Koalicijski sporazum - što čeka Njemačku?

Stand: 14.04.2025, 18:11 Uhr

Nenad Kreizer, Filip Slavković, Nada Pester

Unija i SPD su u rekordnom roku dogovorili koalicijski sporazum. Stranke buduće koalicije su najavile da se radi o programu koji će Njemačku izvući iz stagnacije i ponovno ju vratiti na međunarodni plan. Dogovorena su glavna sporna pitanja, vezana prije svega uz poreze, minimalnu nadnicu i migraciju. Što sve ovaj sporazum donosi građanima? Nenad Kreizer i Filip Slavković razgovaraju o ključnim točkama programa buduće vlade s posebnim osvrtom na odnos Njemačke prema zemljama zapadnog Balkana.

Nepunih mjesec dana nakon službenog početka koalicijskih pregovora između Unije CDU/CSU i Socijaldemokratske stranke Njemačke (SPD) prošle srijede partneri buduće vlade predstavili su tekst koalicijskog sporazuma, dug preko 140 stranica i pun rješenja koji bi, kako je najavio predsjednik CDU-a i vjerojatni budući kancelar Friedrich Merz, Njemačku trebala iznutra ojačati i ponovno vratiti na svjetsku scenu. "Njemačka je opet tu!", ponosno su ponavljali, kako Merz tako i predsjednik CSU-a i bavarski premijer Merkus Söder prilikom predstavljanja programa. Socijaldemokrati su bili malo tiši ali i oni su se hvalili svojim doprinosom posebno u segmentu socijalne politike.

No nisu svi zadovoljni tekstom koalicijskog sporazuma. Mladi SPD-a, Jusos su u nekoliko saveznih pokrajina pozvali članove SPD-a da na predstojećem ispitivanju stranačke baze ne daju zeleno svjetlo ulasku u koaliciju s demokršćanima. Tako da je sve smo ne sigurno da će na kraju mjeseca, kada SPD objavi rezultate ispitivanja, put novom izdanju tzv. velike koalicije biti otvoren.

Kod stranaka Unije je situacija malo drugačija: CSU predsjedništvo je već odobrilo stranački program a CDU bi to trebao učiniti na stranačkoj konvenciji krajem mjeseca, što slovi kao sigurno. Ako sve bude išlo po planu, početkom svibnja bi u Bundestagu Merz trebao biti izabran za novog njemačkog kancelara a u isto vrijeme bi trebala prisegnuti i nova vlada.

No što zapravo stoji u koalicijskom sporazumu? Kako nova vlada namjerava potrošiti onih 500 milijardi eura u sklopu paketa koji je dogovoren još u preliminarnoj fazi dogovora? I je li zaista tako jasno da će doći do smanjenje poreza na prihod i povećanja minimalca?

Kolega Filip Slavković je pratio sve što se događalo od kako su u sredu u tri popodne lideri CDU-a i CSU-a odnosno SPD-a u Berlinu objavili da su potpisali ugovor o koaliciji za formiranje buduće savezne vlade.

Šta, Filipe, po ugovoru o novoj vladi i izjavama šefova Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije te Socijaldemokratske partije, građani Nemačke mogu da očekuju?

Koalicioni ugovor koji je predstavljen pre pet dana ima 144 stranice na kojima je zapisan praktično program buduće vlade ali mnogo detalja o tome kada će i kako će te pojedinačne mere biti sprovođene. U intervjuima i izjavama tokom vikenda je onda Fridrih Merc (Friedrich Merz), koji bi trebalo da bude novi savezni kancelar, pokušavao da neke tačke iz ugovora precizira a da kod drugih spusti očekivanja, što je odmah dovelo i do prvih nesuglasica među novim koalicionim partnerima oko interpretacije ugovora o koaliciji. I to iako, zapravo, ništa nije gotovo jer vlada još nije ni izabrana.

Koji koraci slede na putu ka izboru pete koalicije konzervativaca i socijaldemokrata u Nemačkoj?

Fridrih Merc bi, prema najavama, za kancelara u nemačkom parlamentu mogao da bude izabran 6. maja. Za to će mu biti neophodni glasovi poslanika CDU-a, čiji je i predsednik, kao i sestrinske stranke, CSU-a, čiji je šef, i bavarski premijer, Markus Zeder (Markus Söder), te SPD-a, čiji su ko-predsednici Lars Klingbajl (Lars Klingbeil) i Saskia Esken. Poslednji dogovori poslaničkih grupa ovih partija pred glasanje treba da budu postignuti 5. maja za kada se očekuje zasedanje njihovih tzv. frakcija u Bundestagu. Onda bi 7. maja u parlamentu bila izglasana i cela vlada odnosno ostali ministri pojedinačno pa bi svi oni zajedno istog dana položili zakletvu kod saveznog predsednika, Franka-Valtera Štajnmajera (Frank-Walter Steinmeier).

