Djeluje pomalo simbolično što baš danas pričamo o studentima koji su blokirali brojne fakultete u četiri univerzitetska grada u Srbiji. A jedan od razloga je i - što je u fokusu demonstracija studenata, između ostalog, i korupcija koju predbacuju vlastima. Jer 09.12 je Međunarodni dan protiv korupcije. Ovaj dan je prilika UN-a da jednom godišnje skrene pažnju i podigne razinu svijesti o korupciji i srodnim pitanjima. Ujedinjeni narodi donijeli su rezoluciju kojom su 2003. godine ustanovili Dan borbe protiv korupcije.
Situaciju prate i njemački mediji koji prenose da je i Njemačka federacija udruženja mladih izrazila bezrezervnu solidarnost sa građanskim udruženjima mladih u Srbiji koji mirno prosvjeduju, kao i sa Krovnom organizacijom mladih Srbije (KOMS), navodeći da se mladi u Srbiji suočavaju sa ozbiljnim izazovima u ostvarivanju svog prava na slobodu mišljenja, slobodu okupljanja i učešća u društvenom i političkom životu. Razvoj događaja, kako navode, pokazuje da je u Srbiji potrebna podrška svima koji se u zalažu za ljudska prava i demokraciju.
Četrdeset dana prošlo je od kada se u Novom Sadu dogodila tragedija u kojoj je u padu nadstrešnice na željezničkoj stanici poginulo petnaest ljudi, a još dvoje se i dalje bori za život. Uhapšeno je trinaestoro ljudi od kojih je jedan, Goran Vesić, ministar građevine i saobraćaja koji je podnio ostavku, uhapšen pa poslije par dana pušten.
Pokrenuo je ovaj slučaj seriju protesta, prvo aktivista, pa opozicije, a već danima studenti u više gradova Srbije protestiraju blokirajući fakultete. Zabilježena je i serija incidenata. Koje zahtjeve imaju studenti i što se trenutno događa, dva tjedna nakon prve blokade, zna Aleksandar Timofejev.
Saša, šta se dešava?
Teško je nabrojati šta se sve događa ovih dana u Srbiji. Uz informaciju da su dvoje povređenih i dalje u jako teškom stanju, svakako je najvažnija vest da su studenti preko dvadeset fakulteta iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca ušli u protest blokirajući zgrade i sprečavajući nastavu. Valja pomenuti da su što u zatvoru što u kućnom pritvoru i dalje uhapšeni zbog tragedije svi izuzev Gorana Vesića koji je odmah po hapšenju stupio u štrajk glađu da bi ga sud nakon nekoliko dana pustio na slobodu uz obrazloženje da iz dokaza koje je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu dostavilo, za sada ne proizilazi osnovana sumnja da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti. Iz zatvora je puštena ili su prebačeni u kućni pritvor i većina demonstranata uhapšenih nakon demonstracija u Beogradu i Novom Sadu.
Naveo si da su protest otpočeli i studenti u više gradova. Što oni zahtjevaju?
Da, posle niza godina u kojima se retko čuo studentski glas, pomalo iznenađujuće krenula je serija studentskih protesta. Sve se to dogodilo nakon što su na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu koji su izašli ispred svoje zgrade i blokirali put da bi u 11 sati i 52 minuta petnaestominutnim protestom za petnaestoro poginulih u Novom Sadu odali počast žrtvama iz zaustavljenih automobila nasrnuli očigledno unapred pripremljeni ljudi među kojima je bilo i funkcionera vladajuće partije i došlo je do incidenta nakon čega je jedan od studenata završio u bolnici. To je bio okidač nakon kog je fakultet za fakultetom počeo da protestuje studentskim blokadama. Za sada je u protestu više od dvadeset državnih fakulteta kao što rekoh u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a početak blokada najavljuju i studenti još nekih fakulteta. Na prvi pogled nije bilo sasvim jasno šta studenti sve zahtevaju, ali sada su se iskristalisali zahtevi da se javno objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu iz koje bi trebalo da se vidi ko je sve odgovoran za pad nadstrešnice, da se procesuira petoro napadača na studente koji su prepoznati jer su ih oni snimili i objavili na društvenim mrežama, te da se iz zatvora puste svi uhapšeni u protestima i da se dalje krivično ne gone. Pominje se i zahtev da se za 20 odsto povećaju sredstva za finansiranje državnih fakulteta u Srbiji.
Kako izgledaju protesti?
