Tehnološki trendovi 2025: Što je novo?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 15.01.2025. 28:47 Min.. Verfügbar bis 15.01.2026. COSMO. Von Maja Maric.
Tehnološki trendovi 2025: Što je novo?
Stand: 15.01.2025, 18:56 Uhr
Maja Marić, Saša Bojić, Amir Kamber
Medicinski sistemi koji su u stanju predvidjeti srčani udar? Kakva dostignuća nas očekuju u novoj godini? Što je trend u online-svijetu? Tko zapravo upravlja trendovima na našem telefonu i kako funkcionira marketing na internetu? Maja Marić i Saša Bojić razgovaraju o tehnološkim pronalascima i korisnim pomagalima koji su obilježili početak 2025. Margarita Tomić (Internetmater) razmišlja o autentičnosti i kreativnosti na društvenim mrežama. Kako koristiti internet a ne biti iskorišten?
U 2025 godini društvene mreže ostaju moćni kanali za digitalne stručnjake, brendove i kompanije i političke poruke. A kako broj korisnika globalno raste, tako se razvijaju i nove digitalne strategije za povezivanje sa publikom.
Evo vijesti dana s pogledom na tehnološku 2025. godinu: Kineska vlada razmatra prodaju TikTokovog ugroženog američkog poslovanja tehnološkom milijarderu Elonu Musku. Točnije, u Pekingu se izgleda u ovom momentu raspravlja o opciji da Muskova online platforma X preuzme kontrolu nad TikTok US - barem tako izvještava financijska novinska agencija Bloomberg. Zašto baš sad? Zato što SAD za koji dan namjerava zabraniti TikTok navodno već 20.1. kada Donald Trump preuzme vlast.
Naravno, s tim u vezi odmah je reagirala i burza koja je krenula, da tako kažemo, divljati i špekulirati u tom pravcu.
I sada će neki reći "čemu sve to, pa mi pričamo tu o nekoj aplikaciji na kojoj mladi gledaju druge mlade kako se snimaju." No društvene mreže odavno nisu samo to. Kao i što visoka tehnologija odavno nije samo pacemaker koji ugrađujemo da nekome produžimo život.
O pozadini digitalnog marketinga i ovogodišnjim online trendovima razgovarali smo s Margaritom Tomić, koju mnogi u Hrvatskoj u znaju pod online imenom Internetmater. Margarita ima iza sebe karijeru u marketingu, a uz više od 50 tisuća pratitelja na društvenim mrežama, možemo slobodno reći, definitivno spada i u kategoriju influencera. Zato je ovdje sa mnom danas da saznamo par informacija iz backstage-a.
Margarita, kako konkretno funkcionira online marketing? Možeš li nam to kratko objasniti?
Digitalni marketing je prilično širok pojam, ali možda bi bilo zanimljivo čuti kako funkcionira influencer marketing, kako tehnički to izgleda. Često ljudi misle da je to onako "nešto si dobio, pa aj' ti to slikaj" i ono svi smo mi sretni i zadovoljni i super sve. Međutim, tu stoji, iza toga, strašno puno posla, jer je to zaista pravi posao i za nekoga je to, kad vam se tako sve navede, strašno teško za napraviti. Zato što možda niste vični tome jer vam ne leži. Kao i svaki drugi posao, recimo meni knjigovodstvo. Ne bi to bila u stanju nikad, ne mogu to napravit. Ali, recimo influencer marketing danas funkcionira tako da vi postajete, ima jedna smiješna hrvatska riječ, utjecajnik. Postajete osoba od utjecaja zato što dijeljenjem svojeg nekakvog ili profesionalnog iskustva ili života, nečega što vas inspirira na društvenim mrežama i prikupljanjem većeg broja ljudi koji žele to čuti od vas postajete zapravo osoba od utjecaja, koja utječe na ponašanje kasnije ili odluke tih ljudi u većem ili manjem postotku. Slijedite svoj put, jednu svoju misiju koju želite postići, mogu biti razne, i onda vam zapravo imate brendove, dakle, tvrtke