Njemačka u potrazi za novom vladom. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 18.11.2024. 25:21 Min.. Verfügbar bis 18.11.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Njemačka u potrazi za novom vladom
Stand: 18.11.2024, 17:31 Uhr
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Dugotrajne svađe unutar vladajuće koalicije kancelara Olafa Scholza dovela su do raspada njemačke vlade i prijevremenih parlamentarnih izbora koji će se održati 23. veljače/februara. Parlamentarne stranke u Njemačkoj se pripremaju na predizbornu kampanju koja bi mogla biti kratka i žestoka. Koje bi teme mogle prevladavati ovom kampanjom i koje koalicije su nakon izbora moguće o tomu Nenad Kreizer razgovara sa zastupnikom Bundestaga Josipom Juratovićem i reporterom Filipom Slavkovićem.
Od 6. ovog mjeseca, ionako uzbudljiva politička svakodnevica na globalnom planu se dodatno promijenila: s jedne strane zbog pobjede Donalda Trumpa na američkim predsjedničkim izborima a s druge zbog raspada njemačke koalicijske vlade a time i prijevremenih parlamentarnih izbora u Njemačkoj.
U međuvremenu se iskristalizirao i datum prijevremenih izbora. Zastupnički klubovi u Bundestagu su, sukladno ustavu, predsjedniku Njemačke Frank-Walteru Steinmeieru predložili datum 23. veljače/februara, što je on i prihvatio. Prije toga će 16. prosinca/decembra u Bundestagu biti održano glasanje o povjerenju kancelaru Olafu Scholzu i njegovoj vladi.
S obzirom na to da Olaf Scholz, nakon otpuštanja liberalnog ministra financija Christiana Lindnera i izlaska liberalne stranke iz koalicije, nema potrebnu većinu u parlamentu, nakon izglasavanja nepovjerenja Bundestag će biti raspušten a time će biti otvoren put za održavanje novih, prijevremenih izbora.
Kakva bi mogla biti ova kratka predizborna kampanja moglo se naslutiti u srijedu prošlog tjedna kada je njemački kancelar pred Bundestagom podnio izvješće objašnjavajući razloge koji su ga doveli do otpuštanja ministra Lindnera. Nakon toga je uslijedila žestoka rasprava puna osobnih napada koja je naznačila u kojem smjeru bi mogla ići predizborna kampanja koja će, ne izuzimajući praznično razdoblje kada ionako sve miruje, trajati oko dva mjeseca.
O tome što su donijeli prethodni dani i kako se političke stranke pripremaju za prijevremene izbore, saznajemo od kolege Filipa Slavkovića.
Filipe, datum za izbore je konačan?
Da, datum jeste određen pa se sa priličnom sigurnošću može reći da će se glasanje za novi saziv donjeg doma nemačkog parlamenta održati 23. februara 2025. i time više od pola godine pre planiranog redovnog termina. Izbori za Bundestag bi po planu bili na jesen naredne godine.
Da bi se održali vanredni izbori treba da bude načinjeno nekoliko koraka predviđenih ustavom.
Oko tih koraka su se prošle sedmice saglasili šefovi poslaničkih grupa dvaju najvećih stranaka, vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke i opozicionih Hrišćansko-demokratske odnosno Hrišćansko-socijalne unije. Najpre će 11. decembra savezni kancelar Olaf Šolc pismeno zatražiti od parlamenta da mu izglasa poverenje, tj. u ovom slučaju očekivano nepoverenje. Glasanje o poverenju vladi biće održano 16. decembra. Kada poslanici vladi izglasaju nepoverenje, kancelar će se obratiti saveznom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru s molbom da raspusti parlament i raspiše nove izbore.Štajnmajer će 27. decembra zaista i raspisati izbore za 23. februar a ovim rasporedom će se poštovati svi rokovi i procedure predviđeni za slučaj kad ovde „padne vlada“.