Postoji li mogućnost da ovaj raspored bude izmenjen ili da dođe do nekih značajnih promena?

Teoretski, da. U praksi, teško. Da bi kancelar i nova vlada bili izabrani, članice buduće koalicije moraju da odobre koalicioni ugovor jer su dokument za sad samo obznanili predsednici stranaka i prethodno usvajale radne grupe. Svaka partija, međutim, ima svoje procedure za usvajanje ovih dokumenata. U CSU-u je neka vrsta Izvršnog odbora ili proširenog predsedništva zvanično dala pristanak još u četvrtak. U CSU-u svoje „pečat“ na koalicioni ugovor mora da stavi telo koje je neka vrsta Glavnog odbora i to na tzv. „malom kongresu“ partije koji je zakazan za 28. april. Kod SPD-a je procedura komplikovanija ali i više demokratska jer o koalicionom ugovoru treba da se izjasni čitavo članstvo. Ishod tog glasanja, koje je počelo juče i traje do 29. aprila a sprovodi se digitalno, biće poznat 30. aprila. Iako se već sada čuju tihi glasovi nezadovoljstva i unutar CDU-a, najozbiljnije kritike dolaze iz baze SPD-a gde je grupa socijaldemokratske omladine, tzv. JuSo, već saopštila da kao grupacija unutar stranke ne podržava koalicioni ugovor. No uprkos svim tim trvenjima, nije verovatno da će i jedna stranka buduće koalicije zaista sprečiti formiranje vade.

Prvih dana maja, nakon što sve članice koalicije prihvate ugovor, dokument o novoj vladi će biti i zvanično potpisan na svečanoj ceremoniji a od 7. maja Fridrih Merc bi već trebalo da je kancelar.

Njegova vlada imaće, prema koalicionom ugovoru, 16 ministarstava. Uz Merca kao kancelara, CDU će imenovati još šest ministara a uz to i šefa ureda kancelara, što je moćna funkcija tzv. generalnog sekretara vlade koji, recimo, kontroliše i tajne službe. Pretpostavlja se da će na tu funkciju doći Torsten Fraj (Thorsten Frei), koji je i do sada, u opoziciji, bio desna ruka Fridriha Merca. CSU će, kao manja partija iz bloka Hrišćanske Unije, dobiti tri ministarstva dok će SPD imati sedam ministara od kojih će jedan biti i vice-kancelar. Pretpostavlja se da će to biti jedan od dvoje lidera SPD-a, Lars Klingbajl, koji bi trebalo da preuzme ministarstvo finansija, kao jedino ministarstvo koje, uz kancelara, učestvuje u praktično svim zakonskim projektima - jer kontroliše budžet.

Socijaldemokrata na čelu resora finansija bi moglo da bude i jedno od iznenađenja u novoj vladi.

Drugo iznenađenje, ako se tako može nazvati, je da CDU treba da preuzme ministarstvo spoljnih poslova, što je poslednji put bio slučaj pre šest decenija. Kao jedan od mogućih budućih šefova diplomatije pominje se, inače, Armin Lašet (Armin Laschet), koji je kao prvi čovek CDU-a bio izgubio prethodne izbore, na kojima je pobedio sada odlazeći socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz). Lašet je inače pre toga bio predsednik vlade savezne zemlje Severna Rajna Vestfalija ali uopšte nije sigurno da li će postati ministar. Lideri stranaka su se, naime, dogovorili da imenovanja ministara ostave za period tik pred samo izglasavanje vlade u Bundestagu, kako personalna rešenja ne bi uticala na odluke stranačkih tela pri usvajanju koalicionog ugovora. Kod same podele resora je inače jasno da nova vlada želi da menja strukture koje je postavila prethodna tzv. semafor-koalicija i to onde gde uticaj sad ima Savez 90 Zeleni. Tako će sadašnje ministarstvo za privredu i zaštitu klime, koje vodi šef zelenih Robert Habek (Robert Habeck) postati ministarstvo za ekonomiju i energetiku, koje bi mogao da vodi Karsten Linemann (Carsten Linnemann), generalni sekretar CDU-a, dok će zaštita klime postati deo ministarstva za ekologiju kojim će rukovoditi SPD. Donedavna predsednica Bundestaga, Berbel Bas (Bärbel Bas), mogla bi postati nova ministarka za rad, pošto je za novu predsednicu parlamenta izabrana Julija Klekner (Julia Klöckner).