raznorazne koji imaju svoje kampanje godišnje. Oni imaju kvartalne, mjesečne itd. gdje imaju svoje neke komunikacijske poruke. Neka firma xy želi prenijeti tu i tu poruku i onda ste vi sa svojim tim životnim stilom i komunikacijom koju radite na društvenim mrežama vi ste njima fit, vi ste kao savršeni par. Vi to živite, a oni to žele prenijeti. Vi ste njima kao idealan bilboard za prenijeti tu informaciju, još bolje zapravo od bilboarda jer niste neka metalna konstrukcija usred polja već ste pravi čovjek sa svim onim manama i nesavršenostima koji će zapravo prenijeti tu priču. Onda dobijete kao jedan uput, to se zove brief, najsličnije bi bilo troškovnik gdje vam je navedeno koliko čega, kada, koje komunikacijske poruke. Nekad bude unutra što se ne smije. Recimo, što nikako ne, ali sve ostalo je dozvoljeno u okviru onoga što je brend zaključio da je njemu to OK. Vi se onda složite oko cijene, nakon toga napravite koncept. To je dobro napraviti da vam ne bi odbili to što ste napravili. Oni odobre taj koncept. Vi napravite snimanje. Možete birati, hoćete li sami snimati ili snimateljske ekipe. Nakon toga šaljete na odobrenje. Ponekad treba ispravljati, ponekad trebate sve ponovo raditi. Opet snimate, šaljete na odobrenje, tu se odobri, dogovarate rok za objavu i nakon toga to ide na njihovu ili vašu mrežu i uz to ide u oglase još, poslije toga ispostavite fakturu i to u pravilu traje negdje, da je najkraće moguće, od početka do kraja traje nekakvih mjesec dana. Najčešće je tri mjeseca, dok sve završite. Tako da je to evo recimo jedna procedura kako taj posao funkcionira i što sve stoji iza njega. Nije jednostavno, ali bogme nije ni pretjerano komplicirano da nekome kome to savršeno leži.
Da, ali nije samo to. Znači ti imaš kampanje, ali kao što si rekla, ti moraš prvo graditi svoj imidž da si neka vrsta utjecajnika. Što znači da ti moraš konstantno raditi na tome da se vidi da si autentičan, da si kreativna, da ti pašeš tim brendovima, ali i tim pratiteljima kao tip osobe s kojima se oni žele "družiti".
Prije par dana u Las Vegasu je održan prvi ovogodišnji sajam tehničkih dostignuća CES. CES je skraćenica za Consumer Electronics Show – Izložba potrošačke elektronike, što je pratio kolega Saša Bojić.
Saša, što je tebi najviše skrenulo pažnju?
Oblast koja me već neko vreme najviše zanima jeste primena veštačke inteligencije u medicini. Identifikovanje i prepoznavanje obrazaca, odnosno simptomatike, bez računarskog algoritma je bilo mnogo teže. I tako sada zaista imamo mogućnost da razne vrste senzora otkrivaju i mere razne parametre bitne za neko oboljenje. Da ne bih širio priču, ostanimo pri tehnologiji za prevenciju srčanog udara prezentiranoj na prvom velikom ovogodišnjem sajmu tehničkih dostignuća CES koji je od 6. Do 9. Januara održan u Las Vegasu. CES je skraćenica za Consumer Electronics Show – Izložba potrošačke elektronike. Dakle:
VI-platforme analiziraju podatke prikupljene sa nosivih uređaja poput „pametnih“ satova i narukvica, uključujući otkucaje srca, varijabilnost pulsa, nivo kiseonika u krvi i druge vitalne parametre. Kombinovanjem ovih informacija sa medicinskom istorijom i životnim navikama korisnika, VI-algoritmi identifikuju obrasce koji ukazuju na povećan rizik od srčanog udara. Ovi sistemi mogu da otkriju upale u koronarnim arterijama koje nisu vidljive na standardnim CT-snimcima, omogućavajući predikciju srčanih događaja i do 10 godina unapred.
I ko tu sada ima glavnu reč na tržištu?
