Veštačka inteligencija se kompletno integriše u naš život. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 11.01.2024. 25:19 Min.. Verfügbar bis 10.01.2025. COSMO. Von Sasa Bojic.
Veštačka inteligencija se kompletno integriše u naš život
Stand: 11.01.2024, 16:45 Uhr
Saša Bojić, Nenad Kreizer, Amir Kamber
Još prošle godine je veštačka inteligencija bila čudo kojem smo kao korisnici prilazili gotovo sa strahopoštovanjem. Jezički modeli kao što je ChatGPT bili su nešto nesvakidašnje fascinantno. Sa faze upoznavanja vrlo brzo prelazimo na fazu masovnog korišćenja. Verovatno ćemo se njome uskoro služiti svakodnevno a da to više gotovo ni ne primećujemo. Saša Bojić Vas informiše o najvažnijim trendovima a Nenad Kreizer pojašnjava pravne okvire (EU) koji bi trebali regulisati veštačku inteligenciju.
Veštačka inteligencija se razvija suludom brzinom. Da ni u ovoj 2024. godini ne bi bilo zabune, odmah moram da naglasim da je sintagma „veštačka inteligencija“ skrojena prilično senzacionalistički i da navodi na neke pogrešne zaključke.
„Inteligencija“ uvek podrazumeva sposobnost razmišljanja. Računari nemaju tu sposobnost. Oni mogu samo da obrađuju podatke i na osnovu nekog „input-a“ daju željenu vrstu „output-a“. Radi se o tome da imamo neki skup podataka kojim se koristimo da bismo rešili određeni problem, ili postigli određeni cilj.
Da bi mašina mogla da obrađuje te podatke na način koji vodi ka postavljenom cilju, potrebno je da ih obradi – algoritam. On se sastoji od pojedinačnih koraka koji na osnovu određenih ulaznih vrednosti treba da postigne definisane izlazne vrednosti. A algoritam može da se trenira unošenjem ogromnih količina podataka, tako da raspoznaje elemente koji najbrže vode ka postavljenom cilju. Taj princip je nešto što postoji već vrlo dugo – ali nije moglo da se ostvari u meri u kojoj je to danas moguće. Kapaciteti računara su bili nedovoljni da nas fasciniraju kao što je to sada slučaj. Još pre dvadeset godina smo se divili šahovskim kompjuterima koji su mogli da pobede svetske šampione, ali tada nešto kao čet-botovi nije bilo moguće.
Sa povećanjem računarskih kapaciteta, i naravno uz dalji razvoj same nauke, došao je istorijski trenutak na koji se dugo čekalo. Od prošle godine, veštačka inteligencija je u širokoj upotrebi. A ta „širina“ se povećava iz dana u dan.
Ipak, današnje vreme je u javnosti još uvek prisutna i jedna velika mistifikacija veštačke inteligencije, delom i zbog tog njenog nesrećnog naziva. Najveća mistifikacija je još uvek laičko verovanje da bi veštačka inteligencija, ako samo bude „nahranjena“ dovoljnom količinom podataka, u jednom trenutku mogla da razvije nešto poput sopstvene svesti i postane „neposlušna“, da bi mogla da se infiltrira u naše vitalne kontrolne sisteme i preuzme vlast, potom zaključi da joj ljudi nisu potrebni jer ionako proizvode previše ugljen-dioksida i pričaju gluposti, pa jednostavno prema svim klišeima spejs-opera uništi ljudsku vrstu i ostane sama u dijalogu sa univerzumom, pokušavajući da se transformiše u boga…
U svakom slučaju, ništa od toga! Razvoj mašinske svesti je nešto što se nalazi u domenu bio-čipova. To je sasvim druga priča. Takozvana veštačka inteligencija nema svest i pitanje je samo kako se, i pre svega sa kakvim ciljevima, postavlja algoritam. Ali to određuje čovek. Svaki algoritam ima svog tvorca, baš kao i algoritam za pravljenje algoritama. Mašina ne može postati kriminalna – već samo čovek koji je osmislio.
I baš kao u nemačkom hakerskom trileru „WhoAmI“, u kojem je glavna poruka da se ne hakuju kompjuteri, već ljudi, i u slučaju veštačke inteligencije možemo reći da je ona opaka onoliko koliko je opak tvorac algoritma. A tvorci algoritma su fini ljudi, neće oni… ili možda hoće. Ma neće valjda. Zato postoje zakoni i regulativi – o tome nešto više malo kasnije.
