Uspon AfD-a - trenutni fenomen ili trajno stanje?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 18.07.2023. 29:52 Min.. Verfügbar bis 17.07.2024. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Uspon AfD-a - trenutni fenomen ili trajno stanje?
Stand: 18.07.2023, 17:20 Uhr
Nenad Kreizer, Saša Bojić, Boris Rabrenović
Zabrinutost političkog establišmenta porastom popularnosti AfD-a raste. Za neke se radi o sumraku demokracije a za druge je ovo poruka i upozorenje birača vladajućoj koaliciji da bolje radi svoj posao. Njemačka nije usamljena: diljem Europe stranke s krajnje desnog ruba političkog spektra sakupljaju bodove. Trenutni fenomen ili trajno stanje?
Kada je Alternativi za Njemačku nakon dolaska velikog broja izbjeglica 2015/2016. počela rasti popularnost, tadašnja njemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da će AfD nestati čim se medijska buka oko dolaska izbjeglica smiri. To se na kraju krajeva već jednom i dogodilo. AfD je naime nastao kao stranka kritičara eura i odnosa Njemačke prema financijskoj krizi. Kada je ovaj problem nestao s političkog krajobraza je gotovo nestala i AfD. Uspon je započeo kada je ova stranka počela koristiti strahove jednog dijela građana zbog dolaska velikog broja izbjeglica.
No AfD je danas, sedam godina nakon izbjegličkog vala, popularniji nego ikad. Ovaj put također na krilima kritike politike prema izbjeglicama ali i mnogih drugih tema poput kritike rada njemačke vlade, odnosa prema ratu u Ukrajini ali i odnosa vlasti prema pandemiji koju je AfD također iskoristio kako bi nezadovoljstvo dijela građana usmjerio u svoju korist.
Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnijenja AfD je u nekim saveznim zemljama na istoku Njemačke s preko 30 posto podrške uvjerljivo najjača politička snaga. I na zapadu zemlje, posebno u Sjevernoj Rajni Westfaliji, popularnost ovoj stranci raste. Koji signal šalju građani podržavajući stranku koju u mnogim dijelovima Njemačke Ured za zaštitu ustavnog poretka prati kao organizaciju koja djeluje protiv demokratskog poretka? Je li to samo privremeni skok popularnosti zbog frustriranih građana ili se AfD definitivno etablirao kao parlamentarna snaga?
Od Saše Bojića saznajemo gdje to u Njemačkoj AfD uživa najveću popularnost i koji se razlozi kriju iza ovog fenomena.
Saša, u ovoj anketi su stranke koje su trenutno na vlasti – poražene.
Da – CDU/CSU bi prema rezultatima reprezentativnog uzorka ispitanih građana pobedila sa 27 odsto glasova anketiranih. AfD bi bila druga sa 20,5 odsto – ispred SPD sa 18 odsto. Na četvrtom mestu su Zeleni sa 14 odsto, slede FDP sa 7 i stranka Levice sa 5 odsto glasova anketiranih. Ovo su rezultati agencije INSA od juče, koji su zapravo – uz neznatna odstupanja – potvrdili rezultate anketa agencija Istraživačke grupe izbori od 15.7. i Kantar od 15.7.
To je ako se ne varam gotovo dvostruko bolji rezultat za AfD nego na poslednjim izborima za Bundestag u septembru 2021. godine...
Jeste i kao druga po snazi partija, Alternativa za Nemačku je u ovoj anketi u Hamburgu dobila 5 odsto, čak neznatno manje nego na samim izborima 21, kada je imala 5,3 odsto. U Berlinu je dobila 9 odsto, na izborima 21. je imala 9,1. U svim drugim saveznim zemljama je drastično poboljšala svoje rezultate u odnosu na izbore za Bundestag. I u zapadnim saveznim zemljama – to moram da naglasim. Osim u Hamburgu, Bremenu i Šlezvig-Holštajnu, ti rezultati su dvocifreni u čitavoj zapadnoj Nemačkoj. Najveći napredak su ostvarili u Severnoj Rajni-Vestfaliji sa 14,2 odsto, što je 8,8 odsto više nego u septembru 2021.
I kako su izgledale prve reakcije?
U redovima partijske konkurencije, kao i velikog dela medija, izgledale su kao hiperventilacija i po meni su tu dve reakcije veoma važni pokazatelji velike uznemirenosti etabliranog političkog sistema. Jedna od te dve reakcije potiče od medija, tačnije, iz pera kolumniste Fokusa Jana Flajšhauera koji je birače AfD nazvao "slučajem za terapeuta". Flajšhauer je jedan od najpoznatijih nemačkih kolumnista i ako se on opredelio za patologizaciju dela svojih sugrađana umesto za traženje uzroka neka mu je prosto, ali reakcija je vrlo ekstremna. Druga važna reakcija potiče od nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera koji je povodom rezultata anketa izjavio da svaki birač koji jača AfD mora da preuzme odgovornost za to što kako je rekao predsednik, "jača stranku koja doprinosi sukobima". U letnjem intervjuu za ZDF on je između ostalog dodao da su rezultati ankete "zabrinjavajući".
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer
Analiza rezultata ankete je svakako bilo dosta. Kako bi ti sažeo one koje si uspeo da propratiš?
Ovako: CDU smatra da je veliki deo odgovornosti za uspeh AfD loša politika vlade. Šef stranke Fridrih Merc rekao je da politika vlade jača AfD. Parlamentarni direktor poslaničkog kluba Demohrišćana u Bundestagu Torsten Fraj je u jutarnjem magazinu ARD izjavio: "Kada se vodi loša politika, a nju pre svega može da vodi vlada, onda je to program konjunkture za politički obod". Po njegovim rečima, uspon AfD je signal ljudi da su apsolutno nezadovoljni politikom u Berlinu.
