Dry January: Preživjeti bez alkohola?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 17.01.2024. 25:48 Min.. Verfügbar bis 16.01.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Dry January: Preživjeti bez alkohola?
Stand: 17.01.2024, 16:55 Uhr
Maja Marić, Filip Slavković, Amir Kamber
Kako napredujete s ciljevima i odlukama u novoj godini? Manje alkohola? To za mnoge nije jednostavno jer njime slave, tuguju i opuštaju se. Mjesec dana bez "kapljice"? S tim u vezi u Njemačkoj i Regiji pojavila se inicijativa tzv. trijezni siječanj ili januar o kojoj danas razgovaraju Maja Marić i Filip Slavković. Piju li Europljani zaista mnogo više nego ostali? Koliko se pije u Hrvatskoj, Srbiji i BiH? Kome pomaže trijezni mjesec? Kako uopće pristupiti alkoholu zna psihologica Tijana Debelić.
Suhi siječanj. Tako bi glasio hrvatski prevod naziva zdravstvenog ili možda kulturološkog trenda koji je počeo u Velikoj Britaniji pre deset godina a sada polako zahvata sve veći deo Evrope i Severne Amerike. Na engleskom se to zove Dry January i animira na odustajanje od konzumiranja alkoholnih pića tokom prvog meseca u godini. Kolega Filip Slavković se evo na polovini januara 2024. pozabavio fenomenom Suvog januara u Nemačkoj ali i na Balkanu.
Filipe, je li tvoj siječanj suh?
Nije mi, Majo, januar suv ali evo razmišljam da sledeće godine i ja probam taj Dry January. Alkohol konzumiram ali sam imao i periode kada po nekoliko meseci nisam pio baš nikakva alkoholna pića i mogu ti reći da je osnovno što sam primetio bilo da sam tada – smršao. Ono što bih primetio u periodima kad alkohol pijem češće – ili više nego obično, što biva tokom ovih prazničnih nedelja, od sredine decembra do sredine januara – jeste da mi sad koža na licu postaje manje čista. Ukratko, i sam na sebi primećujem da sam bez alkohola lepši i zgodniji.
Dobro, to je optimističan pogled na stvari. Ali ako ćemo ozbiljno: šta je uopšte Suhi siječanj?
Bez sve šale, to praktično i jeste pokret zdravog života koji uverava sve koji ga slede da će se bez alkohola osećati bolje, da će biti zdraviji i da će izgledati lepše. I to je sve zaista tačno, tu više sa strane naučnih saznanja nema nikakvih dilema: alkohol je generalno i uvek loš po nas.
Šta onda zahteva ili predlaže Dry January?
Jednostavno, da se tokom prvog meseca u godini uopšte ne konzumira nikakav alkohol. Ideja se rodila 2014. u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je nevladina organizacija Alcohol Change ili u prevodu „Alkoholna promena“ pokrenula kampanju Dry January i čak registrovala taj naziv kao svoju licenciranu marku. Pozadina kampanje bio je nagli porast alkoholizma kod mladih, pa čak i dece, u deceniji ili čak dve pre toga, što je postalo i društveni i zdravstveni problem. E, kad je odvikavanje od alkohola postavljeno kao izazov, što bi se modernim jezikom reklo „čelendž“, polako je postalo „kul“ dokazati vršnjacima da se snagom svoje volje, a ne jer je neko tako naredio, može i bez alkohola. S rastom uticaja društvenih mreža i globalnog trenda zdravog života, pogotovu među mladima, sve je popularniji, makar u ovom što mi zovemo razvijeni svet, postajao i ovaj Suvi januar. Vremenom su ga prihvatili takozvani „influenseri“ na socijalnim medijima. To su oni mladi ljudi koji vršnjacima služe kao uzor i utiču na njih, pa im naziv i dolazi od engleske reči za uticaj: influence. U engleskom ali i našem nemačkom govornom području mnogi influenseri su uključeni u marketinške kampanje za promovisanje zdravog života, koje sponzorišu ili organizacije kakva je ona koja je pokrenula Dry January ili brojne privatne kompanije koje u nude proizvode iz oblasti, recimo, zdravog načina ishrane.
Barovi u kojima nema alkohola su sve popularniji
Ti sad okrećeš na svoju vodenicu i na priču o novcu. Hoćeš da kažeš da je to sve zbog para?