I tako smo sada ušli u 2024. godinu i mnogi se pitaju: šta nam ona donosi na planu veštačke inteligencije? Pa sam, još u postnovogodišnjem veselom raspoloženju, zaključio da je najbolje da to pitanje prosledim samoj veštačkoj inteligenciji, i to ChatGPT-u „trojci“ kojeg smo tokom prošle godine već imali prilike da dobro upoznamo.
Dakle, nećemo suvoparnu diskusiju – i zato sam ChatGPT-u postavio sledeći zadatak:
Objasni mi na mom maternjem jeziku šta nas na planu KI čeka ove godine…
…Ali učini to iz perspektive stendap-komičara!
Sledi rezultat iz kojeg ćete moći da izvučete svoje zaključke.
Ovo što ćete sada čuti je scenario koji Vam prenosim od reči do reči, bez ikakvih intervencija na tekstu, onako kako mi je ChatGPT odgovorio na zahtev. Ja sam mu samo pozajmio glas i, da bi sve bilo življe, pribegao malim zvučnim intervencijama. Dakle:
„Dobro veče, ljudi! Znate, razmišljam o veštačkoj inteligenciji i njenom razvoju. I stvarno mislim da će 2024. godina biti ona u kojoj će AI dobiti svoju ličnost, svoj smisao za humor, možda čak i svoje drame. Biće kao da smo pozvali veštačkog kolegu na stand-up scenu…
Zamislite to – AI koji pokušava da se smeje šalama. „Zašto je veštačka inteligencija i dalje slobodna? Jer nije uhvaćena u petlji!“…“Ah, ti AI-jevski trolovi!“. Ali mislim, šta očekivati od veštačke inteligencije koja gleda previše komedija i čita forume na internetu?
A onda, naravno, imaćemo AI koji će komponovati svoje pesme. Siguran sam da će biti i balada o gubitku podataka, sa refrenom: Oh, gde su nestali moji dragoceni bitovi?
Možda ćemo imati AI kao domaćina TV emisija, AI-jevske kuvarice koje nam pomažu u kuhinji, a možda čak i AI-jevske terapeute koji će nas pitati: „Kako se osećate danas, ljudi?“
Divno je biti ovde, ljudi, gledam vas i mislim se: ovo je jedino mesto gde ljudi sada nose maske, a da nije povezano s politikom… Ali dobro, o politici danas nećemo puno, dovoljno smo toga videli i čuli. Mislim, politika je kao serija koja nikada ne završava, zar ne? Čim pomislite da je kraj, oni snime još jednu sezonu!“
Eto, čuli ste originalan stendap-tekst ChatGPT-a. Još jednom, kao odgovor na moj zahtev da opiše ukratko budućnost veštačke inteligencije u vidu standap-komedije, dakle, nije reč o mojim vicevima, daleko bilo, ja sam se samo pobrinuo za interpetaciju i efekte.
Ali, potpuno je jasno da će na humoru morati da rade još dosta dugo.
To smo dakle prebrinuli. Ostaje da sasvim ozbiljno pogledamo i kako izgledaju AI-trendovi za ovu godinu. U ovom slučaju je to osam najvažnijih trendova.
Prvi trend. Kada je reč o velikim jezičkim modelima veštačke inteligencije, prošla godina je protekla u znaku ChatGPT-a firme OpenAI – i pored drugih firmi koje su nudile svoje „četbotove“. Ove godine, međutim, rame uz rame sa ChatGPT-jem staje bar još 15 drugih modela. Neki generišu samo tekstove, neki samo slike, neki video-snimke, a neki imaju u ponudi sve to, ili su, kako se to moderno kaže, multimodalni. Pomenimo samo neke. Pored OpenAI i Guglovog Gemini-ja, tu je Llama 2 firme Meta, inflection AI je izbacila svoj Inflection-2, Midjourney za generisanje slika je izbacuila Midjourney V6, a jedan od najjačih za generisanje videa je Runway sa svojim programom Gen-2.
Svi oni, što je posebno zanimljivo, imaju svoje prednosti i slabosti. Biće to prilika za nove nebrojene uporedne analize njihovih tehničkih mogućnosti, brzina, kvaliteta.
Drugi važan trend u 2024-oj je, međutim, redukovanje ovakvih projekata na specijalizovane botove. Na one koje odlično barataju stvarima koje su nekome potrebne i zato su manjeg obima, pregledniji i služe kao veoma korisne alatke. Na primer, jednoj advokatskoj kancelariji verovatno nije potreban bot koji pravi spektakularne foto-kolaže, ali zato bi joj bila od koristi aplikacija koja odlično barata pdf-dokumentima, tumači ih i sortira, čita, prevodi itd. itd.
