Savezni izbori: Prognoza i pogled prema Austriji. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 14.01.2025. 25:00 Min.. Verfügbar bis 14.01.2026. COSMO. Von Maja Maric.
Savezni izbori: Prognoza i pogled prema Austriji
Stand: 14.01.2025, 18:34 Uhr
Maja Marić, Filip Slavković, Amir Kamber
Do glasanja je ostalo točno 40 dana - 23. februar/veljača datum je saveznih izbora u Njemačkoj. Jedno od pitanja koje mnoge zanima je sudjelovanje desnopopulističkg AfD-a u budućoj vladi. Kao što je to trenutno slučaj u Austriji, zemlji koja upravo slaže svoju prvu ekstremno desničarsku vladu. Upravo o tome razgovaramo s profesorom Florianom Bieberom, koji živi i radi u Austriji. Maja Marić razgovara s Filipom Slavkovićem koji prati predizbornu kampanju u Njemačkoj.
Ovog je tjedna u Njemačkoj započela vruća faza kratke zimske predizborne kampanje - što znaci da predstojeći izbori postaju naša stalna tema na repertoaru. Jedno od pitanja koje mnoge zanima je sudjelovanje desnopopulističkg AfD-a u budućoj vladi. Ako ne u ovoj, možda u nekoj drugoj vladi nakon nekih od narednih izbora. Otprilike kao šta je to trenutno slučaj u Austriji, zemlji koja upravo slaže svoju prvu ekstremno desničarsku vladu. Upravo o tome razgovaram s profesorom Florianom Bieberom, koji živi i radi u Austriji.
Filip Merc, Olaf Šolc, Robert Habek, Alis Vajdel i Sara Vagenkneht
No, krenimo redom. 23.2. dan je saveznih izbora. Do glasanja je ostalo točno 40 dana. Neke političke stranke su održavale predizborne kongrese, druge su imale sastanke svojih rukovodećih organa. Birači su, valjda, iskoristili protekle praznike da izgrade mišljenje o tome šta im stranke nude tako da najnovija istraživanja javnog mnjenja na početku ove godine donose promjene u odnosu na rezultate s kraja prošle godine. Kolega Filip Slavković prati predizbornu kampanju u Njemačkoj.
Pozdrav Filipe, što kažu ankete?
Velikih pomeranja u istraživanjima javnog mnjenja nema ali pad i rast pojedinih partija za po oko dva odsto u konačnom zbiru značajno menja sliku mogućeg budućeg saziva parlamenta. Najviše glasova birača u i dalje imaju Hrišćansko-demokratska i Hrišćansko-socijalna unija, CDU i CSU, koje bi osvojile 31 ili 30 procenat glasova, u zavisnosti od agencija koje su ankete sprovodile. Kad se početkom novembra raspala vladajuća tzv. semafor-koalicija, opozicione partije Unije imale su poverenje oko 33-34 odsto birača, sudeći po tadašnjim anketama. Druga opoziciona stranka, Alternativa za Nemačku, AfD, koja je na jesen u anketama dobijala 17-18 odsto glasova, sada se popela na 20 ili 21 procenat, opet u zavisnosti od toga koja agencija je istraživala javno mnjenje.
A kako, prema anketama, stoje stranke bivše semafor koalicije?
Socijaldemokratska partija Nemačke, SPD, već mesecima ima podršku tek između 14 i 16 odsto birača a slično je i sa Savezom 90 Zeleni, manjim članom vladajuće koalicije, koji nepromenjeno mogu da računaju na glasove između 13 i 15 procenata građana. Slobodna demokratska partija, FDP, do pre dva meseca vladajuća a sada u opoziciji, ni u jednoj anketi ne dobija više od četiri odsto glasova što bi značilo da ne bi ušla u naredni saziv Bundestaga. Van parlamenta bi, sudeći prema istraživanjima, ostala i sada manja opoziciona Levica, jer takođe ne prelazi cenzus od pet procenata pošto bi za nju sada glasalo oko četiri odsto birača. U novi Bundestag bi pak ušla nova stranka Savez Sara Vagenkneht, BSW, nastao odvajanjem od Levice dela rukovodstva i članstva pa sada, prema anketama, na izborima 23. februara može da očekuje pet do šest odsto glasova.
I kad se sve to zbroji i oduzme, kako bi mogli izgledati novi saziv parlamenta i buduća vlada?