Ne baš. Misli da je u suštini reč o ispravnoj ideji koja je uspešno sprovedena u praksu. Kad je ideja uzela maha, u društvu se pojavila potreba za uslugama i proizvodima koji s njom imaju veze. A onda su promoteri te ideje uvek prvi koji razumeju novi društveni trend i mogu da ponude ono što se traži, pa će na tome i zaraditi. Ne treba zaboraviti da smo do pre desetak godina redovno čitali i slušali istraživanja koja su nas uveravala da je čaša vina dnevno dobra za krvotok, da je jedna čašica rakije dobra za varenje, da je pivo dobro za smirenje a kafa dobra za podizanje metabolizma. Danas znamo da je većina tih studija bila rađena uz podršku proizvođača alkoholnih pića, ili elem kafe, i da one s realnošću nemaju puno veze. Od početka ovog 21. veka imamo ozbiljne studija koje dokazuju da je alkohol već od prve čaše loš po organizam. Jedan stari i ugledni lekar ovde u Kelnu sa kojim sam razgovarao – a koji je inače i sam, kao i ja, voleo dobro vino – plastično mi je pre četiri godine to ovako objasnio: svaka pojedinačna kap alkohola ubija jednu nervnu ćeliju u mozgu, pa ti vidi koliko ćeš da piješ.
Zašto je onda trend da se ne pije samo u januaru ako alkohol izgleda sasvim treba zabraniti?
Alkohol je odavno deo kulture i tradicije evropskih naroda koji su ga sa sobom nosili i na sve kontinente koje su zauzimali. Zabrana alkoholna pića se u SAD-u i u SSSR-u tokom 20. veka pokazivala kao neuspešna jer je proizvodnja i konzumacija samo otišla u ilegalu. Ne treba zaboraviti ni da porezi na alkohol donose puno novca u državne budžete, tako da interes i nije baš veliki da se taj izvor prihoda ukine. Ipak, makar u Nemačkoj se pojavljuju i drugačije ideje. Recimo, Poverenik savezne vlade za pitanja zavisnosti, Burkard Blinert, izjasnio se za pooštravanje zakona tako da kupovina i konzumiranje alkoholnih pića, bez obzira na procenat alkohola, bude dozvoljena samo punoletnima. Nemački zakon sada već deci od 14 godina, uz prisustvo roditelja, dozvoljava konzumiranje vina ili piva a mladi već od 16. godine mogu sami da kupuju ova pića sa manjim procentom alkohola. S druge strane, Kristina Rumel, koja je generalna sekretarka Nemačke centrale za pitanja zavisnosti, ukazuje da apstinencija tokom jednog meseca, recimo kod ovog Suvog januara, smanjuje želju za konzumiranjem alkohola i tokom ostatka godine. To izgleda dokazuje i jedno istraživanje od pre pet godina u Britaniji, gde su ustanovili da su oni koji su praktikovali Dry January i tokom ostalih meseci pili manje.
Tijana Debelić, doktorandica psihologije i psihoterapeutkinja u superviziji s desetogodišnjim iskustvom rada na području psihologije objašnjava kako znati da li potencijalno imate problem s alkoholom.
- Jako je bitno razdijeliti, tj. osvijestiti razlog zbog kojeg unosimo taj alkohol. Pa svakako je manje dramatično ukoliko mi zaista popijemo tu jednu čašicu kad smo dobro raspoloženi, u nekom društvu. Pa evo i možda volimo okus čaše vina ili volimo okus pive ili što već, pa onda to činimo svjesno i ta količina nije prevelika. Ja znam u šali reći "da i bilo koji otrov popijete malo, povremeno, neće vam ništa bit". Dobro naravno, ovisi o kojem otrovu se radi, ali to govorim u prenesenom značenju. A tako možda i s alkoholom bi trebali razvit taj odnos da zapravo vidimo zašto konzumiramo alkohol i da to onda činimo svjesno i kontrolirano. To je zapravo prvo, ono možda najvažnije što razgraničava ovisnost od neovisnosti. Postaje ovisnost u onom trenutku kada mi nemamo kontrolu nad tim. Kada mi više ne možemo izaći vani i ne popit čašicu za drutvo, kada mi taj alkohol koristimo da bi od nečeg pobjegli. Da li od tuge, od straha izlaganja svojim vršnjacima na nekoj fešti, u nekom disku ili na nekom blagdanskom stolu sa svojom obitelji, pa smo jako pod stresom što ćemo reći, kako će nas oni doživjeti, pa onda pijemo. Da li je to iz nošenja sa stresom jer ne znamo kako se drugačije opustit navečer kad dođemo, pa onda popijemo bocu vina sami ili sa suprugom. Popijemo i čašu, onda zapravo čak i ta čaša može postati problem ako mi bez nje ne možemo se opustiti navečer. Nije toliko pitanje samo količine, pitanje je zašto ja to radim i koju ja kontrolu, u konačnici, imam nad tim svojim činom. Da li ja mogu bez te čaše? Ako mogu, pa kreni, ajde probaj onda! Ljudi su "da ali ja mogu bez toga!" Pa super, hajde probajte dva mjeseca ne popiti ama baš ništa. Odlazite na fešte, na druženja i nemojte piti. "A šta ću radit onda, bit će mi dosadno?" To znači da imate problem.
