Priličnu buru u poslednje vrijeme, u Srbiji a i u Hrvatskoj, izazvalo je nekoliko slučajeva zaustavljanja na granici i uskraćivanja boravka određenih, prije svega javnih ličnosti, kojima je zabranjen ulazak ili boravak u susjednoj zemlji. Ono što je zanimljivo je da je svaki put po srijedi problematičan bio “verbalni delikt”, inače djelo ukinuto još početkom devedesetih godina prošlog stoljeća.
Najnoviji slučaj je nedavno uhićenje srpskog glumca Sergeja Trifunovića kojem je još prije godinu dana bio zabranjen ulazak u Hrvatsku i zemlje Europske Unije jer je u Splitu bez povodca i brnjice u više navrata šetao psa pa se verbalno sukobio sa prolaznicima i policijom. Pri povratku u Srbiju, nimalo ugodnim riječima preko društvenih mreža izvrijeđao je hrvatsku policiju. Kada je nedavno došao na granicu, po vlastitim riječima, samo da pita može li bez problema da ide u posjetu supruginim roditeljima jer mu je supruga inače iz Rijeke, uhićen je, odveden u Split i ekspresno osuđen zbog tih uvreda na 60 dana zatvora, uvjetno na godinu dana.
Malo prije toga hrvatska pop zvijezda, Severina Vučković, zadržana je nekoliko sati na granici prilikom pokušaja ulaska u Srbiju, pa je onda, nakon, po njenim izjavama na drušvenim mrežama, bizarnog ispitivanja i dozvole da uđe u zemlju, ona to odbila i sve opisala u javnosti, opet na društvenim mrežama.
Kolega Aleksandar Timofejev reći će nam nešto više o pozadini ovih slučajeva i kakve veze imaju s navodnim "listama nepoželjnih" koje se spominju u Srbiji.
Mnogi ova dva slučaja, Severine i Sergeja Trifunovića, iako ih ima još, dovode u vezu, Saša, ali o čemu se tu zapravo radi?
Da, neko bi i možda ne samo u šali rekao da je slučaj Sergeja Trifunovića u stvari osveta za Severinu, a onda da je slučaj Severina u stvari osveta za hapšenje srpskog advokata Nemanje Berića, koga su hrvatske vlasti uhapsile pri povratku iz te zemlje u Srbiju, zato što je na mrežama postavio snimak gde peva pesme Baje Malog Knindže, poznatog po nacionalističkim antihrvatskim pesmama. Sve to nije jednostavno, a još teže je reći blisko zdravoj pameti. Samo da podsetim Severina je preko mreža podelila da su je tokom nekoliko sati ispitivali o njenim stavovima o Oluji, Franji Tuđmanu, genocidu u Srebrenici i protestima u Srbiji protiv litijuma. Sve to otvara priču o tome da bar u Srbiji postoje liste nepoželjih kojima se ili uskraćuje boravak u zemlji ili se prilikom dolaska redovno izlažu maltretiranju i ko su te osobe. Pitanje je još i da li su samo stranci ili i državljani Srbije koji su eksplicitno protiv ovdašnjih vlasti.
Pa postoji li zaista u Srbiji lista nepoželjnih?
Lista postoji, kao uostalom i svuda. Kao što rekoh, pitanje je samo ko se na njoj nalazi. Svi kojima je uskraćen boravak kažu da im je rečeno da je to na osnovu negativne procenu bezbednosnog rizika. Prema Zakonu o strancima neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije. Takvu procenu donosi isključivo Bezbednosna informativna agencija, ono što se svuda naziva, tajna služba.
Gost našeg podcasta je Rodoljub Šabić, advokat, bivši ministar, i prvi povjerenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. I zna malo više o pravnoj pozadini cijele ove zavrzlame.
Gospodine Šabiću, zanimljivo je što su se nakon, pogotovo Severininog istupa, ipak pojavila ta pričanja ponovno o takozvanoj listi nepoželjnih u Srbiji i sada je potvrđeno da ona zaista postoji.
