Šesnaest godina nakon ukidanja, Hrvatska vraća obvezni vojni rok. Vojna obveza za sve mladiće starije od 18 godina trebala bi stupiti na snagu s prvim danom 2025., odnosno, za samo šest mjeseci. Hrvatska nije jedina koja ide tom smjeru - druge europske zemlje pa tako i Njemačka također razmišljaju o rekrutiranju novih vojnika kao i o dugoročnom podizanju budžeta za vojsku. Znači li to da se Europa priprema za rat? I što točno očekuje mladiće koje bi te promjene mogle zahvatiti?
Kolega Filip Slavković nije u dobi vojnog obveznika, ali se pokušao informirati o tome što se budućim vojnim obveznicima u Njemačkoj sprema. Ili, Filipe, hoće li vojne obaveze uopće biti?
Majo, mladi Nemci mogu, prema sadašnjem stanju stvari, da očekuju uvođenje vojne obaveze – ali će ona biti dobrovoljna. Ovo zvuči kontradiktorno ali postoji jedno, makar delom logično, objašnjenje: vlada u Berlinu želi da vrati sluzenje vojnog roka ali trenutno ne vidi mogucnosti da obaveže sve mlade ljude da zaista idu u vojski pa predlaže zakon zasnovan na dobrovoljnoj bazi.
I kako to konkretno treba izgledati, to dobrovoljno, a obavezno služenje vojske u Njemačkoj?
Za sada je samo reč o planu, kojeg je pre tri sedmice predstavio savezni ministar odbrane Boris Pistorius. Pistorius, koji je inače iz redova najveće vladajuće Socijaldemokratske partije, SPD, je predložio da se za sve Nemce uvede obaveza da sa dostizanjem punoletstva dostave državi odgovore na pitanja o služenju vojnog roka. Dakle, čim napune 18 godina, svi nemački državljani bi od vlade ili vojske direktno dobili formular koji bi zakonom bili obavezni da ispune i pošalju natrag i u tom formularu bi odgovorili na pitanja o sebi, vojsci i drugim temama. Na osnovu tih odgovora, vojni regrutni centri bi onda slali pozive na regrutaciju – samo onim osobama iz čijih su popunjenih formulara zaključili da su sposobne i podobne da budu regrutovane u Bundeswehr. Ta lica bi onda bila pozvana na regrutaciju i, ukoliko se pokaže da zaista odgovaraju vojnoj službi, dobila bi i poziv na služenje vojnog roka. Ali, niko ne bi bio primoran da ide u vojsku ako to ne želi.
Obavezno bi bilo, onda, odgovoriti na pitanja iz formulara o vojnom roku, a služenje bi bilo dobrovoljno?
Tako je. Pri tom se obaveza odgovaranja na pitanja i odlaska na regrutovanje odnosi samo na muškarce. Mlade žene bi takođe dobijale formulare ali ne bi bile obavezne da ih ispunjavaju. Ipak, devojke bi mogle da služe vojni rok ukoliko popune formular i budu odabrane. Obaveza važi samo za mladiće jer je odlazak u vojsku prema ustavu još uvek samo obaveza muškaraca. Da bi se to promenilo, treba menjati odgovarajući član nemačkog ustava a to ministarstvo odbrane ne smatra izvodivim u ovom sazivu parlamenta. Dakle, to će se pravilo – da mladići moraju u vojsku – možda menjati tek od 2026. jer su naredni izbori za Bundestag planirani za jesen 2025. godine.
Čekaj, pa u Njemačkoj već sada ni mladići ni djevojke ne moraju u vojsku, nego idu ako žele.
Jeste, jer je u ustavu zapisano da se na vojnu službu upućuju muškarci ukoliko obaveza postoji. Vojna obaveza u Nemačkoj i nije nikada potpuno nego privremeno ukinuta. Zakon o ukidanju vojne obaveze donet je 2011. dok je ministar odbrane bio Karl Teodor fon Gutenberg iz, sada opozicione, Hrišćansko-socijalne unije, CSU. Tada je ostala mogućnost da se obavezna vojna služba ponovo uvede u slučaju oružanih napetosti ili rata. Međutim, sa stupanjem na snagu tog zakona ukinute su bile i sve prateće strukture, pored ostalih i one za regrutovanje.
Njemačka vojska ipak i dalje regrutira vojnike jer i danas mladi ljudi mogu na obuku u Bundeswehr ako to žele. Za dobrovoljne vojnike, dakle, još uvijek postoje centri obuke i sl.
Osnovna struktura za obuku vojnika postoji ali sa premalim kapacitetom. Ministarstvo odbrane računa da trenutne kapacitete za obuku najviše 5.000 novih vojnika godišnje može da poveća na maksimalno 7.000 regruta. Dakle, više od 5.000 do 7.000 regruta Bundesver neće moći da obuči ni ako se uvede taj novi vojni rok i to je još jedan razlog zašto nije planirano da bude obavezan.
Koliko vojnika uopće ima njemačka vojska?
