Kakva Vam je nova domovina?

Stand: 17.08.2023, 16:18 Uhr

Saša Bojić, Nenad Kreizer, Amir Kamber

Na svetu ima mnogo ljudi koji su krenuli u potragu za novom domovinom. Kako su se tamo snašli? Jesu li uspeli da nađu sebi stan, posao, prijatelje? Čime zadovoljni, šta ih najviše muči? To su pitanja kojima se od 2014. godine bavi organizacija InterNations, koja na osnovu mnogo kriterijuma anketira migrante i sastavlja listu zemalja po tome koliko se u njima dobro živi. Ovogodišnja lista iznenađuje. Prezentira je Saša Bojić, veteran emigracije, sa 33 godine života u novoj nemačkoj domovini.

Objavljen je novi Eskpat-insajder-report. Više od 12.000 emigranata iz čitavog sveta, pripadnici 171 nacionalnosti koji žive u 172 zemlje ili teritorije, izjasnili su se o tome koja zemlja je za njih najbolja za život i rad. Svoje ocene su davali na osnovu 56 kriterijuma, među kojima su, na primer, lokalni troškovi života, dostupnost i cene stambenog prostora, mogućosti zapošljavanja i napredovanja u poslu, mogućnosti sklapanja poznanstava i prijateljstava, ili brzina interneta, ili kvalitet medicinskog staranja.

Tih 56 kriterijuma je grupisano u ukupno 16 kategorija. Ispitanici su se o pojedinim kriterijumima izjašnjavali ocenama od 1 do 7.

Tako su formirane rang-liste po različitim kriterijumima, kao i jedna apsolutna rang-lista na osnovu prosečne ocene koja obuhvata sve te kriterijume. To je zapravo glavna rang-lista koja se dobije kada se kako se to kaže „sve sabere i oduzme“. Čitava stvar ima jednu metodološku „kvaku“, naime, da bi se jedna zemlja našla na listi, potrebno je da postoji najmanje 50 ispitanika koji su se o njoj izjasnili. Zato se na listi ne nalaze sve zemlje sveta, već samo njih 53. Može se slobodno reći da su to 53 zemlje koje su najprivlačnije za migrante. Jedno je sigurno: ova rang-lista krije mnoga iznenađenja. I odmah da razjasnim i da se na njoj ne nalaze zemlje balkanskog regiona jer među 12.000 ispitanih iz čitavog sveta nije moglo da se nađe više od 50 njih koji bi se izjasnili, recimo, o Srbiji ili Bosni i Hercegovini.

"Expats" - ko je to tačno?

Ko su emigranti koje autori studije zovu "expats"? To su ljudi koji su tražili i našli svoju novu domovinu, kojom su u većoj ili manjoj meri zadovoljni. Ljudi koji tu žele da žive i rade. Moram da naglasim da se ne radi o ratnim izbeglicama koje nisu u situaciji da biraju svoje novo stanište ili je njihov izbor mnogo ograničeniji nego drugima.

Najpre da bude jasno – ko su ispitanici? Pola-pola su muškarci i žene. 57 odsto njih je u partnerskom odnosu ili braku, a 43 odsto su samci i samkinje. 20 odsto njih im decu. Prosečna starost ispitanih je 46,2 godine. A kada je reč o obrazovanju, 82 odsto njih ima univerzitetsku diplomu – bačelor, master ili doktorsku titulu. Prema tome u pitanju je sasvim jasno obrazovan sloj stanovništva.

Koja je motivacija emigranata da nađu svoju sreću u drugoj zemlji?

Najveći broj njih je kada je reč o poslu sam našao posao u svojoj novoj ili privremenoj domovini – njih 15 odsto. 10 odsto njih je pozvano da radi u novoj domovini, 10 odsto njih je otišlo u novu domovinu zbog ljubavi - jer tamo živi partnerka ili partner. To su glavni motivi.

I sada više nemam nameru da održavam napetost oko plasmana pojedinih zemalja. Zemlja u kojoj se stranci najbolje osećaju i koja dobija najbolje ocene ispitanika, zemlja koja je od samog početka ovog istraživanja koje se jednom godišnje objavljuje od 2014. godine bila među prvih pet, jeste:

Meksiko!