Naravno. I trebalo bi, kada bi bilo odgovornosti i odgovornog odnosa prema obrazu države, da se utvrdi ko to kreira, zašto i u koju svrhu. Naravno da ne mogu da ne postoje spiskovi stranih ljudi koji ulaze u zemlju, a koji imaju odgovarajući problem. Imate ljude koji su registrovani kriminalci i ljude za kojima postoje raspisane međunarodne poternice ili naše poternice. Imate ljude koji su po zakonu, dakle lege artis, im je otkazano gostoprimstvo u Srbiji ili koji su proterani. Naravno da takv spiskovi postoje, ali da na spisku bude i da maltretiran bude neko ko ima svoje mišljenje koje se ne slaže s mišljenjem aktuelne vlasti u našoj zemlji to je svakako nedopustivo.
Vi ste sad već spomenuli da su mnogo opasniji slučajevi, recimo nepoželjni državljani Rusije ili Bjelorusije kojima u slučaju izručenja u zemlju prijete visoke kazne. Da li to onda znači da se može jedna takva lista okrenuti, da tako kažem, u tom smjeru. Da se prate samo takvi slučajevi koji zaista predstavljaju nekakvu vrstu prijetnje, a da se brišu ljudi iz javne sfere?
Pa vi govorite ono što bi bilo logično očekivati. Dakle, mogu postojati liste koje podrazumevaju odgovarajući tretman stranih državljana. Odgovarajući i neprijatan tretman iz razloga utvrđenih zakonom. Oni postoje svuda u svetu. Ja ovde ne poredim to sa nekim drugim zemljama. Ovde govorim o unutrašnjem pravnom faktu, o onome što piše u Ustavu i zakonima Srbije. Recimo, kod osoba koje spominjete, mi smo zemlja koja Ustavom jamči pravo azila, koji ima svoj zakon u azilu. Stranci mogu doći u situaciju u kojoj iz određenih razloga napuštaju svoju zemlju i koji mogu biti mirni da neće biti izručeni zemlji koju su napustili ukoliko su progonjeni iz nekih političkih razloga. Nažalost, mi smo imali vrlo neprijatna iskustva i na tom planu. Mi sada imamo nekoliko situacija, pogotovo za ovaj beloruski slučaj, koje su neprijatne. Vidite očiglednu konfuziju i pritisak da on bude izručen. Dve ili tri čak odluke prvostepenog suda koji utvrđuju da postoje uslovi za to i ukidanje od strane Apelacionog suda i videžemo kako že ta priča da se završi. Ali je indikativno da se ona rasteže, da vi nemate čvrst stav, jer u krajnjoj liniji ako ne postoje uslovi, onda ima konstatovati da postoje uslovi za izručenja. Ili pak konstatovati da strana koja traži nije pružila dovoljno dokaza za to. Međutim, priča traje u nedogled i zaista je uznemiravajuća za svakog kome je stalo do toga da Srbija poštuje svoj i Ustav i svoje zakone. I na kraju krajeva svoj obraz u očima međunarodne zajednice.
Zna li se tko je na toj listi?
Ne zna se konkretno, ali se čini da su jedan od ozbiljnih resursa za utvrđivanje negativnog bezbednosnog rizika postale objave na društvenim mrežama i otvoreni stavovi protiv aktuelnih vlasti u Srbiji i predsednika Aleksandra Vučića. Zna se da je od ličnosti iz regiona pored Severine kojoj, činjenica nije uskraćen boravak ali je ona rekla da neće dolaziti u Srbiju dok je, citiram: “Ovaj na vlasti”, boravak u dva navrata uskraćen bosansko hercegovačkom glumcu i piscu Feđi Štukanu, potom pevačicama Selmi Bajrami i Jadranki Barjaktarević. Hrvatski pisac Ante Tomić je u više navrata ispitivan na granici ali puštan da uđe u zemlju. Ulazak je uskraćen ekološkim aktivistima iz BiH koji su otvoreno podržavali borbu protiv otvaranja rudnika litijuma, a takođe i bosanskim trep muzičarima poznatim pod preudonimima Buba Koreli i Jala Brat, navodno zbog nekog fizičkog incidenta koji se dogodio na njihovom koncertu u Nišu. Iako se broj onih koji su na spisku ne zna, poznato je da je na njemu mnogo državljana Rusije i Ukrajine. Zajedničko im je da su na neki način pokazali da su protiv politike Vladimira Putina.
