Nestašica lijekova u Njemačkoj. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 15.05.2023. 17:48 Min.. Verfügbar bis 14.05.2024. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Zašto se Njemačka suočava s nestašicom lijekova?
Stand: 15.05.2023, 17:33 Uhr
Nenad Kreizer, Boris Rabrenović, Borislav Šujanski
Nedostatak lijekova u Njemačkoj ali i cijeloj Europskoj uniji. Kako je moguće da jednoj od najbogatijih regija na svijetu nedostaje važnih lijekova poput antibiotika i preparata za djecu? Odgovor na to nije jednostavan, razloga ima više a mi ćemo u ovom podcastu Cosmo bosanski/hrvatski/srpski pokušati baciti svjetlo na ovaj fenomen. Između ostalog i kroz razgovor s ljekarnicom iz Düsseldorfa Tamarom Marković.
U Europi i Njemačkoj još uvijek vlada nestašica lijekova. A situacija bi mogla i da se pogorša. Zašto? Otkud nestašica? I koji to točno lijekovi nedostaju?
Ključna reč za nastanak problema sa manjkom lekova bi mogla da bude globalizacija. Naravno, uzroci nestašice su složeni. Pored globalizovane proizvodnje lekova Savez nemačkih udruženja farmaceuta (Abda) kao glavni razlog navodi jaku specijalizaciju. Za pojedine sastojke postoji samo nekoliko proizvođača širom sveta. A to znači da zastoji u proizvodnji ili problemi sa kvalitetom u jednoj fabrici mogu da imaju velikog uticaja na evropsko tržište. Za mnoge proizvođače, proizvodnja lekova u Nemačkoj kod kojih je istekao patent više se ne isplati. To je jedan od razloga zašto je proizvodnja mnogih lekova izmeštena u inostranstvo ili potpuno obustavljena.
Problemi sa snabdevanjem postoje već duže vreme, a tokom korona pandemije su se dodatno povećali. Jer trenutno se samo deo lekova proizvodi u Nemačkoj ili EU. Dakle, problemi sa snabdevanjm mogu da nastanu na raznim mestima. Dovoljno je, recimo, da nešto zapne sa predproizvodima iz Kine ili sa proizvodnjom u Indiji ili istočnoj Evropi. Zbog toga se smatra da je globalizacija važan uzrok problema sa snabdevanjem. Prema podacima Farmaceutskog udruženja VFA, 68 odsto proizvodnih lokacija za određene aktivne sastojke su u Aziji.
U apotekema se ne nazire poboljšanje
Već mesecima se lekarske prakse i apoteke žale na zastoj u isporuci. Naročito u zimskim mesecima, respiratorna oboljenja i dečje bolesti poput respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) povećale su potražnju za određenim lekovima. Ali čak i sada, kada temperature polako rastu i zima se bliži kraju, u apotekema se ne nazire poboljšanje.
Iako nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) tvrdi da se situacija sa lancima snabdevanja smiruje, predsednica Saveza nemačkih udruženja farmaceuta Gabriele Regina Overvining kaže da to nije tačno. „Na savremenom nemačkom, to su lažne vesti”, kazala je Overvining na konfernciji za novinare.
Koji sve lekovi nedostaju?
Trenutno nedostaju mnogi lekovi: sirupi za snižavanje temperature, lekovi protiv kašlja, antibiotici, lekovi za snižavanje krvnog pritiska, lekovi protiv bolova, raka, stomačnih ili srčanih problema, penicilin. Govori se o 425 lekova koji nedostaju širom zemlje.
A kada se situacija zakomplikuje, apotekari moraju da improvizuju. Recimo, umesto rektiola odnosno čepića, tada se prepisuje sirupi za snižavanje temperature, umesto pakovanja ibuprufena od 800 mg, daje se verzija od 400 mg ili neki agresivniji antibiotici.
Gomilanje zaliha nije rešenje
Prema rečima Martina Šulca, generalnog direktora za lekove u Savezu nemačkih udruženja farmaceuta, nema jednostavnog rešanja za novonastali problem. Niti se celokupna farmaceutska proizvodnja može vratiti u EU ili Nemačku, niti ima smisla oslanjati se samo na gomilanje zaliha. Umesto toga, on se zalaže za diversifikaciju lanaca snabdevanja.
Prema oceni farmaceuta, zdravstvena osiguranja bi takođe trebalo da se pobrinu da njihovi partneri ne sklapaju ugovore samo sa jednim dobavljačem. „Ako to ne uspe, hiljade pacijenata će iznenada ostati bez lekova“, kaže Šulc. On smatra i da farmaceutske kompanije ne bi trebalo da kupuju sve svoje preparate od istog proizvođača.
Naučni institut zdravstvenog osiguranja AOK (WIDO) ima pregled situacije što se tiče lekova koji se izdaju na recept. Iz tog instituta naglašavaju da se radi o uskim grlima, a ne o sveobuhvatnom problemu sa snabdevanjem. Kako tvrde iz tog instituta lekovi su obično ponovo dostupni nakon nekoliko nedelja.
Koje mere planira Nemačka?
Savezni ministar zdravlja Karl Lauterbah je još 20. decembra 2022. najavio plan u pet tačaka za bolje snabdevanje lekovima. U skladu sa tim planom, trebalo bi da budu znatno bolje plaćeni određeni generički lekovi, odnosno imitacije lekova kojima je istekla patentna zaštita, a koji imaju važnu ulogu u osnovnoj medicinskoj nezi, kao što su paracetamol ili ibuprofen.
„Odmah ću raditi na tome da zdravstvena osiguran,a dobiju instrukcije da plate 50 odsto više od tog fiksnog iznosa. Tada će se lekovi koji se sada prodaju u Holandiji ponovo prodavati u Nemačkoj. Čest je slučaj da se isti lek bolje plaća u inostranstvu. Kada je tih lekova malo, onda oni odlaze u inostranstvo “, objasnio je Lauterbah za javni servis ARD.
Kirijakides za evropski sistem ranog upozorenja
Evropska agencija za lekove (EMA) trenutno procenjuje tržište važnih antibiotika, kazala je evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides za list „Velt am zontag”. Kako je objasnila trenutno se sa proizvođačima razmatra kako proizvodni kapaciteti mogu da se usklade sa potražnjom. Ona je najavila da bi deo budžeta EU za prevenciju kriza, koji ove godine iznosi 1,3 milijarde evra, mogao da bude iskorišćen za skladištenje i nabavku lekova. Prema rečima ministarke Kirijakides, EU mora da obezbedi snabdevanje lekovima „za sve građane u svakom trenutku“. Ona se izjasnila za evropski sistem ranog upozorenja i sastavljanje liste kritičnih lekova na nivou EU.
Nemačka vlada najavljuje zakon koji bi ovo stanje na tržištu trebao normalizirati. No za sada, medicinski tretman pacijenata nije doveden u pitanje jer za sve medikamente na tržištu postoje alternative. Više o ovoj zanimljivoj temi kao i naš razgovor s farmaceutkinjom iz Düsseldorfa, Tamarom Marković, poslušajte u našem podcastu.