Šta je najvažnije? Glavne odlike ove zemlje koje su joj donele taj plasman jesu: ljubaznost lokalnog stanovništva. I to generalno, a i posebno prema strancima. Zatim: lakoća sa kojom može da se sklopi prijateljstvo. Tu je i lokalna kultura. Imigranti u Meksiku veoma cene i društveni život. Potpuno su oduševljeni mogućnostima provođenja slobodnog vremena. Osim toga, u Meksiku je u poređenju sa većinom drugih zemalja mnogo lakše naći smeštaj i taj smeštaj ima pristupačne cene.

Ono čime su imigranti još izuzetno zadovoljni u Meksiku jesu mogućnosti rada i ličnog napredovanja u poslu, fer plate i dobro izbalansiran život.

Takve stvari su bile dovoljne za prvo mesto u ukupnom plasmanu. Ipak, treba reći i da se po nekim kriterijumima Meksiko veoma loše kotira. Na primer, 18 odsto imigranata se u Meksiku ne oseća bezbedno – to je duplo više od proseka osećanja loše bezbednosti koji za sve zemlje iznosi 8 odsto.

Odbojan faktor je i politička nestabilnost. Uopšte, nisam odoleo a da ne potražim Meksiko i na tabeli najopasnijih zemalja za život. 2022 godine je bio na 27. mestu. (hajde kada sam već tu, da kažem i da su tri najopasnije zemlje za život: Avganistan, Jemen i Sirija). Taj podatak doduše ne proističe iz neke ankete, već je tu listu napravio Institut za privredu i mir u Sidneju koji je tu problematiku dosad najdetaljnije istražio. I izgleda da se u primedbama tog instituta i krije ključna informacija – Meksiko je zemlja u kojoj postoje opasne zone i bezbedne zone.

Da se ne zavaravamo: u Meksiku je organizovani kriminal u pojedinim delovima države jači i od policije i od vojske. Svi još pamte avgusta prošle godine, kada u mnogim delovima zemlje firme nisu radile jer ljudi nisu išli na posao uz strahu da će dospeti pod unakrsnu vatru u ratu kriminalnih kartela. U roku od samo nekoliko dana, kriminalne grupe su u velikim gradovima palile automobile, radnje, u Sijudad Huarezu su čak pucali na prolaznike. U tom gradu je za samo jedan dan ubijeno 11 nevinih ljudi koji nemaju veze sa kriminalom. Predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je tim podom rekao: "Tako nešto još nismo videli i nadam se da se više neće desiti napadi na nevine civile". Te reči zaista zvuče kao kapitulacija države pred organizovanim kriminalom.

U prošloj godini je svakog dana u Meksiku bilo oko 100 ubistava, više od 100.000 ljudi se vodi kao nestalo. Ubijeno je 14-oro novinara. Bivši predsednik Kalderon je pokušao da stane na put kriminalu žestokom vojnom silom. I nije uspeo. Lopez Obrador se opredelio za taktiku zvanu "zagrljaji umesto metaka" – to je bila jedna od krilatica njegove predizborne kampanje - i mnogo polaže na prevenciju.

Ni jedan ni drugi nisu uspeli da poboljšaju situaciju.

I pored svega toga, Meksiko pruža imigrantima najviše – prema rezultatima ankete organizacije Internejšn.

Top 10 država - iznenadjenje

Dosta o Meksiku, idemo na mesto broj dva a to je:

Španija! Većina ispitanih navodi za to otprilike iste razloge kao i za Meksiko. Gostoljubivost, kultura i osećanje da su kao kod kuće – to je za većinu anketiranih bilo presudno kada je reč o Španiji. Osim toga, kao pozitivne stavke se tamo ističu povoljni troškovi života, noćni ćivot i mogućnosti za rekreativno bavljenje sportom, a kao veoma dobri su ocenjeni i lokalna klima i vremenski uslovi. U Španiji imigranti vrlo cene i odnos rada i slobodnog vremena. Kada je reč o tržištu rada, tu već nema tako dobrih ocena, pa s tim u vezi i nema velikog zadovoljstva mogućnostima napredovanja u poslu.

Meni to izgleda onako uprošćeno rečeno kao: u Španiji sa poslom ne ide tako lako, ali tamo znaju lepo da žive i to vredi više od mnogih drugih stvari.

