institutu Paul Erlih je prijavljeno 55.000 slučajeva sumnji na teške neželjene posledice vakcinacije. Koliko slučajeva se stvarno može pripisati vakcinaciji je jedno pitanje, a koliki je broj neprijavljenih slučajeva – drugo pitanje. U svakom slučaju, problem ima dva glavna aspekta – jedan je medicinski a drugi je birokratsko-tehnički.

Kako tačno dolazi do neželjenih posledica, pitanje je na koje stručnjaci još nemaju jedinstven odgovor.

Evo kako je to recimo objašnjeno u naučnom WDR-magazinu „Quarks“:

Postoje samo pokušaji objašnjenja, u osnovi dve teze o kojima se sada raspravlja:

Prema prvoj tezi, takozvani kramponi, odnosno „spajkovi“ takozvanih „spajk-proteina“ nakon vakcinisanja su u većoj količini nađeni u krvi – i to se desilo u slučajevima u kojima je došlo do upale srčanog mišića. No kako se to sve desilo, prema zvaničnim informacijama se ne zna tačno.

Prema drugoj tezi, u telu posle vakcinacije može doći do autoimune reakcije tako da naše telo napada sopstvene ćelije koje se bore protiv infekcije. Kakve to tačno veze ima sa upalom srčanog mišića, takođe se ne zna. Smatra se mogućim i da u takvoj situaciji naš imunosistem napada baš molekule koji sprečavaju zgrušavanje krvi. Kod takvih ljudi može nastati rizik od opasne tromboze. A moguće je i da je posle vakcinacije direktno došlo do autoimune reakcije koja uništava nervne strukture i izaziva razne neurološke poremećaje.

Kvarks je tako sažeo objašnjenja koja su do sada ponuđena javnosti. Da rezimiram: ništa se ne zna tačno, sve se istražuje, javićemo.

A kakva je postavka problema u nadležnim institucijama? Institut Paul Erlih ima sledeći standardizovan postupak. Ako je određen broj ljudi prijavio da je posle vakcinacije dobio upalu srčanog mišića, onda se broj prijavljenih slučajeva poredi sa prosečnim mesečnim brojem prijavljenih upala srčanog mišića. Ukoliko je taj broj veći od prosečnog, javlja se sumnja da bi uzrok mogla biti vakcina.

Moram da naglasim: to je još uvek samo sumnja. „Reći da je jedno oboljenje ili komplikacija zaista prouzrokovana vakcinom – to je za pojedinca gotovo nemoguće“, rekao je tako za Dojčlandfunk generalni sekretar Nemačkog društva za imunologiju Karsten Valc. I odmah dodao da tegobe poput venske tromboze, upale srčanog mišića ili sindroma iscrpljenosti mogu imati sasvim druge uzroke.

Ima li uopšte načina da se medicinski ustanovi direktna povezanost sa vakcinacijom? Čini se da ima. Generalni sekretar Nemačkog društva za neurologiju, Peter Berlit, rekao je da se upravo radi na identifikovanju takozvanih biomarkera koji direktno ukazuju na neželjene posledice vakcine. Doduše - i da to tek treba da se istražuje.

Nešto drukčije problemu pristupa naturopata Florijan Šiling koji je trenutno naučni direktor firme Mitoker (Mitocare) u Minhenu. On je broj slučajeva sumnje na neželjene posledice vakcine prema Institutu Paul Erlih uporedio ne sa prosečnim brojem datih oboljenja, već sa brojem slučajeva koji su prijavljivani kada se radi o drugim vakcinama. Prostije rečeno, prebrojao je prijavljene slučajeve sumnje na neželjene posledice za sva cepiva koja su korišćena u Nemačkoj i uporedio taj broj sa cepivima protiv korone. I iznašao da je broj ovih poslednjih „delom i do 100 puta veći“ od ostalih.

Ono što po njegovom mišljenju stvara velike probleme i o čemu pacijenti često svedoče, jeste odnos mnogih lekara prema tim sumnjama. Najpre, kada se neko obrati lekaru koji ga je vakcinisao, lekar često odbija da se udubi u problem. Jedna stvar je to što niko ne priznaje rado sopstvene greške. Druga stvar je što su neželjena dejstva vakcine vrlo kompleksna i heterogena i zahtevaju specijalnu dijagnostiku. A mnogi takvu dijagnostiku ne mogu da sprovode u svojim ordinacijama. To znači da niti znaju kakve preglede bi sada uopšte trebalo da vrše, niti da imaju iskustvo ili umeće potrebne da interpretiraju nalaze tih pregleda.

Osim toga, još od 2021. godine institucionalna medicina govori o produženom kovidu i takozvanom post-kovid-sindromu, odnosno, zdravstvenim tegobama za koje je kriv kovid i koje mogu da traju dugo nakon što se neko zarazio koronom. U različitim medijskim izveštajima o produženom kovidu, navodi se da to oboljenje može imati i do 300 simptoma.

Produzeni covid - long covid

Toliko mogućih simptoma je ogroman broj. Ako od opadanja kose, preko proliva, svraba kože, umora, gubitka težine, gubitka koncentracije, slabljenja vida ili sluha, otežanog disanja, srčanih problema, bolova u mišićima pa sve do depresivnih epizoda ili anksioznosti, bukvalno sve moguće može da bude simptom produženog kovida, onda je time pokriven i svaki od problema koji mogu nastati posle vakcinacije. Što znači da se kod lekara svaka tegoba može tumačiti i kao posledica „long-kovida“ i kao posledica vakcinacije.

