Prokrastinacija - lijenost, bolest ili nešto treće?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 08.05.2024. 23:08 Min.. Verfügbar bis 08.05.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Prokrastinacija - lijenost, bolest ili nešto treće?
Stand: 08.05.2024, 18:26 Uhr
Maja Marić, Aida Kožar, Amir Kamber
Maja Marić i Aida Kožar o sklonosti da odgađamo obaveze do posljednjeg trenutka. Zašto sve više ljudi prokrastinira iako su svjesni štetnih posljedica takvog ponašanja. Radi li se o nekoj vrsti glorificirane lijenosti ili pak bolesti? Kako se boriti protiv nje? Što je prokrastinacija točno? Nedim Hadžiahmetović, kipar i profesor na Akademiji umjetnosti u Kosovskoj Mitrovici, razmišlja o tome teže li umjetnici više od drugih prokrastinaciji? Sloboda kao dobar za izgovor za odgađanje? Malo sutra?
Prokrastinacija ili odgađanje (eng. procrastination) pojam je koji čujemo da se sve češće koristi. Uz burnout, anksioznost i mentalno zdravlje, ovo je još jedna posuđenica koja pokušava objasniti ponašanje suvremenog čovjeka čij život ide izrazito brzim tempom i prepun je lista stvari koje čekaju da budu obavljene.
Ali za razliku od burnouta koji se javlja zbog prvelikog tereta koji nosimo na leđima, prokrastinacija se čini kao čista suprotnost. Jer ovdje govorimo o ponašanju koje karakterizira sklonost ostavljanja nekog neželjenog zadatka za kasnije, ili po mogućnosti, za nikada.
U bihevioralnoj znanosti ovakvo je ponašanje poznato već dugi niz godina, a brojna istraživanja na tu temu definirala su i njegove uzroke. Radi li se o nekoj vrsti glorificirane ljenosti i kako se boriti protiv iste, razgovaram s Aidom Kožar.
Aida, je li prokrastinacija bolest ili govorimo o lijenosti?
Majo, ovo tvoje pitanje me tera da pomislim na izreku koja kaže da je lenjost bolest, međutim, kod prokrastinacije nije baš tako. Istražujući ovu temu našla sam podatke koji kažu da prokrastinacija nije bolest. Ali može da voditi bolesti jer su joj simptomi ozbiljni.
Što je to prokrastinacija uopće?
Prokrastinacija je, naučno gledano, smetnja u radu, odnosno, poremećen odnos prema obavezama i tendenciji da ih odlažemo. Svi mi nerado odrađujemo poslove kao što su regulisanje poreza, pisanje suvoparnih izveštaja ili referata i to je normalan odnos prema stvarima koje nisu baš uzbudljive iz naše perspektive. Mada, svako ima različito shvatanje uzbudljivog, ali ovde je reč o obavezama koje se nerado završavaju. Međutim, ako uvek iznalazimo načina i razloge da te obaveze odlažemo onda imamo ozbiljan problem sa prokrastinacijom.
Koji su faktori koji utječu na to da odgađamo svoje obaveze?
Ne umemo da odredimo prioritete, najpre. Ako ne možemo da procenimo koliko je važno da završimo obaveze koje svakako moramo da završimo onda imamo problem sa određivanjem prioriteta. Kao što si rekla, te obaveze niko umesto nas ne može da završi. Na internetu sam našla primere da su mnoge zanatlije morale da zatvore svoje radnje – jer su odlagali da plaćaju račune ili završavaju birokratiju. Takođe sam saznala da od stalnog odlaganja obaveza može da se hronično oboli. Dat je primer nastavnika koji je dobio hroničnu bolest želuca jer je stalno odlagao pregledanje kontrolnih zadataka učenika.
Nije lako suočiti se s obavezama koje nam se ne da baš raditi, zar ne?
Svako od nas ne voli neke obaveze. Neko ne voli da čisti prozore a neko ne voli da završava birokratske obaveze. U tom odnosu prema obavezama koje nerado završavamo je i naš potencijal za prokrastinaciju. Još jedan od faktora koji nas teraju da odlažemo nemile poslove je i taj što ne umemo da procenimo vreme. Kažemo ah, ima vremena, ima vremena, i onda shvatimo – cap, da nemamo vremana baš toliko koliko smo mislili da imamo.
Trošimo vrijeme na druge stvari umjesto da završavamo ono što moramo.
Psiholozi daju objašnjenje za tu samosabotirajuću aktivnost čoveka: najpre to može da bude izraženi perfekcionizam i strah od neuspeha. Takođe, oni ljudi koji imaju nisku toleranciju na frustraciju – vole da odlažu obaveze. Ta objašnjena i razumevanja situacije ipak ne pomažu onima koji prokrastiniraju. Oni su svesni rizika propuštene šanse, ali ipak rade na svoju štetu.
Šta kažu brojke, je li prokrastinacija veliki problem?
Pronašla sam podatke koje je predstavila nemačka psihološkinja Margarita Engberding s Univerziteta Münster. Ona kaže da je prokrastinacija normalna pojava i da je 98 odsto od ukupne populacije bilo u situaciji da odlaže obaveze koje ne voli. Od tog procenta ima 7 do 15 odsto onih čija svakodnevica ozbiljno trpi zbog prokastiniranja, kaže doktorka Engberding.
A u zemljama Zapadnog Balkana?