Vrlo je slična situacija i sa trećeplasiranom zemljom. I to je „trica“ – još jedna zemlja sa španskog govornog područja, naime:

Panama! Sa 75.000 kvadratnih kilometara je po površini između Srbije i Bosne i Hercegovine. Vrlo mala u poređenju sa Španijom i Meksikom. Imigranti su u Panami posebno zadovoljni mogućnostima da se dobije viza za tu zemlju i da se čovek tamo smesti i zasnuje egzistenciju. Ta zemlja je takođe u samom vrhu kada je reč o nalaženju prijatelja, osećanju da „ste kod kuće“, osećanju da vam je lokalna kultura bliska i prijateljska. Te osobine su toliko izražene da treće mesto Paname u generalnom plasmanu nisu mogle da ugroze ni vrlo loše mogućnosti zaposlenja, lošu sigurnost radnog mesta i generalno lošu situaciju na tržištu rada.

Ipak, imigranti smatraju da u Panami može relativno dobro da se izađe na kraj sa svakodnevnim troškovima i da je, slično Meksiku i Španiji, balans rada i slobodnog vremena dobar.

Eto, tako stoje stvari sa prvoplasirane tri zemlje. I pre nego što se malo bliže osvrnemo na poslednje tri, moramo se zapitati: gde je u svemu tome Nemačka? Da odmah rešim i tu dilemu. Vrlo je nisko plasirana. Na 49. od 53 mesta.

Ali ulogu Nemačke u ovoj anketi je posebno proučio moj kolega Nenad Krajcer.

Je li Nemačka stvarno tako loša?

Da, Saša. I glavni razlog za to je upravo suprotan onom zbog kojeg su Meksiko i Španjolska na prvom i drugom mjestu po atraktivnosti za strance. Dakle dok je u ove dvije zemlje ljubaznost domaćeg stanovništva navedena kao najvažniji razlog zadovoljstva, u Njemačkoj je neljubaznost i osjećaj da nisu dobrodošli glavni razlog nezadovoljstvu.

Subjektivna iskustva svakog od nas su tu različita. Ali studija potkrepljuje ovu tvrdnju i brojkama. Naime, kada je u pitanju prijateljsko raspoloženje domaćeg stanovništva, Njemačka je tu prošla još gore nego u ukupnom poretku i nalazi se na 50 mjestu od 53 ispitane zemlje. Gore od Njemačke su po ovom pitanju samo Danska, Austrija i Kuvajt.

Ako ostanemo kod golih brojki, 30 posto ispitanih smatra da stanovnici Njemačke nisu ljubazni prema pridošlicama, a 55 posto smatra da je jako teško steći prijatelje među lokalnim stanovništvom. Sve to dovodi do toga da se i nakon višegodišnjeg boravka jedna trećina useljenika u Njemačkoj ne osjeća kao kod kuće.

Eto moram priznati da me nekako ovaj ranking malo iznenadio kada govorimo recimo o Danskoj jer sam provodio mnogo vremena u ovoj zemlji i moram priznati da me ocjena da je Danska jedna od najnegostoljubljivijih zemalja na svijetu malo iznenadila.

Ali ocjena po kojoj Njemačka spada u najneljubaznije nije previše iznenadila. Tko god prati temu migracija u Njemačkoj i pogotovo pitanje privlačenja stranih stručnjaka, a upravo o njima se u ovoj studiji, kako si ti već i rekao prije, i radi, njemački političari već godinama ponavljaju mantru da se u Njemačkoj mora stvoriti neka vrsta atmosfere dobrodošlice kako bi se privukli najveći talenti koji njemačkoj kronično nedostaju. Mnogo se novca potrošilo na kampanje ali očito do promjene još nije došlo.

Porast popularnosti AfD-a ne pomaže

To je posebice vidljivo u istočnim saveznim pokrajinama. Baš neki dan su berlinske novine pisale o tome kako je jedna useljenica iz Bosne i Hercegovine doslovce pobjegla iz jednog malog grada južno od Berlina zbog maltretiranja od strane lokalnih nacista.

Popularnost AfD-a u ovim dijelovima Njemačke službeno je postao problem i za privredu koja strahuje da zbog ovakve atmosfere neće moći privući dovoljno stručnjaka. To treba promatrati i u svjetlu odluke globalnih high-tech kompanija da upravo ovdje, na istoku Njemačke gradi nove pogone. Pitanje je koliko se jedan inženjer, recimo iz Indije, sa svojom obitelji može osjećati sretno i sigurno u istočnonjemačkoj provinciji gdje se, sudeći po broju napada na strance, očito ponovno vraćamo u devedesete kada je na istoku za strance bilo mnogo tzv. no go područja.