Nemačka sada prvi put dobija i resor koje će se izričito baviti svemirskim letovima a biće deo ministarstva za nauku i tehnologiju dok se obrazovanje integriše u ministarstvo za porodicu.

Treba možda dodati da se kao najverovatniji ministar unutrašnjih poslova pominje Aleksandar Dobrint (Alexander Dobrint), šef poslaničkog kluba CSU-a u Bundestagu koji je kod kancelarke Angele Merkel već bio ministar za saobraćaj i infrastrukturu, a da nije jasno da li ko-predsednica SPD-a, Saskija Esken, može da računa na neku ministarsku funkciju ili će ona možda postati šefica poslaničke grupe.

To je bio proceduralni i personalni okvir za novu nemačku vladu. A šta se od nje može očekivati?

U koalicionom ugovoru pobrojane su reforme u gotovo svim oblastima. Neke od njih su zapravo već bile deo planova semafor-koalicije pa će ih čak možda i sprovoditi isti ljudi. To se odnosi na odbranu, recimo, koja ostaje u nadležnosti SPD-a a ministar će i dalje biti Boris Pistorius. On je najavio i da odmah posle izbora nove vlade planira da počne sa reformom koja je zapisana u ugovoru: uvođenjem dobrovoljnog vojnog roka. Dobrovoljna vojna služba u Nemačkoj i danas postoji, nakon što je delimično obavezni vojni rok ukinut sredinom 2011. godine. Sada se uvodi obavezno regrutovanje mladića i dobrovoljno regrutovanje devojaka ali ne i obavezno služenje vojnog roka, pre svega zato što u vojsci nema ni tehničkih ni ljudskih kapaciteta za obuke većeg broja regruta. U vojnu službu će biti pozivani oni koji se za to prilikom regrutovanja sami budu izjasnili a Berlin se nada da će tako podići broj vojnika na 220.000 koliko se smatra potrebnim. Uz to, na reformu vojske ide i veliki deo od onih 500 milijardi evra koliko je država planirala da daje za jačanje odbrane u narednim godinama. Verovatni budući kancelar Merc je, inače, govoreći o detaljima svoje planirane podrške Ukrajini u odbrani od Rusije, najavio i dostavljanje nemačkih krstarećih raketa tipa Taurus ukrajinskoj armiji, što je dosadašnji kancelar Šolc odbijao da učini.

Kod mnogih drugih tema ostale su nejasnoće čak i posle postizanja ugovora o koaliciji…

Još tokom predizborne kampanje birači su kao najvažnija pitanja za svoju budućnost navodili ekonomsku situaciju, povezanu sa finansijama, i unutrašnju bezbednost, što je bilo u vezi sa ilegalnim migracijama. CDU je izbornu pobedu i ostvarila obećavajući hitne i konkretne mere da se sa tim problemima izbori. Fridrih Merc je sada rekao da građani ne treba da očekuju brze uspehe te da je bitno pre svega da se do leta uspostavi pozitivnija atmosfera poverenja u zemlji.

U koalicionom ugovoru piše da porez na dohodak za one sa niskim i srednjim primanjima treba da bude smanjen kao npr. i da minimalna zarada treba da bude povećana na 15 evra po satu. Koliko je to izgledno?

Za sprovođenje tih zakonskih izmena kao rokovi su navedeni 2026. i 2027. godina, dakle sredina mandata buduće vlade. Međutim, u intervjuima koje je dao tokom vikenda, budući kancelar je kazao da to i nije baš tako sigurno jer zavisi od stanja u budžetu kao i od dogovora sa saveznim zemljama u gornjem domu parlamenta, Bundesratu. Merc je kazao i da planira da sve reforme budu sprovedene do kraja 2027. što je gotovo do pred sami početak predizborne kampanje za naredne redovne izbore. To znači da ono što najviše građana iščekuje, a što je smanjenje poreza na dohotke za praktično većinu običnih porodica, može stupiti na snagu najranije za dve godine. Od sledeće godine bi sigurno trebalo da bude uvećana tzv. paušala za putovanja na posao, i to na 38 centi po kilometru. Pri tom bi nova paušala važila od prvog kilometra, a ne kao do sada od 21. I računala bi se i za vožnju automobilom ali i za korišćenje železnice ili bicikla. Inače bi i ona mesečna subvencionirana nacionalna karta za gradski i prigradski saobraćaj zvana Deutschland Ticket, koja košta 58 evra, trebalo da postoji i dalje mada će najkasnije od 2029. poskupeti.