U Las Vegasu su se posebno istakle kompanije Samsung, Korti (Corti) i Karisto dajagnostiks (Caristo Diagnostics). Samsung upravo razvija napredne funkcije za svoje nosive uređaje. Oni koriste VI za kontinuirano praćenje srčanog ritma i detekciju nepravilnosti poput atrijalne fibrilacije odnosno srčane aritmije. Ovi uređaji omogućavaju pasivno praćenje srčanog zdravlja bez potrebe za ručnim aktiviranjem EKG analize.
Danska startap-firma Korti ima sasvim drukčiji pristup. I on koristi AI za analizu poziva Hitnoj pomoći, pomažući dispečerima da prepoznaju simptome srčanog udara na osnovu tonaliteta glasa i obrazaca disanja pozivaoca. Ovaj sistem povećava tačnost procene hitnosti situacije, omogućavajući bržu medicinsku intervenciju.
A firma Karisto je razvila platformu za analizu CT snimaka srca, detektujući upale u koronarnim arterijama koje mogu dovesti do srčanog udara. Ova tehnologija omogućava identifikaciju pacijenata sa visokim rizikom i do 10 godina unapred, pružajući priliku za preventivne mere.
Uređaj koji se nosi na glavi i očitava sve vitalne funkcije korisnika
Sve to je fascinantno, pogotovo što su medicinski uređaji sada zaista i postali deo „potrošačke elektronike“ jer se ugrađuju u telefone, satove i narukvice. Koji pronalasci su obeležili početak 2025. van medicinskih dostignuća?
Tu je stvarno teško snaći se, evo da počnemo od kuhinje koje je bar za mene u kući mesto za opuštanje i pročišćenje od svakodnevnog stresa. Sprave za kuvanje su vrlo tražene i sve više ih zovu kuhinjskim robotima. Mada ako mene pitaš, to je malo preterano, jer je reč o onom multifunkcionalnom uređaju koji izgleda kao šerpa u koju se spušta poluga sa mikserom ili ručicom za mešanje, kao i razne vrste seckalica. Te sprave imaju pretince za sastojke i začine i povezane su sa internetom sa kojeg se skidaju recepti.
Robot za asistenciju u kuhinji obično ima dizajn koji uključuje nekoliko ključnih funkcija i tehnologija kako bi pomogao u pripremi hrane. To su najčešće roboti sa mehaničkim rukama koje mogu da se koriste za seckanje, mešanje, kuvanje i prženje. Neki modeli imaju i napredne senzore za prepoznavanje sastojaka i temperature, a često dolaze sa ugrađenim ekranima na kojima korisnici mogu da prate uputstva za pripremu jela ili da komuniciraju sa spravom putem glasovnih komandi.Mogu imati različite vrste funkconalnosti, sposobnost da kuvaju jelo u više faza, na primer, najpre barenje na pari, potom pečenje, pa na kraju kuvaju na visokoj temperaturi. Najveći broj funkcija i dalje imaju sprave firmi Forverk (Vorwerk) i Moli robotiks (Moley Robotics) a mene one još ne zanimaju, biću zainteresovan kada budu same mogle da se operu i sklone u ćošak kada mi ne trebaju.
Kuhinja jeste posebno mesto, ali šta je sa drugim prostorijama u domu? Jer očito je da sada veštačka inteligencija prožima kompletno domaćinstvo.
Pa ja bih još da pomenemo spavaću sobu, jer sada postoje i pametni kreveti. Oni koje proizvodi firma Slip namber (Sleep Number) koriste tehnologiju koja omogućava personalizovano podešavanje tvrdoće dušeka na osnovu vaših preferencija i praćenje kvaliteta sna. Sleep Number kreveti takođe prate vaš san i nude analizu podataka kako bi pomogli u optimizaciji spavanja. Slično je i sa jastucima koji podešavaju temperaturu. Evo ja bih najviše voleo da solo krevet može da imitira klackanje voza, jer su spavaća kola za mene prava čarolija. A za veći krevet bi sigurno bila od pomoći specijalna poluga koja će da me šutne kad zahrčem.
Koja još stvarno korisna pomagala ćemo imati na raspolaganju ove godine?