Bundesver je 2023. godine brojao 181.500 vojnika, što je bio pad u odnosu na 2022. kada je bilo 183.050 vojnika, i muškaraca i žena. Pri tom je upravo poslednjih godina nemačka vojska počela masovnije da se reklamira kako bi mlade ljude privukla u profesionalnu vojnu službu. Marketing, za sad, nije doneo mnogo rezultata. Srž nemačke vojske upravo čine profesionalni vojnici kojih je u 2024. nešto više od 57.000 dok je nešto više od 10.000 onih koji dobrovoljno služe vojni rok. U Bundesveru zapravo najviše – skoro 113.000 – ima tzv. vojnika na određeno vreme. To su lica koja su služila vojni rok ili su bili profesionalni vojnici pa su prešli u civilni život ali su se obavezali dobrovoljno da će u najmanje dve a najviše 25 godina služiti tj. raditi u Bundesveru po profesiji.
Više od 180.000 vojnika se ne čini kao malo…
Ministarstvo odbrane je u planovima za ovu godinu bilo zacrtalo da Bundesver ima 203.300 ljudi tako da je već sada nemačkoj vojsci nedostaje deset odsto planiranog broja vojnika. Predsednik sindikata vojnih lica, što se na nemačkom zove Bundeswehrverband, pukovnik Andre Wüstner, je ocenio da je i taj planirani broj suviše mali te da je još 2018. vojsci, gledajući njenu strukturu, bilo potrebno 240.000 ljudi. A pošto su od 2022. porasle i obaveze u okviru NATO-a, kaže Vistner, sad Bundeswehr verovatno treba da ima još mnogo više ljudi. Savezna vlada se drži svojih procena.
Krajem veljače odnosno februara 2022. eskalirao je oružani konflikt između Rusije i Ukrajine upadom ruskih snaga na ukrajinski teritorij. Ovaj rat u Europi je razlog zašto Berlin razmatra vraćanje vojne obaveze.
Nemačka vlada je posle ruskog napada na Ukrajinu obećala investicije od 100 milijardi evra u Bundesver i povećanje vojnih izdataka na dva odsto godišnjeg budžeta, što je obaveza iz NATO-ugovora. Ministar odbrane je konkretno baš i rekao da sve mora da se učini da nemačka vojska postane sposobna da vodi rat, naglasivši da pri tom misli na odbranu od spoljnih neprijatelja. Boris Pistorius je zato istakao da je sada predstavljeno uvođenje vojne službe bez prave vojne obaveze verovatno samo početak i da će naredna savezna vlada morati da traži dalja rešenja.
Gost našeg podcasta je vojni analitičar Marinko Ogorec.
Gspodine Ogorec, što s onima koji ne žele u vojsku? Kada je ukinut vojni rok, u Hrvatskoj je 90 posto mladića biralo civilno služenje umjesto vojnog. Može li to civilno zamijeniti vojno?
Ne postoji civilno služenje vojnog roka. Postoji prigovor savjesti. Prigovor savjesti je nešto drugo. Mi govorimo o tome da svaki čovjek ima pravo na prigovor savjesti, ne želi koristiti oružje, ne želi se osposobljavati sa oružjem, ne želi se služiti sredstvom nasilja. Iako oružje kao takvo, ja se držim one logike da ne ubija oružje, ubijaju uvijek ljudi, oružje samo alat, u tom kontekstu. Ali dobro, nitko se ne želi služiti tim alatom. To u svakom slučaju treba prihvatiti i o tome voditi računa. Međutim, služenje vojnog roka - ne može se nitko o izuzeti od toga. Služenje vojnog roka ne znači samo korištenje oružja, daleko od toga. Služenje vojnog roka podrazumijeva cijeli niz radnji i postupaka učenja na modelima samozaštite, doprinosa društvu i svemu ostalome, prije svega izbjegavanju ili snalaženju u kritičnim situacijama. I na kraju krajeva, ti ljudi koji služe u vojni rok s prigovorom savjesti ne moraju koristiti naoružanje, ali se mogu osposobljavati, recimo za bolničare, za vatrogasce, za deminere, one koji razminiraju teritorij i tako dalje. To su sve vojne aktivnosti ili vojna djelovanja, ali naravno, vrlo humanitarna. Jedno razminiranje nitko ne može reći da nije humanitarno djelovanje. Ako se ti mladi ljudi za to osposobe, to je to, ne mora koristiti pušku, ali naučite ga da vrši razminiranje prostora, da na kraju krajeva spašava svoje suborce s prve crte bojišta, pruža im prvu pomoć.
Zna li se kakva bi ta dodatna ili drugačija rješenja za popunjavanje kadra nemačke vojske mogla biti?
U Nemačkoj svake godine oko 400.000 mladih ljudi postane punoletno. Da od njih makar 5.000 preko regrutovanja ubuduće mogu da budu pozvani u vojnu službu stoga i nije preterano veliko očekivanje. Taj novi vojni rok trebalo bi da traje pola godine a ko bude želeo, moći će ga produžiti za još najviše 17 meseci, dakle na ukupno maksimalno 23 meseca. Ali ima i drugačiji planova i političkih stavova. Dok trenutno manje vladajuće stranke, Zeleni i Liberali, uglavnom nisu za bilo kakve obavezujuće stavke u popunjavanju ljudstvom Bundesvera, opoziciona Hrišćanska unija je predstavila projekat za postepeno vraćanje pune vojne obaveze uvođenjem obavezne tzv. godine društvenog angažmana za punoletne, pri čemu bi određeni kontingent svakako morao u vojsku.