Predsednik Nemačke Frank-Walter Steinmeier (u sredini) na dogovoru sa liderima parlamentarnih grupa, s leva na desno: Friedrich Merz (CDU/CSU), Britta Haßelman (Bündnis 90/Die Grünen), Rolf Mützenich (SPD), Katharina Dröge (Bündnis 90/Die Grünen)
U Nemačkoj parlament ne može sam sebe da raspusti niti vlada može da podnese ostavku.
Ni glasanje o nepoverenju vladi, kao legalni put da se neki kancelar i njegov kabinet smene, nije moguće tek tako. Ustavni sud je u tumačenjima ove zakonske odredbe upozorio da kancelar ne može da stavi glasanje o poverenju na dnevni red s unapred smišljenim planom da poverenje ne dobije, već da mora da ima konkretan povod da zaista proveri da li može da obezbedi većinu u parlamentu. U skoro osam decenija postojanja Savezne Republike Nemačke, o poverenju vladi se do sada glasalo pet puta. Od toga su četiri puta zahtev poslanicima da se izjasne upućivali kancelari iz redova SPD-a dok je jedini kancelar iz redova CDU-a koji je posegao za tom merom bio Helmut Kol 1982. godine. Jedini koje se na taj korak odlučio dva puta bio je socijaldemokrata Gerhard Šreder – 2001, kad je dobio poverenje poslanika, i 2005. kada je potom izgubio i izbore.
Josip Juratović
Kakva je trenutačno situacija u političkom Berlinu gdje svakodnevno na vidjelo dana izlaze novi detalji vezani uz raspad vlade i što se očekuje od prijevremenih izbora, saznajemo u ekskluzivnom razgovoru s jednim od najdugovječnijih zastupnika u Bundestagu, sa socijaldemokratskim političarem Josipom Juratovićem.
Kad se raspala koalicija je sad nastalo dosta neizvjesnosti. Neizvjesnosti u smislu kako će se stvari dalje odvijati. Na kraju krajeva do sada su se dogovorile poslaničke grupe da će biti izbori 23. veljače, odnosno februara i da će 16. decembra, odnosno prosinca, dati Scholz svoj mandat na povjerenje. Gdje će logično izgubiti povjerenje pošto su liberali napustili koaliciju, tako da sada, što se procedure tiče, je sve jasno.
Problematično je da u najkraćem roku moramo nove kandidature postaviti i pripremiti izbore. Procedura, pogotovo jer će biti praznici, će biti dosta teška, ali ćemo uspjeti. Nadam se da ćemo negdje u ožujku, odnosno martu imati praktično novi saziv Bundestaga i da će normalno moći početi raditi nova vlada sa radom. Što je jako bitno jer imamo paralelno i Europsku uniju koja sad stvara Komisiju, promjene u Americi s novim predsjednikom i tako dalje. Mislim da ćemo imati fazu gdje će onako politički biti malo neizvjesna situacija, ali da ćemo se do proljeća, najkasnije do ljeta, formirati tako da možemo i u Europi i u Njemačkoj, a i globalno funkcionirati.
U ovoj godini je jasno da Olaf Šolc neće imati poverenje jer više nema ni koalicionu većinu.
Kancelar je raspad vladajuće tzv. semafor-koalicije praktično obznanio 6. novembra kada je sa mesta ministra finansija smenio Kristijana Lindnera, predsednika Slobodne demokratske partije. FDP je bila najmanja članica koalicije pod vođstvom SPD-a i uz Savez 90 Zeleni. Liberali su posle smene svog šefa pre dve sedmice napustili tročlanu koaliciju pa su vanredni izbori postali izvesni jer su socijaldemokrate i zeleni ostali u manjinskoj vladi bez podrške u parlamentu. Sukob Šolca i Lindnera je inače eskalirao oko budžeta za narednu godinu. Ministar finansija i šef liberala tražio je da se izdaci planirani nacrtom državnog budžeta smanje kako se vlada ne bi zadužila više nego što je dozvoljeno ustavom. Kancelar je pak insistirao da su izdaci neophodni, posebno za vojnu pomoć Ukrajini i za socijalna davanja, te da stoga treba iskoristiti ustavne odredbe o vanrednim okolnostima i uzeti dodatne kredite kojima bi se popunio budžet. Ministar nije hteo da posluša pa ga je kancelar isključio iz vlade posle čega su liberali napustili koaliciju; i sad smo tu gde smo.