Za mene je jedna od najinteresantnijih stvari egzoskelet, dakle neka vrsta oklopa ili spoljnog skeleta koja nam pomaže da se krećemo ili nosimo teret, uopšte, da radimo fizičke poslove. Ovo je godina preloma na planu ove tehnike, jer se egzoskeleti polako pretvaraju u egzo-odela ili radna opdela sa specijalnim funkcijama. To je zato što postaju sve lakši i tanji. Sastoje se od fleksibilnijih materijala i delova, poput specijalizovanih tekstilnih slojeva, što omogućava veću fleksibilnost i udobnost u pokretima.
Egzoskeleti koriste senzoriku, motore i računarske sisteme kako bi pratili pokrete korisnika i automatski pružili podršku u obliku dodatne snage ili stabilnosti. Ovi sistemi mogu pomagati u svakodnevnim fizičkim aktivnostima, kao što su hodanje, podizanje težih predmeta ili čak obavljanje složenih fizičkih zadataka, posebno za ljude sa fizičkim oštećenjima ili starije osobe.
I tu su verovatno opet senzori glavna stvar za analizu i input…
Tako je. Oni omogućavaju praćenje kretanja korisnika u stvarnom vremenu, kako bi egzoskelet mogao da prepozna kada treba da pruži dodatnu pomoć. A tu su i pneumatski ili električni motorizovani delovi koji omogućavaju fizičku podršku u pokretima, povećavajući snagu korisnika pri podizanju težih predmeta ili pri kretanju. Računarski algoritmi analiziraju podatke sa senzora i odlučuju kada i kako treba da deluje egzosuit, pružajući odgovarajuću podršku korisniku u određenim situacijama. Za mene je egzoskelet zapravo pravi realni SF, jer se ljudi pretvaraju u neku vrstu velikih kukaca, ili ja bar imam u glavi tu sliku, pretvaramo se u paukove ili bogomoljke. Znaš šta mi je zanimljivo? Kako stoje sa upotrebom egzoskeleta u tučama, odnosno, recimo, u policiji?
Egzoskelet je na pola puta između čoveka i robota. A pravi roboti, dokle se stiglo sa njima?
Ono što je meni jedna od najboljih tekovina je prezentirano i u Las Vegasu – to je samostalan robot koji koristi kombinaciju kamera, senzora i AI algoritama za identifikaciju i sakupljanje plastičnog otpada iz vode. Njegovi senzori omogućavaju razlikovanje otpada od morskih organizama, što osigurava zaštitu ekosistema. Ima više takvih sistema i moram da pomenem holandskog robota Vejstšark (Wasteshark) koji proizvodi kompanija Ranmarin Teknolodži (RanMarine Technology). To je autonomni robot koji koristi tehnologiju za prikupljanje plastičnog otpada sa površine vode. Ovaj robot može da sakuplja ne samo plastiku, već i druge vrste otpada, a omogućava efikasno čišćenje vodenih površina poput marina, jezera i reka. Wasteshark je dizajniran da radi autonomno, sa minimalnom intervencijom ljudi. Na sličnim projektima radi više firmi i njihov cilj je da jednog dana takve sprave samostalno krenu po morima i okeanima, baš kao što to rade oni mali usisivači koji autonomno čiste naše tepihe po kućama.
Još nešto po tvom izboru vredno pomena?
Tu nema kraja, ali moram da pomenem i primenu VI u vidu makrosistema koji upravlja energijom u gradovima. Različite kompanije razvijaju sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji koji pomažu u upravljanju energetskoj infrastrukturom, optimizaciji upotrebe energije i smanjenju emisije CO2. Neki od ključnih igrača na ovom polju su vodeći Šnajder elektrik (Schneider Electric). Njihova platforma Ekostrakšer (EcoStruxure) koristi veštačku inteligenciju za optimizaciju energetske efikasnosti u urbanim sredinama. Ona omogućava integraciju različitih izvora energije, uključujući obnovljive izvore, i koristi VI za predviđanje potrošnje, upravljanje opterećenjima i optimizaciju distribucije energije. Time se uz razne varijacije bave i firme Simens (Siemens), Dženeral ilektrik (General Electric), IBM i Tesla.