Ne navodeći nikakav određen broj, kompanija Medijan koja je specijalizovana za rehabilitaciju pacijenata, navodi da se simptomi „long-kovida“ mogu podeliti u grupe koje pogađaju srce i krvotok, disanje, nervni sistem, želučani i crveni trakt, skelet i mišiće, kožu, uho grlo i nos, a tu su naravno i takozvani „opšti simptomi“ kao i psihički simptomi. Sadržaj gotovo identičan sadržajima svihostalih sličnih sajtova. I opet isto: sve je pokriveno.

Ono što za žrtve neželjenih dejstava vakcine takođe ne predstavlja nikakvu pomoć jeste da u svim zvaničnim institucijama postoji mnogo jača tendencija da se tegobe tumače kao posledica long-kovida nego vakcinacije. O long-kovid varijanti se mnogo više piše, ona se mnogo više proučava, građani na mnogo više mesta mogu da dobiju informacije, savete i pomoć u vezi sa long-kovidom nego u vezi sa neželjenim posledicama vakcinacije. Iako se radi o istim simptomima.

Šta sad?

Malopre pomenuh naturopatu Florijana Šilinga. On je osnovao mrežu lekarskih ordinacija koja se specijalizuje posebno za probleme neželjenih posledica vakcine. Kako ti lekari razlikuju produženo delovanje korona-virusa od posledica vakcine?

Jedna jednostavna mogućnost da se raščisti poreklo problema, po Šilingovim rečima, jeste testiranje na N-proteinska antitela. Objašnjenje glasi: kada dođe do kontakta sa pravim virusom, nastaju antitela koja se bore protiv svih sastavnih delova tog virusa, a ne samo protiv spajk-proteina. Najpoznatiji među njima je N-protein. Ako neko ode lekaru i požali se na probleme posle vakcinacije, i lekar kaže: „imali ste peh, to je long kovid, vakcina nije delovala“, onda se može ispitati da li u pacijentu postoje antitela koja neutrališu N-protein. Ako takvih nema, onda se ne radi o long-kovidu, poručuje Šiling, već je u pitanju postvakcinalni sindrom. On navodi da je ispitivanje na prisustvo antitela na N-protein standardni postupak kome svako može da se podvrgne.

Postoji i druga tehnička mogućnost a to je da se u organizmu potraži virusna odnosno vakcinalna RNA. To bi moglo da se uradi PCR-testom. Međutim taj postupak je moguć samo u istraživačkim ustanovama ili univerzitetskim klinikama i uglavnom nije dostupan pogođenim osobama.

Šiling prenosi da u svakoj saveznoj zemlji postoje lekarske ordinacije koje su deo mreže za pomoć pacijentima sa sumnjom na neželjene posledice vakcina. Ali ukazuje i na to i oni još godinama neće biti u stanju da ponude optimalnu pomoć. Jer, identifikovanje oboljenja kao neželjene posledice vakcine zahteva složenu dijagnostiku i zato se Šiling zalaže za, kako kaže, veliku ofanzivu obrazovanja, odnosno, doškolovanja svih lekara i medicinskog osoblja. Ono što pomenuta mreža već sada može jeste da, kako je rekao, u 85 odsto slučajeva pri adekvatnoj terapiji, dovede do primetnog poboljšanja zdravlja kroz nekoliko meseci.

Proizvođač - država - pacijent. Ko plaća štetu?

I da se osvrnem još i na trougao proizvođač vakcine – država – pacijent. Još za vreme razvojne faze vakcine protiv korone, proizvođači su se posebnim ugovorima sa državama – pa i sa Nemačkom – dogovorili da država preuzima troškove obeštećenja oštećenih pacijenata. Detalji ugovora se drže u tajnosti.

Državi naravno ne odgovara da plaća štetu. Postavlja se pitanje da li je to uopšte fer odluka jer imamo situaciju u kojoj država i proizvođači vakcina imaju presek interesa. A to su dve veoma moćne instance u odnosu na pojedinca koji, da bi uopšte isterao svoju pravdu, mora da radi na tome mnogo i naporno.

U svakoj saveznoj zemlji postoji Zavod – Versorgungsamt – kojem se podnosi zahtev da mu se neželjeno dejstvo vakcine uopšte zvanično prizna. Dnevnik Cajt onlajn je sredinom juna napisao da je u Nemačkoj od marta do sredine juna ove godine podneto 9000 takvih zahteva a da su vlasti potvrdile samo 284 slučaja. Do sada, moram da dodam, jer obrada podataka ne ide brzo.

Da bi zahtev bio podnet, on mora da se ispuni.A to iziskuje vreme i nije posao od pet minuta. Najbolje bi bilo uz pomoć lekara. Što takođe nije jednostavno.

No evo kako to izgleda na primer u Berlinu. Tamo na servisnom portalu grada može da se podnese zahtev za priznavanje neželjenih posledica vakcine koji izgleda kao pet strana formulara koji moraju da se popune, delom vrlo detaljnih, i još četiri strane sitnog teksta koji valja dobro prostudirati pre nego što se formular potpiše i pošalje. Možete zamisliti da zahtev neće biti ni uzet u razmatranje ako ga niste korektno popunili. Na primer, podacima o porodičnoj anamnezi itd .

Na celom tom sajtu postoje razne informacije o tome kako može da izgleda eventualno obeštećenje. Ili o vrstama invaliditeta. No, najfrapantniji podatak je koliko iznosi vreme obrade zahteva. U trenutku kada sam poslednji put pogledao tamo, a to je bilo sinoć, pisalo je da prosečno vreme obrade iznosi 270 dana!

Mnogi oštećeni su se obratili advokatima, što znači dodatni trošak i borbu. Borbu pre svega sa nerazumevanjem, nevericom, birokratskim preprekama, moćnim instancama i strahovima, borbu u kojoj valja sačuvati mir, prisebnost i nekako funkcionisati u svakodnevnom životu. I dugo čekati da sud uopšte uzme tužbu u razmatranje.