Zato je firma OpenAI prošle nedelje otvorila i svoju „pijacu“ na kojoj korisnici mogu da nude na prodaju ili dele sa drugim korisnicima četbotove koje su sami proizveli. U takvim slučajevima četbot na pitanja odgovara znanjima, ali i formulacijama koje su skrojene prema potrebama sasvim određene struke. Tvorci ove pijace smatraju da će ona postati ekvivalentna već postojećim pijacama sa aplikacijama za mobilne telefone, kao što su Google playstore ili iPhone App store.
Kao neka podvrsta ovog trenda se mogu uzeti i regionalno prilagođeni četbotovi. Takav je, na primer, YugoGPT koji komunicira na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku i radi praktično ono što i ChatGPT za engleski jezik. Znači veliki jezički model (LLM) se trenira za sopstvene, lokalne potrebe. Tvorci YugoGPT-a kažu da, na primer, taj jezički model može bolje da odgovori na pitanja kao što su, recimo, kako platiti porez u Srbiji, jer je taj sistem istreniran za lokalne potrebe.
Treći trend sa četbotovima je njihovo kompletno ugrađivanje u aparate kao što su mobilni telefoni. Dakle, umesto što funckionišu u „oblaku“, poput dosad nabrojanih, oni imaju sve što treba lokalno ugrađeno. Kineski proizvođač Honnor je već najavio telefon sa instaliranim četbotom čiji jezički model ima 7 milijardi parametara. A govorka se i da Apple radi na novom Ajfonu u koji će biti integrisan četbot.
Četvrto: modeli koji trenutno dominiraju na tržištu su zatvoreni. Njihov kod je nedostupan. I to se menja: Llama firme Meta i Mistral se nude i kao otvoreni kodovi, dakle oni koje svako može da usavršava. To je dobro iz više već oprobanih razloga: programeri se utrkuju ko će dati bolji doprinos, a mnoga preduzeća koja hoće da ugrade takve algoritme u svoje poslovanje jednostavno vide na čemu su i – svaka čast Guglu, ali neće da integrišu algoritme firmi OpenAI i Google u svoje procese jer jednostavno nemaju dovoljno poverenja u njih.
Peto: Osnivači austrijske firme mytalents.ai Florijan Hazibar i Fabijan Hemerih su proučili veliki broj studija o veštačkoj inteligenciji i došli do zaključka da ona neće dovesti do ukidanja radnih mesta. To je vrlo važan podatak. Citiram: „Studije su pokazale da će primena veštačke inteligencije u preduzećima dovesti do porasta broja radnih mesta i porasta produktivnosti. Dve trećine šefova firmi iz čitavog sveta je u velikoj anketi navelo da se u njihovim firmama određena radna mesta gase zbog veštačke inteligencije, ali da nastaju nova saobražena novim zahtevima.“
Šesti trend: stižu regulativi. AI-kompanije su dosad radile u nekoj vrsti sive pravne zone. Postojećim zakonima o zaštiti podataka, IT-bezbednosti i platformama, svakako pokrivaju veliki deo takvih delatnosti, ali to vlastima nije dovoljno. Tako da sada za AI-firme počinju da važe nova pravila. I to je pravi trenutak da nas sa njima upozna moj kolega Nenad Kreizer!
Nenade, Evropska unija je nedavno usvojila opsežni pravni okvir koji bi trebalo da reguliše ovo komplikovano područje?
Da, radi se o prvom pravnom okviru takve vrste na svijetu. Zato su predstavnici Europske komisije prilikom predstavljanja prošlog mjeseca, konkretnije povjerenik za unutarnje tržište Thierry Breton, nazvali ovaj pravni okvir povijesnim. Predsjednica Europske komisije von der Leyen je rekla kako će ovaj pravni okvir pridonijeti tomu da građani imaju povjerenja u umjetnu inteligenciju.
Radi se zapravo o nekoj vrsti kompromisa između komisije EU parlamenta i zemalja članica?
Da, dogovor o ovako kompleksnoj tematici naravno nije donesen spontano preko noći nego je rasprava trajala preko pet godina od proljeća 2018. kada je osnovana stručna skupina za umjetnu inteligenciju tada još uvijek za mnoge potpuno nepoznatog pojma. Intenzivno se o ovom pitanju raspravljalo posljednje dvije i pol godine, od proljeća 2021. kada je komisija započela s radom na ažuriranom planu zakonskog okvira.