Prilično drugačije u odnosu na nekadašnje velike studentske proteste iz devedesetih kojih se dobro sećamo mi koji smo se i tada bavili novinarskim poslom. Studenti zatvoreni na svojim fakultetima održavaju takozvane plenume na kojima zajednički donose odluke o narednim koracima. Nikome osim onih koji svoj status dokažu studentskim indeksom, profesorima i zaposlenima na fakultetima nije dozvoljen ulaz. Vrlo su rezervisani prema novinarima. Izjave i to van zgrada fakulteta daju isključivo oni koji su na plenumima određeni da ih daju, najčešće su to svaki put drugi studenti. Vrlo su za sada rezervisani prema novinarima i vode računa da im se u redove ne infiltriraju ljudi sa strane, a jasno je da je to uvek cilj čuvene organizacije koja se u čitavom svetu valjda zove isto, Služba. Trude se takođe da se bar za sada ne izdvoji niko kao lider studentskog protesta, svesni da bi to moglo da ih dovede u višestruku opasnost. Studenti nekih fakulteta svakodnevno organizovano izlaze iz zgrada u 11 i 52 i blokiraju ulice na 15 minuta kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu. Sve zajedno s jedne strane zanimljivo, sa druge možda i pomalo nespretno. Videćemo, svakako deluje kao da nema organizacije koja stoji iza protesta. U protestu je mnogo studenata, blokirani su praktično svi veći fakulteti i deluje da su ozbiljni u svojim namerama.
Kakve su reakcije profesora, rukovodstava fakulteta?
Različite. Neki fakulteti su u kolektivno u potpunosti podržali studente u njihovim zahtevima. Takvi su na primer Fakultet dramskih umetnosti i Filozofski fakultet u Beogradu, neki nisu kolektivno podržali studente, ali ih podržavaju pojedini profesori. Rektorat Beogradskog univerziteta je rezervisano naveo da poštuje pravo studenata na slobodu mišljenja i izražavanja, uključujući i kritičko mišljenje kao neotuđivi deo prava pojedinca u demokratskom društvu i naročito u akademskoj zajednici. U isto vreme, apelovali su da se dijalog odvija u konstruktivnom duhu, uz poštovanje institucija i njihove uloge i zaključili da Univerzitet u Beogradu ostaje posvećen pružanju podrške studentima u okviru svojih nadležnosti i odgovornosti. S druge strane Rektorat univerziteta u Novom Sadu je naveo da je svaki oblik nasilja ili blokade rada fakulteta nedopustiv i suprotan vrednostima za koje se akademska zajednica zalaže. U svakom slučaju, za sada na fakultetima koji su u blokadi nije bilo nikakvih incidenata niti intervencije policije, što bi s obzirom na autonomiju univerziteta bilo nedopustivo, ali na ovim prostorima viđeno u nekim prethodnim vremenima. Sporadičnih incidenata, inače, bilo je prilikom protesta opozicionih partija i aktivista ali nevezanih za studentske proteste. U jednom od njih povređeno je nekoliko muzičara Beogradske filharmonije kada je u njih uleteo automobil dok su blokirajući ulicu kod njihove zgrade odavali petnaestominutnu počast žrtvama.
Da li se čuju i drugačiji glasovi iz studentskih redova?
Oglasila se Studentska konferencija Univerziteta Srbije koja jeste vrhovna organizacija studenata, poznata inače po tome što je kontroliše vladajuća garnitura, saopštenjem da su studentski plenumi, navodno, počeli da ističu političke ciljeve kao svrhu blokada i da se na taj način “direktno koriste i obmanjuju studenti”.
Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu objašnjava zašto ovi prosvjedi i ova nesreća ne mogu biti utišani po standardnom načinu SNS-a.
Prvi problem je što je, ja bih rekao, stvar koja je izazvala krizu mnogo dublja i potresnija od svega što smo imali do sada. Možda nije potresnija u smislu žrtava kada poredimo sa Ribnikarom u nekim stvarima, ali jeste po pitanju direktne odgovornosti. Ribnikar nije direktna odgovornost vlasti u smislu da je, kad vam neki manijak ušeta u školu i otvori vatru, to je ipak odgovornost pojedinca. Naravno, sistem je tu negde zakazao. Ali pravim paralelu sa železničkom stanicom u Novom Sadu: javni objekat, finansira se javno rekonstrukcija, rade firme koje ste vi kao ministarstvo, vlast znači, izabrali na tenderima, vršili nadzor nad njima, svečano otvarali tu stanicu, ulupali jednu nenormalnu cifru od 65 miliona eura za rekonstrukciju te stanice, to je 0,3% godišnjeg budžeta Srbije. Iza toga se vjerovatno kriju neke koruptivne radnje, što možemo da pretpostavimo. Ne mogu da tvrdim ali ta cifra zaista zvuči nenormalno za rekonstrukciju jedne stanice i tog železničkog čvora. Kada se sve to desi u vašoj direktnoj zoni odgovornosti i onda vam to padne i ubije petnaest ljudi, to zaista jeste direktno vaša i odgovornost, a rekao bih i krivica. To je prvi problem koji SNS ima u hendlovanju ove krize, a drugi problem konkretno sa studentima je što oni nisu politički akteri. Oni ne mogu toliko da izgube, sredstva pritiska nisu ona ista na koja je SNS navikao. Studente je, ja verujem, baš briga kad ih provuče neki tabloid i slično kroz tu neku njihovu ustaljenu mašinu kritike. Tako da nisam siguran na koji način će SNS ovo da proba da utiša, pogotovo što studenti onda pokazuju ostatku društva da možete da se borite i da nemate razloga za brigu. Da taj strah možda koji postoji, ne toliko strah koliko neka nelagoda, autocenzura i slično, da se ljudi javno oglase protiv SNS-a, onda kad vidite studente, mlade ljude da mogu, onda i ostatak društva se zapita "pa što ja ne bih mogao?"
