Od krađa glasačkih kutija preko zastrašivanja glasača na samom glasačkom mjestu pa sve do manipuliranja glasačkih lista tako da na kraju ispada su su glasali i pokojnici, lista pokušaj utjecaja na ishod nekih izbora je duga.
Kada kažem nekih izbora - naravno ne mislim samo na neke izbore na jugoistoku Evrope već i na druge države..gdje su se analognim manipulacijama posljednjih desetljeća pridružila i manipulacije u digitalnom svijetu koji je kao i u ostalim segmentima života, možda, preuzeo glavnu ulogu i u izbornom procesu.
Tu se ne radi samo o objavljivanju lažnih informacija o kandidatima koji protivničkoj strani nisu po volji, nego o ciljanom bombardiranju manipulacijama koje je gotovo nemoguće u potpunosti kontrolirati i kao takve isključiti.
Problem nastaje kada se u financiranje i poticanje takvih kampanja uključe političke sile izvana koje favoriziranjem ili uništavanjem pojedinih kandidata ciljanim kampanjama pokušavaju utjecati na političke smjernice stranaka ili kandidata kojima su pomogli.
Već odavno postoje naznake da se ovakvim kampanjama i u Njemačkoj pokušava utjecati na izborne rezultate zato se opravdana postavlja pitanje do koje mjere su izbori sigurni i u takvim etabliranim i stabilnim demokracijama kao što je Njemačka.
Od kolege Saše Bojića saznajemo koje su manipulacije načelno moguće kada govorimo o predstojećim prijevremenim parlamentarnim izborima u Njemačkoj i što vlasti poduzimaju kako bi se one spriječile.
Saša, u poslednje vreme se često govori o mogućnostima manipulacija izbora u Nemačkoj. Imaju li ta strahovanja realnu podlogu?
Da i ne – pre svega zbog same terminologije. Vidi: ja sam odrastao u vreme Hladnog rata i do sada sam novinarski pratio i proučavao mnogo izbora. Pa najpre imam potrebu da pojasnimo o čemu uopšte pričamo - da bismo se razumeli kako treba. Najpre, izraz „manipulisanje izborima“ je – star tako reći koliko i sami izbori. U užem – i za mene pravom – smislu, izraz se odnosi na dve stvari: na 1) manipulaciju biračkim procesom i 2) manipulaciju glasovima i rezultatima.
Manipulacija biračkog procesa znači nekoliko mogućih stvari. Na primer, prepariranje biračkih spiskova. Imena mogu da se sa njih brišu ili da se na njih dodaju, a moguća je i manipulacija pristupom glasanju, tako što se biračka mesta postavljaju tamo gde se računa sa većim prilivom birača jedne određene stranke. Što bi značilo da je pristalicama opozicije pristup otežan, zbog loših saobraćajnih veza ili drugih datosti na terenu.
Kada se radi o manipulisanju glasovima i rezultatima izbora, tu se misli pre svega na falsifikovanje rezultata tokom prebrojavanja glasova, i to se može činiti kako sa klasičnim glasačkim listićima tako i sa računarskim brojanjem. I to vodi u objavljivanje netačnih rezultata izbora.
U takvim slučajevima u organizaciji izbornog procesa i mogućih manipulacija uvek je najsumnjivija aktuelna vlast, zato što ona ima prirodnu težnju da grčevito čuva svoje pozicije i najveće mogućnosti da oblikuje izborni proces i utiče na prebrojavanje glasova.
Da li je bilo takvih slučajeva u posleratnoj nemačkoj istoriji?
Nije! Još 1953, prilikom ponovnog izbora Konrada Adenauera za kancelara, baš kao i 1961. kada je on takođe bio kancelar, bilo je optužbi iz redova SPD ali ne za manipulisanje glasovima, već se opozicija žalila da je vlada koristila javne resurse za predizbornu kampanju, uključujući i kontrolu medija. To ni tada nije bilo drukčije. A 1983. su Zeleni optužili Helmuta Kola i Demohrišćane po istoj osnovi – za korišćenje medija i državnih resursa za političku kampanju. I konačno nakon izbora 2021, AfD je optužila pobednike da su glasovi prikupljani poštanskim putem sporije prebrojavani, to jest, da je bilo mogućnosti da se oni „firiziraju“. A zvanične vlasti nisu našle nikakve dokaze za to. U redu, lično ne znam ni za jedan slučaj u kojem su zvanične vlasti baš prilježno tražile nekakve dokaze protiv sebe. No - i taj jedan slučaj je brzo zatvoren, optužbe nisu dokazane i to je ostala relativno beznačajna beleška na margini.