Najjača poslanička grupa svakako bi bile CDU i CSU koje bi i dobile mandat da formiraju vladu. Za vladu bi Uniji bila neophodna koalicija sa SPD-om ili sa Zelenima. Ukoliko bi prešli cenzus za ulazak u Bundestag, BSW ili Liberali bi onda takođe bili kandidati za ulazak u koaliciju Unije sa SPD-om odnosno sa Zelenima. Stranka sa kojom ni jedna od ostalih partija ne želi nikakvu buduću saradnju je AfD, koju je nemačka unutrašnja služba bezbednosti Savezna zaštita ustava, Bundesverfassungsschutz, u istočnonemačkim saveznim zemljama klasifikovala kao provereno ekstremno-desničarsku.
Istraživanja javnog mnijenja, naravno, mogu pogriješiti, razlika između rezultata anketa i rezultata samih izbora može iznositi i oko tri posto. Ipak, čini se da će naredni kancelar biti šef CDU-a.
Fridrih Merc je ne samo predsednik Hrišćansko-demokratske unije, koja u anketama vodi, nego je u istraživanjima javnog mnjenja, s podrškom od 25 do 27 procenata, jedan od političara koje birači žele da vide na funkciji kancelara. Merc je već odavno nominovan za nosioca izborne liste CDU-a i CSU-a te i kao njihov kandidat za saveznog kancelara. Medjutim, kada bi se kancelar birao direktno, najpoželjniji kandidat, prema poslednjim anketama, trenutno je Robert Habek, jedan od lidera Zelenih koji je i zvanično nosilac njihove liste. Habek je ministar privrede i vicekancelar u aktuelnoj vladi ali nema mnogo šanse da zaista postane kancelar jer će njegova partija u najboljem slučaju biti manji partner u budućoj koaliciji.
Fridrih Merc
Kako kotira sadašnji savezni kancelar, Olaf Šolc?
Njegovim radom zadovoljan je svaki peti birač a samo 14 do 16 procenata ga u anketama i dalje želi za kancelara, što je otprilike i procenat glasova koji se predviđa njegovoj partiji, SPD-u. Šolc je i za jedan odsto manje omiljen kod birača nego šefica AfD, Alis Vajdel, koja je takođe zvanična kandidatkinja za kancelarku svoje stranke. Među popularnim političarima jesu i Sara Vagenkneht i Kristijan Lindner, prvi ljudi BSW-a i FDP-a. No, neke ankete kao trojicu najpopularnijih imenuju političare koji nisu nosioci izbornih lista svojih partija: Hendrika Vista tj. Markusa Zeder iz CDU-a tj. CSU, koji su obojica predsednici vlada najmnogoljudnijih saveznih zemalja – Severne Rajne Vestfalije i Bavarske; odnosno Borisa Pistoriusa iz SPD-a, koji je aktuelni ministar odbrane.
Olaf Šolc
Koje su teme za birače najbitnije kada odlučuju kojoj će stranci dati glas na izborima za 40 dana?
Prema najnovijim istraživanjima, najveći značaj građani daju problemima migracije i ekonomije: 37 odsto birača smatraju da najpre treba rešavati pitanja u vezi sa doseljavanjem dok je sledeći po važnosti problem privreda, sa 34 procenta; potom slede pitanja rata i mira, koja su na skali značaja dobila 14 procenata glasova u anketama, pa ekologije i klime sa 13 procenata i socijalne pravde sa 11 odsto. U vreme političkih kriza puno se govori i o podelama u društvu, koje se onda odražavaju i na izborne rezultate. Istraživanja javnog mnjenja su sada pokazala da 77 odsto ljudi vidi razlike između bogatih i siromašnih kao najveći problem za suživot u Nemačkoj, a 63 odsto problem vidi i u kulturološkim razlikama među sugrađanima različitog etničkog i verskog porekla.
Razgovarali smo s direktorom Centra za studije Jugoistočne Europe u Grazu, profesorom Florianom Bieberom. Gospodine Bieber, mislite li da ćemo uskoro ipak širom svijeta gledati ponovno zakretanje prema ljevici ili da očekujemo dugotrajne promjene u društvu?
Taj proces već traje minimum deset godina, mislim prva pobeda Trumpa je bila pre malo više od osam godina, BREXIT je bio pre osam godina, znači to je već proces koji traje. Ja mislim da moramo da ne govorimo više o rastu ekstremne desnice. Oni su prilično stabilni.