Povećanje minimalne zarade sa sadašnji 12,82 evra po satu na 15 evra je takođe dogovoreno iako ima još uzdržanosti po tom pitanju. Ima li još nešto što bi gradjanima dobrodošlo?

Što se tiče minimalne zarade, bilo je dogovora - ali se ne kaže da će biti sprovedeno nego razmotreno pa je tu zaista ostao znak pitanja. Buduća vlada planira i da poveća davanja za studente koji dolaze iz manje imućnih porodica a ne žive sa roditeljima, onaj tzv. BAföG, kao i da strože sprovodi onaj mehanizam za sprečavanje rasta cena stanarina, tzv. Mietpreisbremse. Planirano je i smanjenje poreza na struju pa električna energija treba da pojeftini a jeftinije bi, jer se planira smanjenje poreza na avio-saobraćaj, moglo da bude letenje. Sigurno je da buduća koalicija planira zakonske izmene koje bi penzionerima omogućile da mesečno dodatnu zarađuju do 2.000 evra a da na to ne moraju da plaćaju porez. I ona tzv. penzija za majke, Mütterrente, treba da bude povećana. I to je samo deo planiranih reformi.

Šta je bilo s onim planovima Fridriha Merca za sprečavanje nelegalnog doseljavanja u Nemačku?

Iz koalicionog ugovora i intervjua koje je Merc davao tokom vikenda proizilazi da van snage neće biti stavljane nikakve odredbe zakona o azilu već da će fokus u početku biti na brzom vraćanju u domovine, ili zemlje u kojih su u Nemačku došli, onih kojima zahtev za azil ovde nije odobren. U drugom koraku se najavljuju pooštrene pogranične kontrole i vraćanje s granica svih koji nemaju dokumenta. Ali i tu je Fridrih Merc ublažio stav u odnosu na predizbornu kampanju: dok je tada najavljivao potpuno blokadu na granicama, sada je rekao da želi da broj doseljenika godišnje drži ispod 100.000.

S druge strane se kao mera za borbu protiv organizovanog kriminala ali i digitalnih pretnji najavljuje obavezivanje telekomunikacionih kompanija da čuvaju i istražiteljima dostave podatke o internet-vezama u periodu od po tri meseca. U vezi sa migracijom ali i finansijama je i najavljeno ukidanje tzv. novca za građane (Bürgergeld)  i uvođenje novog sistema kojim bi se socijalna davanja uplaćivala samo onima koji aktivno traže i prihvataju ponuđeni posao ukoliko su sposobni za rad.´

Hvala Filipe!

Čuli smo koje promjene građanima Njemačke donosi koalicijski plan buduće vlade. No kako stvari stoje kad je u pitanju vanjska politika i to posebice onaj dio koji se odnosi na odnose s jugoistočnom Europom? Iako su obje stranke vladajuće koalicije do sada slijedile više-manje iste smjernice kada je u pitanju politika prema Zapadnom Balkanu i za očekivati je da se u tom odnosu u sljedeće četiri godine ništa značajno neće mijenjati, nekih promjena ipak ima.

U novom koalicijskom sporazumu pojam Zapadnog Balkana se spominje na dva mjesta: na jednom koji se tiče ograničavanja migracija, na drugom kada je u pitanju proširenje Europske unije. Ograničavanje migracije jedan je od važnijih aspekata buduće politike vlade Friedricha Merza pa se tako na udaru našlo i tzv. Pravilo o Zapadnom Balkanu. Ovo pravilo je uvedeno još daleke 2016. godine i to s dvostrukom pozadinom. S jedne strane se htjelo udovoljiti sve većoj potrebi njemačkog tržišta rada za radnom snagom pa i onom nekvalificiranom. A s druge strane se htjelo građane šest zemalja Zapadnog Balkana odvratiti od toga da dolaze u Njemačku kako bi ovdje postavili zahtjev za azil koji je ionako u velikoj većini slučajeva bio odbijan. Njemačka vlada je naime nedugo prije uvođenja pravila o zapadnom Balkanu ove zemlje, uz njihovu suglasnost, proglasila zemljama sigurnog porijekla što praktički isključuje pružanje političkog azila.