Znači sa prebrojavanjem glasova i prepariranjem biračkih spiskova u Nemačkoj nema problema?
Do sada ih nije bilo.
Ipak, već godinama se u Nemačkoj govori o opasnosti od manipulacija, pa da se vratimo onome što si pomenuo – terminologiji. Izraz „manipulacije izbora“ se svakako shvata mnogo šire od ovih aspekata o kojima si sada govorio.
To je tačno. Ako Ilon Mask javno podrži AfD ili veliki broj nemačkih političara podrži američke Demokrate – setimo se potpredsednika SPD iz 2016. Ralfa Štegnera koji je u Americi pred izbore volonterima išao od vrata do vrata i učestvovao u kampanji za Hilari Klinton – ako neka istaknuta javna ličnost u nekom intervjuu ili autorskom tekstu podrži neku stranku u svojoj ili drugoj zemlji, to je pokušaj da se utiče na javnost. Koji je najčešće motivisan nečijim interesima. Ako taj uticaj na javnost u današnje vreme može da se širi raznim kanalima na internetu, onda se radi o manipulaciji javnog mnjenja a ne samim izbornim procesom.
O utjecaju na izbore govorimo s politologom i stručnjakom za zapadni Balkan iz Njemačkog društva za vanjsku politiku u Berlinu Nikolom Xaviereffom.
Nikola, otkada je strani utjecaj na izbore u nekoj drugoj demokratskoj državi zapravo uopće tema? Je li to vječita tema ili je to moderna tema?
To je tema koju možemo da posmatramo već nekoliko desetljeća, međutim, danas moramo da kažemo da više nije potrebno biti fizički na terenu da bi se izbori manipulisali, već da to pomoću digitalnih platformi, tj. tehnologije mnogo olakšano. I inače izbori su po načelima prava i po UN povelji bili i jesu zaštićeni i pripadaju nacionalnom domenu. Međutim, baš u zadnjih, recimo deset, petnaest godina s porastom socijalnih mreža vidimo tu fundamentalne promene u međunarodnom sistemu koji se, naravno, reflektuje i u uplivu i manipulaciji u izbornim procesima i bitno je naglasiti da postoje međudržavni tokovi manipulacije koji su veoma zabrinjavajući.
Nekad prije se znalo, šalju se promatrači na izborna mjesta. Oni konkretno gledaju je li netko utjecao ili je bilo nasilja. Koliko je još uvijek takva vrsta promatranja i kontrole izbora shodna vremenu u kojem živimo ili je ona još uvijek potrebna pored svih onih drugih promatračkih elemenata koje imamo, promatranje društvenih medija i promatranje elektronske komunikacije?
Elektronska komunikacija, društveni mediji, to sve služi protoku informacija. Mi moramo ovde u stvari da naglasimo da je informacija u stvari, instrument. To jest oružje koje postaje sastavni dio uplitanja i hibridnog konflikta. Ono o čemu mi govorimo jeste dezinformacija, namjerno širenje netačnih informacija sa ciljem širenja laži da bi se postigao određeni cilj. A mi danas, nažalost, moramo da govorimo u slučaju uplitanja u demokratske izbore gdje strani akteri u suštini žele da promijene pravila igre i time ti izbori više nisu ni fer ni pošteni. Najčešće dolazi do fenomena gdje se antidemokratske ekstremističke partije služe ovakvim tehnikama. I strani i faktori i strane države u suštini koriste informaciju, tj. dezinformaciju kao cilj diskreditiranja partija koje su u demokratskom centru. U suštini možemo da naglasimo staru izreku "Divide et impera" tj. podijeli i vladaj što je u suštini mnogo lakše da se čini preko dezinformacija i preko socijalnih mreža.
Ceo razgovor Nenada Kreizera i Nikole Xavireffa poslušajte u podcastu.