Oni su na vlasti u Italiji, verovatno će biti na vlasti u Austriji, oni su na vlasti u Holandiji. Nije to sad više samo rast nego više neka stabilizacija. Oni su se pretvorili u ozbiljne političke aktere. Ne ozbiljne u smislu da se ponašaju ozbiljno, ali u smislu jaki politički akteri u Evropi koji vjerovatno će ostati tako za neko vreme. Pitanje je kako reagirati na to. Stranke političkog centra nisu još našle dobar odgovor na njihov rast, a ja mislim da je jaka ekstremna desnica opasna za demokraciju. Demokracija dugoročno će biti u krizi i u dubokoj krizi, ako ne može da smanji deo njihovog uticaja. Zato što te stranke nisu samo populističke i nisu samo protiv nekih manjina kao migranti i druge manjine, oni su takođe pretnja za demokraciju. To smo vidjeli u Americi, da se Republikanska stranka pretvorila u u glasački klub Donalda Trumpa koji očigledno, po svojem ponašanju, ne poštuje demokraciju. To je sadašnji svet u kojem živimo i mi moramo da nađemo u političkom centru ozbiljne odgovore kako sprečavati uspeh takvih stranaka u širem programskom kontekstu.
Da li političke stranke svojim predizbornim programima pružaju odgovore na ova pitanja građana?
Svaka stranka nudi svoje mere za goruće probleme ili se trudi da dodatno nametne teme koje smatra važnim a koje nisu visoko na dnevnom redu većine birača. Kad je odnos prema strancima u pitanju, CDU i CSU najavljuju zaustavljanje ilegalnog doseljavanja i praktično odbijanje svih zahteva za azil jer kažu da svi azilanti dolaze do Nemačke preko neke članice Evropske unije pa bi prema pravilima EU morali da podnose zahteve za azil u onim državama u kojima su u EU ušli. CDU i CSU planiraju i da ponište neke od odredbi novog zakona o nemačkom državljanstvu koji je tek pre godinu dana stupio na snagu. AfD i BSW su još strože prema migrantima od stranaka Unije. Recimo, AfD planira i mere protiv vlasnika dvojnog državljanstva dok BSW želi da spreči ilegalne ulaske u Nemačku. SPD i FDP ističu da je neophodno deportovati nelegalne doseljenike ili one koji krše zakone ali da treba podsticati legalno doseljavanje pre svega stručne radne snage, dok Zeleni i Levica insistiraju da ugroženima treba dati azil u Nemačkoj a radno sposobnima posao.
Šta planiraju političke stranke kada je riječ upravo o ekonomiji i finansijama?
Stranke Unije najavljuju mere za jačanje privrede pre svega kroz smanjenje izdataka za firme i zaposlene te zaštitu domaćih kompanija od subvecioniranih roba i usluga iz inostranstva; uz to žele da ukinu tzv. novac za građane, što je nedavno uvedeni visoki nivo socijalne zaštite, da bi sprečili zloupotrebe socijalnog sistema. SPD ali i Zeleni i FDP najavljuju smanjenja različitih vidova poreza, pre svega kako bi se smanjili energetski troškovi proizvodnje ali i da se podstaknu ulaganja. Pri svemu tome nije sasvim jasno kako bi se smanjenje poreza u bilo čiju korist moglo zapravo financirati. S tim je povezano pitanje novog zaduživanja Njemačke odnosno ukidanja tzv. dužničke kočnice, jedni su za, drugi protiv, no, o tome možda drugi put. BSW takođe želi da smanji energetske troškove a Levica da više oporezuje bogate. AfD želi da Nemačka izađe iz Evropske unije i osnuje novi Savez suverenih država te da vrati marku.
Detalji o svemu tome mogu se naći na internet-portalima političkih stranaka jer su one upravo ovih dana usvajale nove programe sa kojima izlaze na parlamentarne izbore 23. februara 2025.
Uz to će tokom narednih pet sedmica svako od nas sigurno susretati stranačke aktiviste na trgovima i ulicama, kod kojih ćemo takođe moći da se informišemo o konkretnim merama koje pojedinačne partije planiraju. I kandidati za mesta u Bundestagu odnosno za stolicu kancelara davaće još mnogo intervjua medijima u kojima će objašnjavati zašto baš za njih treba glasati. A birači koji su rado on-lajn od 6. februara će na veb-sajtu wahl-o-mat.de moći da prođu kroz seriju pitanja i odgovora na osnovu kojih će kao rezultat dobiti analizu čiji stranački program najviše odgovara njihovim političkim stavovima. Taj „izboromat“, kako bi mu glasio prevod, je program koji pred svake izbore za Bundestag, ili za Landtage ili za Evropski parlament, kao pomoć u donošenju odluke o glasanju nudi Savezna centrala za političko obrazovanje, bpb, još od 2002.