Malopre si govorio o Štajnmajeru, predsedniku Nemačke iz SPD, ali kako je reagovao politički vrh ove stranke?
Šef Socijaldemokrata Lars Klingbajl je zaista bio samokritičan. Prema njegovom tumačenju, sukob unutar vladajuće koalicije je delimično odgovoran za uspeh AfD u anketi. To je, kaže izraz da su ljudi postali nesigurni i zabrinuti i da hoće da pošalju signal. Za televiziju RTL Klingbajl je izjavio doslovce: "Pojačali smo nesigurnost, i sa javnom slikom se pobrinuli za to da se ljudi okrenu od nas". Toliko o samokritici, u nastavku je dodao: "Nesigurnost i ogorčenje zbog berlinske politike nisu razlozi da se bira jedna desnoekstremna stranka" i da "svako mora biti svestan da AfD šteti Nemačkoj", i potom je nazvao AfD "sadržinski praznom strankom" koja nema ideju za penzije ili klimu i kako kaže sugeriše da sve može da ostane kao što jeste.
Šef Socijaldemokrata Lars Klingbajl
Zeleni u ovoj anketi nisu prošli slabije nego na izborima 2021, ali je u anketi AfD ubedljivo ispred njih. Kako su se oni odredili u ovoj situaciji?
Šefica Zelenih Rikarda Lang za razliku od SPD nije ni u naznakama pokazala samokritičnost već je samo optuživala druge, i optužila pre svih CSU da je svojim žestokim kritikama rada vladajuće koalicije ojačala – AfD. Posebno se okomila na Markusa Zedera, šefa CSU, i njegov nedavni govor u Erdingu protiv planiranog zakona o grejanju u Nemačkoj. S obzirom da je Zeder, iako je kritikovao vladu i sam tom prilikom bio izviždan, Rikarda Lang smatra da jedino što je postigao nije da sam zainteresuje ljude desničarenjem koje kopira od AfD, već da je još više zagrejao ljude za original.
Šefica Zelenih Rikarda Lang
Anketa je jedno, ali AfD je nedavno zabeležila i prve uspehe na lokalnim izborima. Krajem juna je AfD-političar Robert Zeselman postao načelnik okruga Zoneberg u Tiringiji. Malo mesto na karti, ali veliki uspeh za tu stranku.
A nedelju dana nakon što je poslanik pokrajinskog parlamenta Robert Zeselman postao načelnik okruga Zoneberg u Tiringiji, njegov kolega Hanes Lot jer u Ragun-Jesnicu u Saksoniji Anhaltu postao predsednik opštine. Kao što kažeš, to jesu tačkice na karti Nemačke, okrug Zoneberg je pretposlednji po veličini u državi. No u medijima i drugim strankama se digla velika buka. A vlada Tiringije je na vest o pobedi Zeselmana najavila da će on zbog, kako je rečeno, "funkcije na koju je izabran" morati da pre stupanja na dužnost da prođe kroz poseban test kojim valja ustanoviti da li je odan Ustavu. I to pred pokrajinskim upravnim uredom Tiringije.
To mu dođe kao polaganje ispita... kako li izgleda takav test?
E – o tome nema detalja, a i ja bih vrlo voleo da sam mogao da ga pratim uživo. Uglavnom, Zeselman je "položio" taj test, doduše, da je bilo sumnji u njegovo poštovanje Ustava njemu ne bi bilo dozvoljeno ni da se kandiduje. Pokrajinski upravni ured saopštio da "trenutno ne vidi nikakve ozbiljne okolnosti koje bi izazvale ozbiljnu zabrinutost u pogledu njegovog budućeg ispunjavanja ustavnih obaveza". Neki mediji su i posle toga nastavili da negoduju i podsetili da u saopštenju piše: "Trenutno" – i time podsetili Zeselmana da će ga stalno "držati na oku". Što se tiče Hanesa Lota koji je zapravo izabran na višu funkciju predsednika opštine, iz etabliranih stranaka u parlamentu Saksonije-Anhalta stigle su očekivane reakcije koje mogu da sažmem kao: gle kako je ta AfD uspela da se ušunja u politički život, mi smo dobri a oni hoće podele i polažu na izolaciju. No jasno je da su svi prihvatili izborni rezultat. Lot – bar za sada – neće morati na poseban ispit kao Zeselman.
O AfD-u ali i o sličnim tendencijama u Europi razgovarali smo i sa zagrebačkim profesorom politologije Tihomirom Cipekom. Tihomir Cipek diplomirao je, magistrirao i doktorirao politologiju na Fakultetu političkih znanosti, na kome je danas profesor. Bio je predsjednik Hrvatskog politološkog društva, a dobitnik je državne nagrade za znanost u području humanističkih znanosti za 2006. godinu (sa Stjepanom Matkovićem).
Prof. Cipek o usponu AfD-a kaže: "AfD je uspio artikulirati jednu pobunu koja je i prije postojala u društvu i ako uspiju aktivirati i one koji su politički neaktivni, imat će još veću podršku".
Na AfD i jačanje desnice u Europi se može gledati kao na privremeni fenomen uzrokovan nezadovoljstvom građana trenutnom politikom posebice kada je u pitanju odnos prema izbjeglicama. Ali očito postoji trend dugotrajnijeg etabliranja stranaka krajnje desnice na političkoj sceni posebice nakon što im za rukom pođe ulazak u lokalne i državne parlamente. Etablirane stranke u Njemačkoj su trenutno u fazi traženja odgovora na izazove koje sa sobom donosi jačanje stranaka koje imaju svoju viziju demokratskog društva.