Pravilo o Zapadnom Balkanu je drugačije od ostalih pravila za zapošljavanje useljenika izvan EU-a zbog toga što se od useljenika nije tražila kvalifikacija nego isključivo potvrda o radnom ugovoru s nekim poslodavcem u Njemačkoj. To je omogućavalo i osobama s nižom li bez kvalifikacije, zapošljavanje u Njemačkoj. U sljedećim godinama je dolazilo do manjih promjena u svezi s Pravilom o Zapadnom Balkanu ali je bilanca uglavnom bila pozitivna i to bez obzira na to koja vlada je bila na vlasti u Berlinu. Manje pritužbe, i to u vrijeme kada je ministarstvom unutarnjih poslova bilo u rukama Kršćansko-socijalne unije (CSU) tradicionalno skeptične naspram migracija, su se odnosile na pritužbe kako neki ovo pravilo koriste kako bi neopravdano ušli u njemački sustav mirovina. Nakon toga je uvedeno pravilo po kojem kandidati za zaposlenje u Njemačkoj stariji od 45 godina moraju ispunjavati određene uvjete ako žele ući u sustav mirovina u Njemačkoj.

Problema je bilo jedino u konzularnim predstavništvima Njemačke jer se za obradu zahtjeva za vizu čekalo i preko godinu dana. Usprkos tomu je prošle godine u Njemačkoj trajno boravilo oko 80.000 osoba koje su u Njemačku stigle na temelju ovog pravila što istodobno pokazuje i osjetnu fluktuaciju useljenika. Najviše onih koji su na temelju ovog pravila uselili u Njemačku dolazi s Kosova i iz Bosne i Hercegovine. Posljednja socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada je u jeku promjene migracijskih pravila prošle godine i povećala godišnju kvotu za Pravilo o Zapadnom Balkanu s 25 na 50 tisuća. No nepunih godinu dana kasnije buduća vlada, u kojoj sjede isti oni socijaldemokrati koji su prošle godine udvostručili kvotu, sada taj broj vraćaju na prijašnju vrijednost od 25.000.

Što se u međuvremenu dogodilo? Mnogi stručnjaci, pa tako i Holger Kilb iz Stručnog povjerenstva za radne migracije, smatraju da je Pravilo o Zapadnom Balkanu u međuvremenu zastarjelo. Ono je, kako Kilb navodi u svom gostujućem tekstu za Frankfurter Allgemeine Zeitung, doneseno još prije velikog izbjegličkog migrantskog vala 2015./16 i ne uzima u obzir novonastale okolnosti i potencijal radne snage koji je stvoren dolaskom više milijuna izbjeglica u Njemačku. Osim toga kvalificirani radnici sa Zapadnog Balkana mogu još uvijek u neograničenom broju useljavati u Njemačku na temelju promijenjenog zakona o migraciji stručne radne snage koje nova vlada ne namjerava mijenjati. Novi zakon ne predviđa samo useljenike s visokoškolskom naobrazbom nego i one sa stručnom kvalifikacijom.

Drugo mjesto u koalicijskom sporazumu koje se odnosi na Zapadni Balkan odnosi na proširenje Europske unije. Ovaj dio ne donosi zaista ništa novog nego se samo govori o perspektivi ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Europsku uniju. Novo je jedino to da se zemlje Zapadnog Balkana spominju u istom dahu s Ukrajinom i Moldavijom i potrebom približavanja i ovih zemalja Europskoj uniji. Budućnost tzv. Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana se ne spominje no ovaj mehanizam ionako ostaje jedna od glavnih poluga njemačke politike prema ovom dijelu Europe.

Još jedan dio u novom koalicijskom sporazumu bi mogao biti zanimljiv za žitelje zemalja Zapadnog Balkana iako se one ovdje izrijekom ne spominju. On se odnosi na osobe s tzv. statusom Duldunga tj. onih osoba koje bi zapravo trebale biti protjerane ali se u Njemačkoj nalaze zbog zdravstvenih ili nekih drugih razloga zbog kojih je njihovo protjerivanje nemoguće. Konkretno će se onim strancima koji najmanje četiri godine borave u Njemačkoj, najmanje jednu godinu rade i sami izdržavaju sebe i svoju obitelj, govore njemački i nisu prekršili zakon, omogućiti stjecanje privremene boravišne dozvole.