Kada smo zdravi onda obično zdravlje uzimamo zdravo za gotovo. Čak i ako se bavimo sportom i vodimo računa o ishrani, normalno nam je da imamo dve ruke, da obe funkcionišu, da imamo pluća koja normalno dišu, noge koje nas sigurno drže na zemlji. E, onda kada nešto počne da koči u organizmu postanemo svesni vrednosti zdravlja. U tom saznanju shvatamo značaj imuniteta, a upravo o tome danas razgovaramo sa našom saradnicom Aidom Kožar.
Aida, sada je zahladilo, čujemo često da ljudi krive loš imunitet zbog prehlada i infekcija. Kome to oni prebacuju krivicu, uopšte, šta je to imunitet?
Otpornost organizma na bolesti. Zvuči banalno - ali često zaboravljamo: koliko nas imunitet služi toliko nas i zdravlje služi. Sa njim se rađamo a i nadograđujemo ga - odnosno imamo pasivni imunitet koji nam je majka dala dok nas je nosila u stomaku. Potom imamo i aktivni imunitet koji se gradi tokom života. Taj aktivni imunitet se razvija tako što smo izloženi bolestima, virusima, bakterijama, a takođe se stiče i vakcinacijom. Sve to čini imunitet aktivnim da bi se u slučaju napada na naš organizam probudio i skočio da ga brani. A brani ga tako, npr. što nas tera da češće idemo u wc, da se znojimo ili dobijamo visoku temperaturu.
Kako to imunitet ima tu super moć da se probudi i da nas odbrani od bolesti?
Imunitet je složen sistem a da bi se probudio, mora da postoji dovoljno antigena – molekula koji stvaraju antitela - a koji podstiču imunu reakciju. Antigeni se vežu za antitela i tako vezani opkoljavaju i uništavaju bakterije i viruse. Ako tako reaguje - to znači da je naš imunitet spreman da nas brani, da nije uspavan. E, sad, ponekad može biti uspavan pa nema mnogo brige kako da nas brani, a može biti i prejak, što takođe nije dobro.
U oba slučaja bi se morali obratiti liječniku
To se recimo dešava kada imamo previsoke temperature, koje ne mogu sagoreti viruse ili bakterije koji nas napadaju. Prevelika reakcija nije dobra, a ni slaba reakcija, jer tako bolest dobija bitku, kada već govorimo tim rečnikom napada i odbrane. U svakom slučaju kada imunitet izgubi svoju super moć da nas zaštiti, bilo da se uspavao ili da je preterao u odbrani, onda moramo doktoru.
Ipak, u slučaju da imunitet zna kako da reaguje kada se razbolimo - onda on tako jača, kako to?
Kod nekih određenih bolesti da, kao što su prehlade, grip, evo sada i Covid 19. Kada se jednom razbolimo onda se u okviru daljeg razvoja imuniteta aktiviraju i ćelije koje pamte viruse, B-limfociti, koji su važan deo imuniteta. Samo je problem što se virusi obično menjaju, modifikuju pa se dešava da su ih ćelije pamtile bez razloga jer se više ne vraćaju u tom obliku. Džaba su krečile.
Možemo li trenirati onda imunitet da nađe pravu meru kojom bi reagovao i odbranio nas od bolesti?
Da ciljano treniramo ne možemo, ali možemo da vodimo računa, i trebalo bi stalno da vodimo računa o stanju u kojem se naše telo nalazi. To možemo da činimo baveći se sportom, pazeći na ishranu, uključujući I određenu podršku ishrani, kao što su čajevi ili tinkture na primer, koji takođe paze imunitet. Postoje ljudi, kao što je moj otac, recimo, nema šanse da on popije odmah lek ako ga nešto zaboli ili ako je prehlađen. Kod njega je pravilo - najpre prirodna medicina, pa ako to ne upali onda ode doktoru. Izgleda da sam i ja “povukla” na oca. Pre nego što konsultujem klasičnu medicinu uvek se najpre obratim stručnjacima koji se bave fitomedicinom.
Šta je fitomedicina?
Fitomedicina je nauka koja se bavi biljkama i njihovom zaštitom. Lekare iz prirode takođe poštujem, verujući da nam biljke mogu pomoći u mnogim bolestima. Njihova pomoć je važna i naučno je dokazana ako želimo da očuvamo zdravlje ili da ga ponovo dobijemo ako ga jednom izgubimo. Pošto smo imali uspavani imunitet, je l‘ te. Što bi se reklo zdravlje na konju odlazi a na pužu dolazi, odnosno brzo se gubi a sporo se vraća. Čak i kada se obratimo doktoru za pomoć on nam pripisuje lekove koji u sebi sadrže određeni procenat bilja.
Imaju li biljke svoj imunitet i kako on pomaže našem imunitetu?
