Javljam se iz Kelna, grada na Rajni. Grada sa bogatom istorijom. Osnovan je pre više od 2000 godina kao rimsko naselje Colonia Claudia Ara Agrippinensium, i danas je poznat kao četvrti po veličini grad u Nemačkoj i jedno od glavnih kulturnih, obrazovnih i ekonomskih središšta u zemlji. U njemu se nalazi kelnska katedrala, jedna od najprepoznatljivijih građevina u Evropi, simbol ovog grada.
Keln je važno ekonomsko središte, posebno u sektorima medija, komunikacija i automobilske industrije. A sedište je i brojnih televizijskih i radio stanica, i smatra se, što je posebno bitno zbog posla koji radim, i medijskim centrom Nemačke. Ima živopisnu umetničku scenu, mnoštvo muzeja, galerija i pozorišta. Domaćin je i jednog od najvećih karnevala u Evropi. I vrlo je multikulturalan. I značajan je centar za istraživanje i obrazovanje.
I tako bih mogao da nastavim u beskraj. Keln, kao i bezmalo svaki drugi milionski grad, ima čime da se podiči.
S druge strane, sve je to lepo, ali, u mojim očima, nakon 34 godine života u Kelnu, mogu da kažem da u njemu postoji i još nešto: neopisive saobraćajne gužve i mestimično katastrofalno rešeno vođenje saobraćaja, bezlične i sive gradske četvrti, neprestani građevinski radovi koji se decenijama premeštaju po gradu, traju beskonačno dugo i predstavljaju ruglo za oko i uho, naprosto devalviraju ljudski biotop, i još mnogo toga što mi se ne dopada.
Ipak, u mojim očima Keln ima jednu dobru gradsku atmosferu. To u velikoj meri zavisi od samih ljudi.
I toga se valja setiti povodom 31. oktobra, Svetskog dana gradova koji je obeležen u štabu UN u Parizu. Taj dan je proglašen s dobrim razlogom: na Zemlji je sredinom 2023. godine živelo nešto više od 8 milijardi ljudi, a više od polovine te populacije živi u gradovima – 4,6 milijardi. Urbanizacija je globalan trend.
Jedna od najstarijih tekovina zajednice
Gradovi su uvek bili mnogo više od prostog mesta stanovanja – oni su kulturni, ekonomski i politički centri društva, koji se stalno razvijaju kako bi odgovorili na potrebe svojih građana. Zbog toga su prvi gradovi nastali zaista u davnim vremenima. Tako arheološki dokazi pokazuju da je jedan od najstarijih – ako ne i najstariji – grad na svetu Jerihon, koji se nalazi na palestinskom autonomnom području na zapadnoj obali reke Jordana. Zna se da je star više od 11.000 godina.
Mnogo puta je razaran i podizan, to je istina, ali ipak se tokom 11.000 godina nije mnogo proširio i danas ima jedva nešto više od 22.000 stanovnika. Tako je to – faze razvoja kroz koje prolazi neki grad zavise od mnogo faktora. Razvoj gradova je uvek bio tesno povezan s ekonomskim, političkim i društvenim transformacijama.
Industrijalizacija je odigrala ključnu ulogu u urbanizaciji, usmeravajući veliki broj stanovnika iz ruralnih ka urbanim područjima u potrazi za poslom. Tokom 20. veka, globalizacija je dodatno ubrzala rast gradova, transformišući ih u čvorišta trgovine, kulture i tehnologije.
Danas su gradovi centri globalnog društva. Prema proceni Ujedinjenih nacija, gradovi širom sveta generišu više od 80 odsto bruto društvenog proizvoda. Iako ih ima mnogo i među njima su i megalopolisi sa više od 20 miliona stanovnika, oni – svi zajedno – pokrivaju samo tri procenta Zemljine površine.
Ko ne voli globalno društvo, uvek može da pobegne na selo. I to bekstvo i njegove mane i prednosti su tema za posebnu epizodu podkasta, i sigurno ćemo se uskoro i njome baviti.
Nema privrede bez gradova
Gradovi su ključni akteri u ekonomskom sistemu – oni su lokacije različitih industrija, finansijskih centara i tehnoloških kompanija. Mnoge svetske metropole, poput Njujorka, Londona i Tokija, važe za svetske poslovne i finansijske centre. U njima se donose važne odluke koje oblikuju globalne ekonomske tokove.
Gradovi su takođe izloženi promenama na tržištu nekretnina, što ima velikog uticaja na standard građana. Cena nekretnina može postati preskupa za lokalno stanovništvo, posebno u centrima gde dominiraju luksuzne nekretnine i visoke cene stanarina. Ovaj problem utiče na društvenu strukturu i često vodi ka preseljenju stanovništva sa nižim prihodima na periferiju.
Gradovi su takođe mesta gde se nejednakost najviše ističe. U njima su, mnogo više nego na selu ili u provinciji, vidljive različite društvene klase, što podrazumeva razlike u pristupu obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i mogućnostima za zapošljavanje. Ovi faktori oblikuju specifične društvene dinamike unutar gradskih zajednica i često dovode do marginalizacije određenih grupa.
Razvoj grada se ne može precizno predvideti
Za svakodnevno fukcionisanje gradova su ključni saobraćaj, efikasan transport i gradski prevoz. Tako gledano, za ogroman broj gradova bi moglo da se kaže da – ne funkcionišu. Što veći grad, to kompleksniji saobraćaj. Što veći grad, tim više ljudi u njegovim centralnim delovima, i tim više automobila, autobusa, tramvaja i kamiona za snabdevanje, sve više i više njih, a mreža ulica, njihova širina i raspored, isti su kao i pre 50 godina, što znači da je kroz centralne gradske zone sve teže proći.
U našem veku, jedan od ključnih pojmova je „održivost“. Održiva infrastruktura podrazumeva i fokus na energetski efikasne zgrade, upotrebu obnovljivih izvora energije i sisteme za recikliranje. Zelene površine, poput parkova i vrtova, važne su ne samo za očuvanje prirodnog biodiverziteta već i za poboljšanje kvaliteta života stanovnika. Održivost je postala jedan od kriterijuma daljeg razvoja svetskih gradova.
No, bez obzira na sve te kriterijume, jedno je jasno: razvoj gradova se teško može predvideti.
Više ovoj temi, kao i koji su to najboji gradovi za život, a koji najgori, poslušajte u vijelom podcastu.