No useljenici kao negativne aspekte kad je pitanje donošenje odluke o useljavanju ne navode samo nepostojanje atmosfere dobrodošlice u Njemačkoj. To svakako nije jedini razlog zbog kojeg se Njemačka na rang listi privlačnosti za useljenike nalazi na tako niskom mjestu, ali je najizraženiji.

Na listi negativnih aspekata su oni koji su poznati i domaćem stanovništvu. Tu je prije svega dramatični nedostatak stambenog prostora što u međuvremenu ne pogađa samo veće gradove poput Berlina, Münchena ili Kölna nego i ekonomski uspješne regije kao i okolice većih gradova. 58 posto ispitanih je navelo probleme s pronalaskom stambenog prostora što je 27 posto više nego na globalnoj razini.

Otprilike isti postotak u negativne strane života u Njemačkoj navodi ogromnu birokraciju, a 60 posto učenje njemačkog kao veliki problem. Jer za razliku od globalne razine, bez domaćeg tj. njemačkog jezika je u Njemačkoj mnogo teže snaći se nego u ostatku svijeta.

Još jedan razlog zbog kojeg je Njemačka tako nisko je i razina moderne tehnologije iako je upravo ova zemlja u prošlosti bila sinonim za tehnološki napredak. Ispitani useljenici, pri čemu se u 18 posto slučajeva radi o IT stručnjacima, dakle o ljudima koji znaju o čemu govore kada je tehnologija u pitanju, su, kako se čini prema studiji, šokirani niskim stupnjem digitalizacije u Njemačkoj.

To se odnosi na rasprostranjenost mobilne mreže, što je dobro poznati problem i koji je na koži iskusi svatko tko se izvan grada pokušava služiti mobilnim internetom. Njemačka je nadalje na pretposljednjem mjestu kad je po pitanju bezgotovinsko, dakle plaćanje karticama, a na posljednjem mjestu po pristupu brzom internetu.

Toliko o tehnološkoj naciji Njemačkoj.

No ipak mnogi stručnjaci svake godine dolaze u Njemačku. Što ih privlači? Odgovor na to je isti već desetljećima - Njemačka je bila i ostala mjesto kamo se odlazi zbog zaposlenja. Većinu ispitanih privlači sigurnost radnog mjesta. Po pitanju rada i radnih odnosa Njemačka se ovdje nalazi na samom vrhu ljestvice. Tržište radne snage je označeno kao četvrto po redu najprivlačnije, a iza ovog aspekta dolazi sigurnost radnog mjesta. U međuvremenu i velik broj ispitanih useljenika, njih 15 posto, u Njemačku odlazi zbog obrazovanja.

Ostale europske zemlje

Najpre, jedna evropska zemlja je uspela da se probije u prvih deset i nalazi se na desetom mestu i to je: Portugalija. Na 16. mestu je Finska. Na 19. mestu – Luksemburg. I onda slede nanizane od 21. do 25. mesta: Češka, Holandija, Švajcarska, Švedska i Grčka. 29. je Estonija. Onda idu od 32. do 35. mesta: Kipar, Francuska, Mađarska i Poljska. 38. je Belgija, 39. je Irska. 41. je Danska. Na 42. mestu je Austrija, na 43. – Ujedinjeno Kraljevstvo. I u poslednjih deset su 46-ta Malta, 47-ma Italija, 49-ta Nemačka, 51-va je Turska, i pretposlednja 52-ga je Norveška. Da kažem i da je poslednji na 53. mestu – Kuvajt. SAD su inače na 30 mestu, daleko od prvih 10, Kina je 26-ta, Kanada je 27-ma, a Indija 36-a.

Evo i top-ten-liste. Prvi kao što znamo – Meksiko, druga Španija, treća Panama, slede: Malezija, Tajvan, Tajland, Kostarika, Filipini, Bahrein i Portugalija.

I sada može još mnogo da se priča o plasmanima pojedinih zemalja po raznim drugim kriterijumima, ali to bi nas odvelo predaleko. Za sve one koji bi hteli da vide sve detalje ove ankete slobodno kliklnite ovde. Uz napomenu da je reč o 145 zenimljivih stranica ispisanih na engleskom.