Christian Lindner i Olaf Scholz
Tokom vikenda su se pojavile tvrdnje da je FDP mesecima planirala izlazak iz vladajuće koalicije.
Trvenja između socijaldemokratskog kancelara i šefa liberala na mestu ministra finansija počela su pre godinu dana kad je Savezni ustavni sud proglasio nezakonitim ranija preimenovanja stavki iz budžeta za 2021. Te nesuglasice su prerasle u nepoverenje tokom pregovora unutar koalicije o budžetu za 2025. U anketama posle raspada koalicije, 40 odsto građana je za prevremeni raspad vlade okrivilo liberale a samo petina je krivce videla u socijaldemokratama. Medijski izveštaji od pre dva dana dodatno su krivnju za neuspeh vlade svalili na FDP iznevši te detalje o tajnim ranim pripremama stranke za nove izbore – i posle njih za novu koaliciju sa hrišćanskim demokratama.
Ispitivanja javnog mnjenja najviše šansi za pobedu na sledećim izborima daju partijama Unije.
Ukoliko se ne desi preokret tokom predizborne kampanje, CDU i CSU dobiće oko trećinu glasova dok bi Alternativa za Nemačku mogla da dobije skoro petinu glasova birača. SPD bi trebalo da svakako ima više od 15 procenata, a Zeleni više od deset odsto glasova. FDP bi mogla da ostane ispod cenzusa, baš kao i partija Levica, dok će nova stranka Savez Sara Vagenkneht prema tim istraživanjima moći da računa sa pet do do deset procenata glasova na vanrednim izborima. Da postane novi kancelar najveće šanse daju se predsedniku CDU-a, Fridrihu Mercu. On i Olaf Šolc, sada kao kancelar manjinske vlade, sredinom prošle nedelje su praktično i otvorili kampanju za izbore, tokom debate u Bundestagu o krizi vlasti. Merc i Šolc su se za govornicom parlamenta optuživali da izazivaju podele u društvu i ukazivali na međusobne razlike u ekonomskoj politici.
Ipak, kancelar očekuje podršku opozicije za izglasavanje nekih zakona još do kraja ove godine.
Manjinska vlada se nada pre svega da će u aktuelnom sazivu parlamenta uspeti da pridobije podršku za zakon kojim bi se, kako se kaže u nacrtu, ojačala nezavisnost Ustavnog suda. Reč je zapravo o planu da se spreči mogući budući uticaj AfD-a na sudstvo i za to postoji saglasnost SPD-a i CDU-a kao i Zelenih i FDP-a. Moguće je da će liberali sa bivšim koalicionim partnerima da izglasaju i neke poreske olakšice za koje su se u vladi i sami zalagali. No, nije izvesno je da će poslanici različitih grupa do Božića odobriti planirano povećanje dečijih prinadležnosti za 5 evra.
Šanse da stupi na snagu značajno su smanjene zakonu o reformi sistema bolničkog lečenja.
Taj zakon je već usvojen u Bundestagu ali mora da bude odobren u Bundesratu, gornjem domu parlamenta u kojem su predstavljene savezne zemlje. Tu većinu imaju predstavnici CDU-a koji se protive delovima reformi pa bi o zakonu svakako moralo ponovo da se pregovara a on potom treba da bude vraćen na doradu donjem domu. U Bundestagu, međutim, više verovatno neće biti vremena za ponovno glasanje o reformi kliničkog lečenja pre nego što se parlament raspusti. Za usvajanje budžetskih zakona svakako više nema ni poslaničke većine ni vremena ali država nastavlja da funkcioniše prema proračunatom privremenom budžetu koji pokriva sve osnovne potrebe ali ne predviđa nikakve dodatne izdatke, recimo za subvencije privredi ili nove projekte.
