Povijest građanskih protesta u Srbiji je duga, bilo da se radi o eri Miloševića, Koštunice ili Vučića.
Ovi aktualni studentski protesti traju već preko dva mjeseca, počeli su zbog jednog tragičnog događaja, nesreće na željezničkom kolodvoru u Novom Sadu kada je poginulo 15 osoba. Ova nesreća je pokazala sve slabosti državnog aparata zbog korupcije, nedostatka odgovornosti i nepreglednosti rada institucija. I upravo se protiv ovih elemenata usmjerio bunt studenta koji se od Novog Sada i Beograda proširio i na cijelu Srbiju.
No studentski protesti su odjeknuli i izvan granica Srbije i to ne samo u regiji. Prosvjedi su isto tako solidarno reagirali na tragedije koje su se u međuvremenu dogodile i u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Ono što je također specifično za ove prosvjede je izostanak političkih stranaka i činjenica da niti jedna politička opcija nije preuzela prosvjede za sebe što je studenskom pokretu donijelo dodatnu legitimaciju.
Koja je budućnost prosvjeda u Srbiji, koji konkretni cilj studenti i učenici slijede u svojm zahtjevima i zašto demonstrativno nedostaje jače podrške međunarodnih čimbenika poput Europske unije? O svemu tome razgovaram danas s pravnikom i aktivistom za ljudska prava iz Beograda Milanom Antonijevićem koji prati ove prosvjede.
Ali prvo od kolege Alaksandra Timofejeva direktno iz Beograda saznajemo u kojoj se fazi nalaze studentski prosvjedi trenutno.
Već puna dva meseca traju blokade praktično svih državnih fakulteta u Srbiji. Studenti, kojima su se pridružili i maturanti srednjoškolci iz velikog broja škola u Srbiji, dočekali su Novu godinu i jučerašnji Božić po julijanskom kalendaru na fakultetima i uličnim blokadama. Kakva je trenutna situacija i vidi li se kraj protestima pitamo našeg dopisnika iz Srbije Aleksandra Timofejeva. Saša, kakvo je trenutno stanje?
Stanje je da kažemo isto već nedeljama. Studenti su zatvoreni na svojim fakultetima gde nikome osim profesora i zaposlenog osoblja nije dozvoljen ulaz, zasedaju u takozvanim plenumima gde donose odluke o narednim koracima. Svakodnevno sa nekih od fakulteta izlaza kako bi u 11 časova i 52 minuta, kada se desila novosadska tragedija, blokirali ulice i u potpunoj tišini stajali petnaest minuta u pomen petnaest poginulih. Posle ubistva devojčice u školi u Zagrebu stajali su minut duže, a posle serijskih ubistava na Cetinju, tišina je bila i za tamošnje ubijene. Ključna poruka studenata je „Ruke su vam krvave“, a simbol otvorena krvava šaka. Odbijaju pregovore sa bilo kim i traže da im se ispune zahtevi. Podržali su ih profesori, mnogi dekani i rektor Beogradskog univerziteta. Više od njih dve hiljade je imenom i prezimenom do sada potpisalo internet peticiju podrške studentima.
Što se zahteva studenata tiče, jesu li oni ostali isti?
Da. To je da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Otkrivanje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti koji su prvi krenuli sa protestom. Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih studenata i građana privedenih tokom protesta, kao i povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto. Vlast tvrdi da su svi zahtevi ispunjeni time što je podignuta optužnica protiv trinaestoro ljudi za koje se tvrdi da su odgovorni za tragediju i objavljivanjem nekoliko stotina dokumenata o rekonstrukciji stanice. Osobe koje su napale studente Fakulteta dramskih umetnosti su locirane i za sutra i preksutra pozvane u Tužilaštvo na saslušanje.
To lociranje doduše i nije bilo teško s obzirom da su studenti još pre gotovo dva meseca na mrežama objavili snimak čitavog događaja.
Na njemu su odmah prepoznati pojedini funkcioneri vladajuće Srpske napredne strane, a pratioci su prepoznali i dali imena svih ostalih. Svi uhapšeni studenti do sada su pušteni i predsednik Vučić je rekao da ukoliko neko od njih bude naknadno procesuiran, on će ga lično pomilovati. Zahtev za povećanje sredstava za fakultete je odmah bio usvojen. Studenti sa druge strane kažu da zahtevi nisu ispunjeni i navode da nije objavljena celokupna dokumentacija, da nije ispunjeno sve što su tražili i nastavljaju protest.
Pa jesu li ispunjeni ili nisu?