Gde je bilo najviše prepreka?
Najdulje rasprave su se vodile u Europskom parlamentu. To, kako je ARD-u rekao EU zastupnik stranke Zeleni Sergey Lagodinsky nije ni čudo s obzirom na to da se radi o tehnologiji čije mogućnosti i sposobnosti u bliskoj budućnosti nije moguće predvidjeti. Zato je i bilo tako teško regulirati nešto čiji se okviri trenutno mogu tek razaznati.
S druge strane prestroga regulacija, čemu po kritici gospodarstva Europska unija često poseže, bi mogla otjerati velike tvrtke i ulagače od Europe i razvoj ove tehnologije budućnosti preseliti drugdje. I to u sektoru koji je po mnogima, u nadolazećem razdoblju, jedan od najvažnijih za budućnost razvoja gospodarstva i društva uopće .
Pa šta konkretno donosi taj pravni okvir tj. kako se službeno zove Akt EU-a o veštačkoj inteligenciji?
Sporazum zahtijeva da temeljni modeli kao što su ChatGPT i sustavi umjetne inteligencije opće namjene (GPAI) budu u skladu s obvezama transparentnosti prije nego što dođu na tržište tj. uđu u upotrebu. To uključuje izradu tehničke dokumentacije, usklađivanje sa zakonom EU-a o autorskim pravima i objavljivanje detaljnih sažetaka o sadržaju koji se koristi za obuku.
Visokoučinkoviti modeli temeljeni na osnovnim principima s visokim stupnjem rizika morat će provoditi evaluacije modela, procjenjivati i umanjivati sistemski rizik, provoditi kontradiktorno ispitivanje, izvještavati Europsku komisiju o ozbiljnim incidentima, osiguravati kibernetičku sigurnost i izvještavati o energetskoj učinkovitosti.
Sustavi su podijeljeni prema stupnjevima rizika koje sa sobom donose: od minimalnog rizika do neprihvatljivog rizika.
Šta je s upotrebom veštačke inteligencije kod nadzora?
Vlasti mogu koristiti biometrijski nadzor u stvarnom vremenu u javnim prostorima samo u slučajevima žrtava određenih zločina, prevencije stvarnih, sadašnjih ili predviđenih prijetnji, poput terorističkih napada, i potraga za osobama osumnjičenima za najteža kaznena djela.
Sporazum zabranjuje i tzv. kognitivnu bihevioralnu manipulaciju, prikupljanje slika lica s interneta ili CCTV snimaka, sustave društvenog bodovanja i biometrijske kategorizacije za, kako se navodi, utvrđivanje političkih, vjerskih, filozofskih uvjerenja, seksualne orijentacije i rase. Kao što je to trenutno slučaj u nekim dijelovima svijeta poput Kine recimo.
Kao stvari stoje s kaznama?
Potrošači bi imali pravo podnijeti pritužbe i dobiti smislena objašnjenja, dok bi kazne za prekršaje bile u rasponu od 7,5 milijuna eura ili 1,5 posto prometa, do 35 milijuna eura ili 7 posto globalnog prometa.
Malopre si pomenuo i autorska prava. Upravo tu se najviše i lome koplja kao što je nedavno pokazala i tužba New York Timesa protiv vodećih na polju veštačke inteligencije, Microsofta i Open AI.
Radi se o temeljnom, krucijalnom pitanju umjetne inteligencije. Kao što smo govorili već u jednom od prethodnih podcasta, svi ti sustavi umjetne inteligencije, kada govorimo o onima u svakodnevnoj upotrebi, zapravo uče od sadržaja na internetu. Dakle na recimo pitanje o zapadnom Balkanu, sustavi umjetne inteligencije sastavljajući odgovor posežu za tisućama tekstova na tu temu koje je netko nekad napisao i na njih polaže autorska prava. To je također intelektualna usluga za koju međutim autori nisu obeštećeni.
New York Times kao jedan od vodećih svjetskih medija je prvi podnio tužbu tvrdeći da su ChatGPT-ovi hranjeni podacima iz milijuna tekstova između ostalog i New York Timesa i da se time stvara profit na leđima medija tj. autora tih tekstova.
Šta tu konkretno predviđa Akt Evropske unije?