O njima ćemo nešto kasnije. Spomenuo si da je pitanje da li se na tom spisku nalaze i državljani Srbije?
Ministar policije Ivica Dačić eksplicitno je rekao da na listi nema građana Srbije. Neki analitičari na to postavljaju pitanje šta se onda dogodilo pa je aktivistkinju za ženska prava Milicu Ranđelović policija zaustavila na aerodromu prilikom odlaska na odmor, ispitivala satima, a zatim vratila u Novi Sad gde joj je pretresla stan. Ili zašto je Sofija Todorović, iz Inicijative mladih za ljudska prava nedavno zadržana na aerodromu kada je putovala u Nemačku da primi nagradu za tu organizaciju. Pre toga još osam puta. Nekad kraće, nekad po nekoliko sati.
A šta je sa državljanima Rusije?
Među onima koje su zadržavani, odbijen im je ulazak u zemlju ili proterivani iz zemlje su i ruski antiratni aktivisti i novinari. Gotovo po pravilu protivnici režima Vladimira Putina. Nekolicini, poput rusko-izraelskog novinara Romana Perla je na beogradskom aerodromu uskraćen ulazak u zemlju. Objašnjenje - bezbednosni rizik. U par navrata neki nisu mogli da produže boravak ili su to uspeli tek nakon pritiska javnosti, a poznat je i slučaj porodice koja ni sama ne zna zašto su se našli na listi. Živeli su u jednom malom mestu, nisu imali nikakvih političkih aktivnosti niti su bili aktivni na mrežama.
Poseban slučaj predstavlja i beloruski reditelj i aktivista Andrej Gnjot koji je uhapšen u Srbiji po poternici Belorusije zbog navodne utaje poreza. Tvrdi da će ako bude izručen biti izložen torturi, možda i ubijen. Za sada je njegov slučaj na sudu u dugoj proceduri, a on se nalazi u kućnom pritvoru.
Saša, konačno, šta o svemu kažu srpske vlasti i ima li reakcije na ove poteze iz svijeta?
Što se sveta tiče, reagovale su Evropska unija i Amerika ne baš glasno pozvavši Srbiju da se pridržava demokratskih principa i međunarodnih standarda o ljudskim pravima.
A što se ovdašnjih vlasti tiče, svu odgovornost za liste preuzeo je Aleksandar Vulin, danas potpredsednik Vlade, a bivši šef Bezbednosno informativne agencije i ministar policije, poznat po izrazito proruskim stavovima i nezvanično čovek za kontakt sa Rusijom u sadašnjoj nomenklaturi. On je prvo rekao da je lično pravio liste, pa potom ublažio stav kako je u tome učestvovalo više ljudi i da parafraziram istakao da je ponosan na to i da mu je žao što se nije više posvetio tom poslu jer je dosta, citiram, ološa ostalo van njih.
Sam Aleksandar Vučić, čovek koji se u Srbiji pita za sve, rekao je da će spiskovi koji su pravljeni ranije a na osnovu kojih je policija zadržala Severinu Vučković biti ukinuti jer on ne želi da Srbija, kako je rekao, liči na Hrvatsku. To je odmah ponovio i ministar policije Ivica Dačić rekavši da će na listi ostati samo počinioci krivičnih dela i oni koji predstavljaju bezbednosnu pretnju, ali ne i oni koji bi se mogli svrstati pod verbalni delikt. Da li je tako videćemo prvom sledećom prilikom.
A nezavisna javnost uz brojna pitanja i hipoteze da je sve u stvari samo skretanje pažnje sa ozbiljnijih problema ukazuje na rečenicu jednog aktiviste sa mreža, citiram: "Sergej je problem za Hrvatsku, koliko i Severina i Feđa Štukan za Srbiju. Nikakav."