Pa, što kažu, kako se uzme. Neki od zahteva su ispunjeni, sa napadačima na studente se odugovlači, a glavni, onaj oko dokumentacije, očigledno nije ispunjen u celosti, što je potvrđeno sa više strana. Dokumentacije, u kojoj se ko zna šta sve može otkriti, od grešaka prilikom izgradnje do mogućih koruptivnih radnji, je prema tvrdnjama onih koji se bave građevinom sigurno mnogo više i ona se još uvek ne objavljuje.
Najveće okupljanje studenata je bilo na Trgu Slavija u Beogradu odakle su i veliki svetski mediji preneli snimke zaista impozantnog broja okupljenih ljudi?
U nedelju, desetak dana pred Novu godinu studenti svih beogradskih fakulteta podržani velikim brojem učenika i građana su se slili na Slaviju i to bez ikakvih velikih dogovora, održali petnaestominutni pomen, a potom se bez i najmanjeg incidenta vratili na fakultete. Policija je objavila procenu da je bilo blizu trideset hiljada ljudi, a Arhiv javnih skupova, nezavisna organizacija koja već dugo svojim metodama prati broj okupljenih na velikim skupovima, kaže da je bilo više od sto hiljada ljudi. U svakom slučaju, nikada od svrgavanja Miloševićevog režima 5. oktobra 2000. u Beogradu se nije okupilo ni približno ovoliko ljudi na nekom protestu. Puno ljudi je na poyiv studenata i Novu godinu dočekalo na Studentskom trgu ćuteći 15 minuta od 23 i 52. Bilo je još nekoliko većih skupova, sledeći je zakazan za nedelju ispred Ustavnog suda.
Pomenuli smo na početku da se studentima pridružio i veliki broj srednjoškolaca
Tako je. Nedeljama već zajedno sa studentima protestuje i veliki broj maturanata u školama širom Srbije, često uz punu podršku svojih profeora. Oni kao i studenti organizuju plenume, dogovaraju aktivnosti i prekinuta je nastava u mnogim školama. Stoga je Ministarstvo prosvete nedelju dana pre no što je bilo predvidjeno proglasilo zimski raspust koji još traje. Zanimljivo, skraćenje polugodišta nisu prihvatili mnogi učenici i profesori i odlazili su u škole još jednu sedmicu.
Kako na sve ovo reaguju vlasti?
Predsednik Aleksandar Vučić se gotovo svakodnevno obraća sa neke od televizija govoreći različite stvari od toga da je u protestu beznačajan broj studenata, da mogu da protestuju koliko hoće i da ih niko neće dirati ali da to rade u korist svoje štete, pa do objavljivanja ideje da se mladim ljudima u Srbiji obezbedi kupovina stanova po izuzetno povoljnim uslovima. Nudi pregovore, ali studenti ne žele da razgovaraju ni sa njim niti sa bilo kim drugim ultimativno zahtevajući funkcionisanje institucija a ne pojedinaca i ispunjenje zahteva. Obraćaju se i drugi čelnici vlasti i vladajuće partije, ali čini se, za sada neuspešno. Izgleda da je strategija studenata za njih nerešiva enigma.
Pravnik i aktivist za ljudska prava iz Beograda, Milan Antonijević, prati ove prosvjede. Pitali smo ga što misli kako će završiti ovi prosvjedi?
Mislim da je jako teško predvideti koji će rezultat ovih procesa biti. Mislim da studenti polako uviđaju da je politika nešto što nije negativno. Oni se u krajnjoj liniji upravo bave politikom i mislim da razbijaju taj mit da je politika prljava, da njome mladi ne treba da se bave jer politika utječe na sve, sve delove života tih mladih i oni sada ulaze u politiku prilično na velika vrata. Da li će sada iza toga, možda se i organizovati na određeni način koji je bliži nekim političkim strankama ili formirati nešto svoje, to zaista je teško predvideti u ovom trenutku, ali je ono što evidentno je da ta energija postoji. Ona se ne gasi i neće nekako biti ugušena bez obzira na ove pritiske. Naprotiv, ona će se verovatno videti na povećanoj izlaznosti mladih na nekim budućim izborima.
To su mladi koji žele da ostanu u svojoj zemlji i da se ove obrazuju, da imaju jednake šanse da im ne zavisi sve od partijske knjižice i da zaista postanu deo tog sveta. Ono što je meni zanimljivo takođe je i povezivanje mladih na nekom horizontalnom nivou, između različitih fakulteta različitih profesija, što ranije nije postojalo. Oni međusobno nisu sarađivali. Nisu shvatali da jedino društvo može da ide napred zajedno. Kada oni shvate da je to ta interdisciplinarnost, neka potreba, a to dosad nismo vidjeli.