Naravno, i tamo se sa prokrastinacijom bori mnogo ljudi, najviše mladih. Na internet psihološkim savetovalištima Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Hrvatske – mogu se naći objašnjena šta znači prokastinacija, metode borbe protiv stalnog odlaganja obaveza i kada je potrebno da se zatraži pomoć stručnjaka. Prokrastinacija može biti i simptom depresije, ali i ako nije, ona zbog svojih uticaja na psihu čoveka može voditi depresiji.
Čuli smo da od stalnog guranja takvih obaveza pod tepih čovjek može da dobije i kroničku fizičku bolest.
Da, svakako. Pored toga što postoji opasnost od fizičke bolesti kakvu je dobio onaj nastavnik što nije voleo da pregleda kontrolne zadatke, velika je opasnost i od psihičkih poremećaja. Jer ako konstantno odlažemo obaveze onda nas taj propratni osećaj krivice, koji je takođe stalan, može oterati u depresiju. To opet povlači sa sobom ostale propratne pojave: loš san, lošu probavu i loš kvalitet života, ukratko.
Postoje li vježbe koje mogu pomoći pa ipak odradimo zadatke koje ne volimo?
Savetuje se da se obaveza najpre podeli na nekoliko malih obaveza. I onda da se poštuje plan njihove realizacije. Pored toga postoje mali "psihološki trikovi" koji mogu biti od velike pomoći: da pustimo motivacionu muziku, da obećamo nagradu sebi kad završimo posao od kojeg bežimo! Inače, prokrastinacija može da parališe ali može i da motiviše, i to na nekoliko načina. Kada smo pod vremenskim pritiskom naš mozak radi brže pa je zato i u stanju da nam pomogne brže da rešimo taj posao od kojeg smo bežali. Zato je važno da i samoj prokrastinaciji priđemo iz pravog ugla. Da ne učinimo da nas blokira već da učinimo da ona radi u našu korist.
Pretpostavljam da i za to postoje tehnike?
Naravno, a evo i koje tehnike predlažu psiholozi. Najpre da shvatimo zašto nešto odlažemo. Potom da procenimo koliko to dobro možemo da uradimo. U tom smislu je važno da mislimo na prednosti odrađenog posla, a ne da mislimo da li smo vredni ako odradimo posao ili nismo vredni ako ga ne odradimo. Ne. Prosto: šta dobijamo time ako završimo taj posao i na to da se fokusiramo.
I još jedna mnogo važna stavka: da budemo ljubazni i nežni prema sebi. Pa neka smo i pre toga nekad propustili šansu zbog odlaganja obaveza. I to je ljudski.
Naš gost je Nedim Hadžiahmetović, umjetnik, kipar i profesor na akademiji umjetnosti. Pitali smo ga za mišljenje o tome jesu li umjetnici, slobodnjaci, pa možda i novinari jedni od onih koji po defaultu naginju prokrastinaciji i je li sloboda u stvaranju ujedno i argument za - odgadjanje.
Nedime, prokrastinacija, odlaganje posla, je nešto što se često povezuje baš sa umjetnicima.
Možda ja nisam takav, ja koliko sam umetnik i ništa drugo nego to, ja sam jedno pragmatično lice poprilično i ja volim da uživam u tome što radim. A da bih uživao, ja moram da budem dobro organizovan, onda mogu kad odem tamo negde ne samo da radim, nego da odem i u muzej, ne znam, na bazen...
A da li je to uvijek bilo tako ili te zapravo život naučio da moraš biti discipliniran?
Pa više-manje da. Ja nisam nešto naročito odgovoran prema drugim stvarima u svom životu. Generalno gledam da tu birokratiju životnu, znaš računi ovo-ono, da platim na vreme da me ne bi neko penalirao. Ja nisam neko ko veruje da će nas bilo koja država spasiti, već da smo mi svi više-manje taoci nekakvih, pogotovo u novo doba liberalnih ponuda koje uopšte nemaju veze sa pravim životom i sa pravim očekivanjima. Možda je glupo da to čovek kaže za sebe, ali ja nisam nešto vredan, ja više volim da ležim i da fantaziram nego da radim po kući i oko kuće. Tako da gledam da sam efektivan i brz upravo zato što volim da nakon toga više vremena provedem ležeći s kafom i cigaretom u ruci nego da nešto tu odugovlačim. Ako mora da se pokosi uzmeš pa pokosiš i gotovo.
Ljudi vole misliti da suvremeno doba donosi i suvremene probleme. Pa tako često uočavamo da se depresija, burnout i anksioznost spominju kao 'moderne boljke'. Kao nusprodukt suvrmenog života. A sve češće u to društvo guramo i prokrastinaciju.
Pa ipak ovdje nismo otkrili toplu vodu. Ljudi prokrastiniraju već tisućama godina, a čak su i drevni grčki filozofi Sokrat i Platon imali riječ za to – Akrasia. Oni ju definiraju kao nedostatak samokontrole ili djelovanje protiv nečijeg boljeg prosuđivanja. Obradio ju je i Dante u svojim krugovima pakla, posebno omiljena je bilo romantičarima europske književnosti, a o njoj raspravljaju i suvremeni filozofi.
I koji je zaključak?
Da si prokrastinaciju možemo dozvoliti dokle god znamo gdje su nam granice. I da malo ljenosti nikome nije naštetilo. Da neke stvari nisu zabavne niti kratkotrajne, ali isto tako će biti obavljene ako samo pronađemo razlog koji će nas natjerati da to poželimo učiniti.
Za neke je to zadovoljstvo prekriženog zadatka na spisku, za nekog otpuštanje stresa nakon što znamo da je omraženi zadatak gotov, a za nekog novčana kazna dobro dođe kao poguranac.