Mi svo vreme pričamo pomalo kao da su svi Evropljani alkoholičari i da ćemo sutra umreti…
Evropljani zaista piju mnogo više nego svi ostali narodi. U mnogim zemljama je alkohol i zbog zakona i zbog vere zabranjen ili toliko prokužen da ga malo ko koristi. Kod nas je iz Starog Rima nekako ostalo da je konzumiranje alkohola statusni simbol a naravno da ima i uticaja na, recimo, opušteniju atmosferu u društvu ako se uz razgovor ili večeru pije po neka čaša ili flaša; ili čak na inspiraciju umetnika i slično. Ipak, alkohol je čak i tada loš po naše zdravlje. Najpre, alkohol je kalorijska bomba i može da izaziva gojenje. Pri tom u mozgu oslobađa hormone koji izazivaju osećaj gladi pa dobijamo potrebu za masnom hranom. Ali pre svega, alkohol je pravi otrov za sve ćelije našeg organizma koji se još preko krvotoka, u koji dospeva vrlo brzo posle unošenja u telo, vezuje za vodu u svim našim organima i utiče na rad mozga, srca i mišića. Najteže, ipak, oštećuje jetru jer se preko 90 odsto alkohola u telu razgrađuje preko jetre. Ono što je u ljudskom organizmu uvek fantastično je da se sve to može popraviti i to jednostavno tako što prestanemo da pijemo alkohol. Već posle nekoliko meseci apstinencije, jetra se regeneriše, primetno možemo da smršamo, koža lica postaje glatka itd.
Znači, nećemo svi umreti od alkohola ali ćemo bez alkohola zaista biti lepši i zdraviji?
Recimo, da. I to pre svega važi za nas ovde u Evropi. Svetska zdravstvena organizacija ali i druge organizacije poput Evropske komisije i Nemačke centrale za zdravstveno obrazovanje objavljuju redovne statistike prema kojima su najveći konzumenti alkohola na svetu u Evropi. Lista koju je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, i koja doduše ne uključuje ni Rusiju ni Ukrajini ni Belorusiju, pokazuje da se najviše pije u Letoniji: preračunato više od 12 litara čistog alkohola godišnje po glavi stanovnika. Slede Česi i Litvanci sa oko 11,5 litara pa Austrijanci, Bugari, Rumuni i Poljaci sa oko 11 litara a na istom nivou je i Luksemburg. A Nemačka, Estonija, Portugalija, Mađarska i Francuska su nešto iznad 10 litara po stanovniku. Malo ispod 10 litara čistog alkohola po građaninu starijem od 15 godina su Britanija, Danska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Treba imati u vidu da ima i drugih računica jer se ovde prati samo alkohol koji se prodaje dok u statistiku ne ulaze pića iz tzv. domaće radinosti.
A uz to treba dodati i da se u Nemačkoj kao i u drugim evropskim zemljama beleži stalni pad konzumiranja alkohola, posebno među mladima, kao i u odnosu na to koliko često se pije…
Blagdani su došli i prošli, a sada nam je ostao suhi siječanj, točnije, mjesec bez alkohola. Kao što nam je objasnio Filip Slavković, inicijativa je počela prije sedam godina u organizaciji Alcohol Change UK s ciljem promocije trijeznosti.
Za neke je to prilika za vraćanje na stare postavke, za druge mogućnost da vide kako izgleda život bez alkohola kao društvenog začina. Liječnici kažu da apstinencija od alkohola uvijek dobro dođe, a benefiti se vide odmah - bolje se spava, lakše se mršavi, a i jetra će vam biti zahvalna na ovoj pauzi.
Psihologica Tijana Debelić kaže treba biti svjestan toga je granica izmedju opuštanja i ovisnosti zaista mala i da je važno naglašavati da je, u konačnici, alkohol opojno sredstvo, htjeli mi to ili ne.