No, upravo danas su mogućnosti za manipulisanje javnim mnjenjem veće nego ikada iz prostog razloga što za to postoji više kanala za prenos informacija nego ranije. Dezinformacije, laži, lažni video-snimci i fotografije, deep-fake-ovi, lista je poduža.
Jeste, i sve što si nabrojao pruža mogućnost bukvalno svakom da proba da manipuliše javnim mnjenjem. Reklamno geslo JuTjuba glasi „Emituj svoj program“. Na sve strane su manji i veći takozvani „influenseri“, i sve više ljudi iz dana u dan je u stanju da bilo koju informaciju okači na recimo Instagram i potkrepi je nekom fotografijom izvučenom iz konteksta ili dipfejkom. To znači da svako može da učestvuje u prljavoj kampanji. Borba protiv toga nije laka. Onaj ko nema vremena da sam analizira stvari i pronikne u validnost informacija može da se osloni na stručne analize, najbolje ako stručnjak ne pripada nijednom od političkih tabora i – ako je reč o nekom stručnom forumu ili organizaciji – ako se ne vidi sukob interesa kada se pogleda lista finansijera. Da se ograničim - to je moja preporuka za izbor stručnjaka.
Moderno doba znači, međutim, i mogućnosti da se izvedu hakerski napadi na sisteme za prebrojavanje glasova.
E – upravo zbog toga i insistiram na ovoj razlici između manipulacije izbornim procesom i manipulacije javnim mnjenjem. Jer, valja reći da sistem glasanja i prebrojavanje glasova u Nemačkoj spadaju u najbezbednije na svetu. I to iz više razloga: prebrojavanje glasova organizovano je na lokalnom nivou, što znači da su rezultati s pojedinačnih biračkih mesta nezavisni. Decentralizacija vrlo otežava koordinisani napad jer bi hakeri morali kompromitovati mnoštvo različitih sistema u koje se unose podaci.
Samo prebrojavanje glasova nije direktno ugroženo jer naprosto nije elektronsko - Nemačka je 2009. godine nakon presude Saveznog ustavnog suda odbacila elektronske uređaje za glasanje da bi se omogućila što veća transparentnost.
Organizacije koje učestvuju u izborima koriste stroge mere kibernetičke bezbednosti kako bi zaštitile sve digitalne sisteme (npr. za prenos rezultata). A Savezna kancelarija za bezbednost informacione tehnologije (BSI) sprovodi redovne testove sigurnosti sistema.
Uvek postoji ona krilatica da stopostotne sigurnosti nema, dakle, neće biti da je o Nemačkoj na tom planu sve rečeno?
Meni izgleda da je tu učinjeno sve što je realno moguće. Još uvek prete opasnosti od recimo napada na sajtove za izveštavanje o rezultatima rezultata: hakeri mogu da pokušaju da manipulišu podacima na internet-stranama da bi širili lažne informacije o rezultatima.
I sistemi za prenos rezultata na centralno mesto mogu biti napadnuti i manipulisani. I na kraju mogu biti napadnuti i sajtovi političkih stranaka da bi se kompromitovala njihova kredibilnost. Sve to spada u uobičajenu igru mačke i miša, ali u Nemačkoj su šanse za tako nešto zaista svedene na minimum.
To znači da se glavna manipulisanja odvijaju u onoj drugoj sferi, u javnosti, ali to je sad druga priča: svako može da se udubi u neku temu i pokuša da shvati koja politička stranka šta hoće i zbog čega, ili da bar pokuša da shvati kakav efekat neka informacija treba da proizvede. Ali niko ne može sam da zaključi da li je bilo manipulisanja izbornim procesom - osim u Nemačkoj, gde ljudi bar zbog toga očito ne moraju da se sekiraju. I to je nešto!
Važno je da naglasim i da ovde govorim o saveznim izborima. Nemačka je na poslednjim saveznim izborima na Indeksu izborne ranjivosti američke nevladine organizacije "Fridom Haus" dobila 89 od 100 bodova, što je odličan rezultat i više od, na primer, Francuske na predsedničkim izborima 2022. godine ili Sjedinjenih Američkih Država na poslednjim izborima u novembru.