Zakonski okvir predviđa da kompanije koje stoje iza sustava umjetne inteligencije moraju na zahtjev dati uvid u to na temelju kojih tekstova i podataka su njihovi sustavi učili. Te kompanije pak kažu da se tu radi o ogromnom birokratskom postupku jer se radi o velikoj količini podataka. No zakonski okvir ne predviđa visinu obeštećenja autorima u slučaju da su sustavi umjetne inteligencije učili upravo na temelju njihovih tekstova. Iz svega ovog je vidljivo da je i ovaj zakonski okvir zapravo samo nacrt koji će se prilagođavati zajedno s razvojem sustava umjetne inteligencije i slučajeva iz prakse.
Bio je to Nenad Kreizer, i regulativi o veštačkoj inteligenciji su eto trend koji će svakako biti jedan od najvažnijih tokom nove godine. Dakle, dosad smo nabrojali šest važnih takvih trendova, a sedmi je prilično zastrašujući:
U ovoj godini će 3,5 milijarde građana našeg sveta birati nove vlade ili predsednike u 70 država. Sigurno je da će u jeku predizborne političke borbe optužbe na račun političkih protivnika, klevetanje i ocrnjivanje svih vrsta biti potpomognuto veštačkom inteligencijom. Teško je i naslutiti koliko će biti fotografija i video-snimaka lažnih vojnih akcija, lažnih izjava političara, lažnih terorističkih napada i sličnih stvari. Stara izreka prema kojoj „reči ponekad lažu, a slike – uvek“, postaće aktuelnija nego ikada. Već sada skoro svako može da uzme snimak bilo koje osobe koja nešto govori i u usta joj ubaci neke sasvim druge reči pri čemu veštačka inteligencija savršeno koristi glas te osobe i perfektno prilagođava pokrete usta. Svaki skandalozni snimak tokom samo nekoliko minuta na društvenim mrežama mogu da vide milioni ljudi. Ko će tu uopšte stići da nešto demantuje i ispravi krivu Drinu u situaciji u kojoj iz sata u sat stižu novi „fejkovi“? I to, moram da naglasim, kako anti- tako i provladini.
Osmi trend: Sklapaju se prva osiguranja za slučaj da veštačka inteligencija „halucinira“. Da, baš tim izrazom se označava teška greška AI. Dakle, situacija u kojoj ona daje pogrešan rezultat. Sa sve masovnijim korišćenjem veštačke inteligencije raste i potencijalan rizik teških posledica njene moguće greške. Dakle, osiguravajuća društva će tokom 2024. nuditi specijalno osiguranje za takav slučaj.
Bili su to trendovi za 2024. a ne i trendovi kada je reč o mogućnostima primene veštačke inteligencije. Tu zapravo i ne može da se govori o trendovima – veštačka inteligencija će biti prisutna tamo gde je prisutan računar, ili bilo koja druga vrsta hardvera, znači ona se uvlači u naše živote kao što je to bio slučaj sa bilo kojim drugim naučno-tehničkim dostignućem opšte primene. Naravno da je verovatno važnije kako će veštačka inteligencija doprineti medicini nego, recimo, kompjuterskim igrama, ali to ne zavisi od same veštačke inteligencije, već generalno od važnosti medicine u odnosu na kompjuterske igre.
Što, s druge strane, nije razlog da ne kažem par reči baš o veštačkoj inteligenciji u medicini. Mašinsko učenje bi tu moglo da donese ogroman napredak. Moglo bi, na primer, da spasi život hiljadama pacijenata sa bolom u grudima kod kojih rizik od srčanog udara nije identifikovan tokom kompjuterske tomografije.
Moglo bi da se iznese na hiljade takvih primera. Veštačka inteligencija će već samo na planu dijagnostike i terapije doneti neslućen napredak. Uz pomoć veštačke inteligencije na snimcima, ili bolje reći slikama, mogu da se prepoznaju obrasci kakvi bi ranije ostali neprimećeni. Obrasci koji su u korelaciji sa određenim oboljenjima.
Na tome se i inače temelji lečenje – simptomi i jesu obrasci pomoću kojih identifikujemo oboljenje. Samo što veštačka inteligencija može da za mnogo manje vremena nego što je to dosad bio slučaj preradi i uporedi mnogo više mogućih obrazaca nego što smo mogli i da naslutimo. Zaključak je jednostavan: ljudi u rešavanju problema postaju efikasniji. Mi smo to postajali tokom čitave istorije, ali mašinsko učenje je omogućilo najveći skok ljudske efikasnosti u rešavanju problema otkad je sveta i veka.