Što na sve to kažu vlasti?
Predsednik Aleksandar Vučić se nekoliko puta oglasio o studentima i to, čini se, sa priličnim nipodaštavanjem. Komentarišući jedan snimak koji se pojavio na mrežama gde se neki mladi ljudi prepiru i tuku, on je naveo da je u pitanju prepirka oko novca koji studenti navodno dobijaju za, kako je rekao, rušenje vlasti. Predsednik je pozvao studente da to ne čine rečima, citiram: ”Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte deco da se tučete oko toga" Pozvao ih je kako je rekao da rade za svoju zemlju a da će im država obezbediti više zarade. Takođe, više puta je naveo da se u protestu nalazi jako mali broj studenata u čemu ga podržavaju tabloidi i prorežimske televizije. A stvar, činjenica, nije baš takva, što se može videti pre svega na društvenim mrežama prepunim snimaka sa protesta.
Kako reaguje opozicija a kako da kažemo obični građani?
Opozicija očekivano zdušno podržava studente dok se oni pak drže rezervisano u odnosu na njih. Što se građana tiče, zavisi ko kojoj strani pripada u duboko podeljenoj i polarizovanoj Srbiji. Oni bliski vlastima ponavljaju kako je studenata malo, da su to oni koji ionako ne uče i glasno se pitaju kako će roditelji plaćati deci još jednu godinu studija ako ovu zbog izostanaka izgube. Oni drugi, kako kažu, bezrezervno podržavaju mladost Srbije. Odnose im na fakultete hranu i ćebad navodeći da su se eto konačno pojavili mladi ljudi koji ne studiraju samo da bi otišli iz zemlje već da bi Srbiju napravili boljom. A i jedni i drugi, logično imaju decu koja studiraju i to nije nevažna činjenica u čitavoj ovoj priči
Srpska pravoslavna crkva je često imala običaj da komentariše ovakva zbivanja u ranijem periodu. Za sada znamo da je studente podržao i pravoslavni Episkop dizeldorfski i njemački Grigorije?
Upravo tako, ali ovoga puta, do sada bar nema nikakve zvanične reakcije iz Crkve. Studente je u lično ime podržao vladika Grigorije poznat inače po stavovima koji nisu na liniji sa aktuelnim vlastima, a nekada i sam vođa studentskih protesta protiv Miloševića. On je u izjavi jednoj ovdašnjoj opoziciji naklonjenoj kablovskoj televiziji naglasio da je mislio da malo ko više u Srbiji zna da kaže nešto dok nije video studente i studentkinje. Citiram, "Dakle ponovo neko zna da govori i ponovo neko govori iz srca, a ne ono što je naučio u nekoj stranačkoj akademiji. To je velika nada", rekao je vladika i dodao da je iz Srbije otišlo mnogo ljudi, da on sreće stotine, desetine, hiljade mladih ljudi po svetu i mislio je da u Srbiji više ne postoji kako je naveo supstanca… “Ali iznenađenje je ovo i veliki osećaj nade“, rekao je episkop Grigorije.
I kako će se ovo riješiti? Jednom se mora završiti?
Nemoguće je u ovom trenutku bilo šta prognozirati. Neki smatraju da će vlast ignorisanjem i odugovlačenjem bilo kakve reakcije na proteste uspeti da ih razvodni. Drugi pominju da će uskoro novogodišnji praznici kada sve staje, a tu je i januarski ispitni rok, o kom se istina za sada ništa ne govori. S druge strane ti mladi ljudi izgledaju kao da su tek počeli i deluju odlučno da istraju u svojim namerama. Da li će doći do ispunjenja zahteva ili nekog kompromisa videćemo, ali da ponovim ono što sam već rekao i pristalice vlasti i oni koji to nisu imaju decu i unuke na studijama. A to svakako nije nevažno.