O, da! Biljke imaju svoj imunitet i bore se isto kao i čovek što se bori protiv svojih bolesti. Svaka lekovita biljka, nana, žalfija, hajdučka trava - sve one imaju svoje žlezde koje luče lekovite sokove. Naravno sa biljkama moramo da budemo oprezni, jer nisu sve biljke lekovite, ima i onih koje su otrovne, a o značaju lekovitih biljaka ćemo kasnije čuti u razgovoru sa Ramizom Idrizović, lekarkom koja je klasičnu medicinu zamenila fitomedicinom. Ona je od doktorke interne medicine prešla u doktorku iz prirode da bi svog muža izlečila od bolesti koja mu je bila dijagnostifikovana. Ramiza Idrizović je izlečila muža a taj svoj lek je ponudila i ostalim pacijentima sa mnogo uspeha. Poznata je i prihvaćena u svim zemljama Zapadnog Balkana, a sada će i u Nemačkoj imati svoju poslovnicu, tačnije u Frankfurtu, jer joj je licenca za taj lek upravo odobrena i za Nemačku.
Koliko se u Nemačkoj poštuje lekovitost prirode?
U Nemačkoj se svakako poštuje lekovitost prirode i poštuju se grana koja se njome bavi: Naturheilkunde, odnsono naturopatija. Naturopatija je medicinska disciplina koja poštuje tradicionalnu medicinu ali i nauku o lekovitosti bilja, prirodnoj ishrani, uopšte - zdravom stilu života. 2018. i 2019. godine, pre korone, svakog radnog dana 128. 000 pacijenata obraćalo svojim lekarima koji leče medicinom iz prirode.
Doktorka Ramiza Idrizović završila je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu a na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi je specijalizovala fitomedicinu, lečenje biljkama. Njeni biljni proizvodi su licencirani na naučno-istraživačkim institutima "Vinča" i "Torlak" iz Beograda, a licenca joj je odobrena i za Nemačku.
Doktorko Idrizović, je li fitomedicina zapravo nastavak nekakve narodne medicine, možemo li to tako reći?
Ja držim do toga, eto, i ja sam zvanična medicina, ali držim do toga da prirodna medicina postoji mnogo prije zvanične medicine. I nekad su se narodi liječili samo ovim stvarima.
Poznati ste kao šaptačica biljkama, tako ljudi kažu, kako one čuvaju svoje zdravlje i svoj imunitet?
Ne idem ja u prirodu, imam svoje berače, ali ja svakom beraču skrenem pažnju da nikad ne smije da povrijedi biljku i da je uništi do kraja. Nego uzmemo ono što je najbolje od nje i vratimo, ostavimo je u životu. I onda posjetimo je često puta na tim terenima, ako je, recimo, endemična vrsta ili je bitna ljekovita, vratimo se da vidimo kako ona nastavlja život poslije nas.
A kako nama ljekovite biljke mogu pomoći da sačuvamo zdravlje?
Ako im budemo vjerovali. Znači šta god mi da radimo, ako ne vjerujemo u ono što radimo, nama ne može da pomogne ništa. I biljka, ako joj vjerujemo, ona će nama da uzvrati, itekako!
Pandemija, veliki broj bolovanja, je kasnije poremetila statistike
Između ostalog zato što lekari koji leče prirodom nemaju ingerencije da daju uverenje o bolovanju. Tako da su zvanične brojke, nakon 2019. dosta nejasne ali vjerovatno još uvijek visoke. Inače, naturopate, homeopate i svi oni koji nude lekove iz prirode, pored adekvatnog obrazovanja, takođe moraju da poštuju zakone koji im zabranjuju određena ispitivanja. To su na primer analize krvi, bolesti usta, zuba i vilice, infekcije prenesene seksualnim činom, transplatacije krvi i slično.
Ali opet su posete lekarima iz prirode učinkovite?
Da, studije pokazuju da te posete imaju dejstvo, pored lekovitih svojstava biljaka, da i razgovori i pažnja koja se pacijentima posvećuje igra važnu ulogu u ozdravljenju.
OK. Da se vratimo na pitanje imuniteta. Izgleda da je i posjeta doktoru dobra za njega - baš kao i razne ljekovite biljke koje nam pomažu da ozdravimo i da ojačamo imunitet u naše tijelo
Pa da. Ispada da imunitet nije ništa drugo do stalna borba između ćelija koje nas štite i ćelija koje nas napadaju. Da bi imunitet bio što efikasniji u borbi da nas sačuva, on se može jačati biljkama ili lekovima. Ipak, kada govorimo o imunitetu nisu samo borbe i bitke aktivne, i ne moramo govoriti samo rečnikom napada i odbrane. Važno je da imunitetu aktivno pomaže i ljubav, sudeći po nauci a i ličnom iskustvu. Dok sam istraživala ovu temu naišla sam i na podatak da zagrljaj takođe pomaže jačanju imuniteta i da bi dnevno trebalo minimum 6 puta da se zagrlimo da bismo ojačali imunitet. Tako jak imunitet je onda budan da nas štiti i čuva od napada bolesti.