Ovde se radi o mladim ljudima koji imaju opravdani bunt. Njima zaista ne treba logistika da neke stvari ostvare, očigledno je to bilo vidljivo u prethodnim mesecima. Ukoliko bi oni želeli da to preraste u nešto što je politički neki pokret, tada verujem da će se razmatrati neka podrška.
Kažeš strategija, na šta misliš konkretno?
Ne mogu da koriste oprobane metode koje rabe kada je opozicija u pitanju. Studenti nemaju vođe protesta, o svemu se dogovaraju na takozvanim plenumima gde ih učestvuje veliki broj i svi imaju pravo glasa u odlučivanju. Ne zanimaju ih tradicionalni mediji poput televizija, koje su, bar one sa nacionalnim frekvencijama, listom protiv studenata, a javni servis Radio televizija Srbije je u velikoj meri kontrolisan i rezervisan prema studentima. Ne reaguju na brutalne lažne optužbe kontrolisanih tabloida. Oni imaju internet i društvene mreže, a tu su neprikosnoveni. Lete digitalnim svetom. Svaki put kada bi se dogodio neki incident a to su najčešće probijanja studentskih blokada automobilima ili sporadični fizički napadi, video snimci događaja bi se istog trenutka našli na internetu i tako se odmah utvrdi identitet napadača pa često bivaju i uhapšeni. Prave spotove, duhoviti su, vešti. Digitalni prostor je prosto njihov svet kojim suvereno vladaju.
I kako se režim bori protiv toga?
Moram reći prilično nevešto Pošto ne postoje vođe protesta ne mogu da ih blate preko tajne službe i tabloida. Svaki put u ime studenata govori neko drugi često dajući samo svoje ime ne i prezime. Tabloidi i Služba sada praktično sami pokušavaju da stvore lidere imenujući pojedine studente za predvodnike protesta i pokušavajući da ih oblate na različite načine. Stalno se plasira da iza protesta u stvari stoje strane tajne službe, najčešće se pominje Hrvatska koje navodno pokušavaju da protestima uspore napredak Srbije. Nedavno su preneli vest i fotografije pasoša iz nepoznatog izvora kako dva brata sa Fakulteta organizacionih nauka imaju hrvatsko državljanstvo navodeći to kao dokaz svojih tvrdnji o umešanost stranih službi. Ispostavilo se da je otac mladića izbeglica, Srbin iz Krajine i da na osnovu toga imaju hrvatske pasoše kao i desetine hiljade ljudi u Srbiji. Inače, otac i jedan od njih bili su prethodno pozvani u Bezbednosno informativnu agenciju na razgovor. Otac je otišao prvi i potom ispričao kako su tamo pričali o beznačajnim stvarima. Kada je sin krenuo na zakazani razgovor, ali u pratnji advokata, sastanak je naprasno otkazan.
A šta kaže opozicija?
Zvanično bar, podržavaju, ali se ne mešaju. Nude pravnu i svu drugu pomoć. Poštuju odluku studenata koji stalno ponavljaju da nemaju političke aspiracije i da ih to ne zanima. S druge strane vlasti stalno pokušavaju da nametnu kako je to u stvari tema, pa onda pominju kako iza svega stoji namera da se navodno ruši vlast, formira prelazna vlada i slično. Studenti na to reaguju ponavljajući da oni traže ispunjenje zahteva i odbijaju bilo kakve razgovore što, stiče se utisak, vlasti dodatno nervira.
Postoji li ideja kada će se i kako protesti završiti?
Teško je reći. Kao što rekoh, vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, studenti kažu da nisu. Pritom, studentima se često sporadično priključuju i poljoprivrednici koji imaju svoje zahteve, a ne zna se ni šta će se dogođati sa prosvetnim radnicima koji već odavno traže da im država poveća plate, što je pre više meseci dogovoreno u pregovorima Vlade sa sindikatima pa nije ispunjeno. Brojne škole su bile u različitim vrstama štrajka i pre studentskih protesta a ostaje sada da se vidi da li će Vlada uspeti da se sa prosvetarima dogovori ili će drugo polugodište, a ono treba da počne za desetak dana otpočeti obustavom rada.
Saša, možemo li da zaključimo da kako god da se protesti završe, u Srbiji više neće biti isto.
Baš tako. Kako god da se završi jedno je već promenjeno, a to je da je u zemlji stasala generacija mladih ljudi za koju se pogrešno smatralo da su nezainteresovana masa zagledana samo u svoje mobilne telefone koja traži način da ode iz zemlje. To su sada je jasno mladi obrazovani ljudi sa jasnom idejom u kakvoj zemlji žele da žive i imaju svoje načine kako da se za to bore. Stoga nisu retke poruke odraslih i po mrežama i na transparentima koje glase: „Deco, izvinite“.