Kristina Kovač, muzičarka, kantautorica, producentica porijeklom iz Beograda, s dosta bogatom i šarolikom muzičkom biografijom tokom koje je napisala mnoštvo pjesama. Nastupala i sama na bini kao interpretatorica i usput stigla pokrenuti, odnosno osnovati niz horova - jedan od njih je Hor Bratstva i Detinjstva u Štokholmu gdje u međuvremenu i živi.
Kristina, reci nam više o Horu Bratstva i Detinjstva?
Trenutno u horu ima 42 člana. U principu ideja Hora Bratstva i Detinjstva je bila da se okupe ljudi iz cijele bivše Jugoslavije koji nikad nisu ni bili za sve konflikte koji su se dogodili i kojima nedostaje ta zemlja. Ja sam pje svega jedna od njih, ja sam rođena 74. godine i veliki deo svog detinjstva i mladosti sam provela u toj zemlji. Iskreno, kada sam došla za Švedsku, mnogi su me pitali "pa dobro, zar ti ne fali, onako klasično emigrantski, domovina". Pitali su me konkretno za Srbiju, a ja sam rekla da meni fali moja zemlja, a da sam ja nju preplakala mnogo pre ovog trenutka. To je zapravo bio trenutak suočavanja sa time da sve ono posle nije nikako moglo da se uporedi ni na koji način s onim pre. Suštinski u taj hor su došli ljudi koji su želeli jedno masovno pomirenje i da pruže jedni drugima ruku i prijateljstva i ljubavi i sloge i divnih uspomena koje smo zajedno imali u toj zemlji. A naravno, to se sve dešava kroz tu muziku koju hor peva, oni pevaju, a ja im pomažem u tome, repertoar uglavnom najviše iz osamdesetih pop i rock muzike. Mada naravno, idemo i u neke ranije periode, nismo ograničeni što se kaže, a čak ćemo da zađemo i u nešto posle svih tih konflikata, ali nešto što, naravno, u svojoj biti širi taj isti duh ljubavi i lepe, pristojne muzike.
O kojim pjesmama se radi, nekoliko primjera?
Pa evo, recimo prošlog proleća smo imali koncert krajem semestra. Za koncert smo imali na repertoaru medley Plavog orkestra "Gudbaj tins" i "Bolje biti pijan nego star". Imali smo Čolinu "Mađaricu", imali smo grupu Fit "Zaboravit ću sve", imali smo Đavole, oni su bili divni "Stojim na kantunu"...
To su sve ljudi koji se sjećaju tih vremena?
Neki od njih se sećaju tih vremena, neki su došli dosta rano ovdje, pa iako se sećaju tih vremena, pa recimo ne znaju sav repertoar i onda uče te pesme po prvi put. Imamo i tavih. Ali u principu je uglavnom generacijski takav sklop da su to ljudi koji jesu rođeni u toj zemlji i koji se vrlo dobro sećaju toga.
I svi žive u Švedskoj?
Da, žive sada u Stockholmu.
A mogu li se ja iz Njemačke prijaviti? Čuda, internet, ne znam šta?
Ne sada, ali sa mojim planovima, moći ćete u nekom trenutku. Zapravo, moj plan je da Hor Bratstva i Detinjstva poraste na celu Evropu. Priznajem da nisam neka biznis žena velika, ali Švedska, na svu sreću je zemlja koja pruža mnoge prilike, pa i prilike za razne grantove. Mi smo sada već udruženje tako da imamo pravo da tražimo zapravo finansijsku pomoć, da širimo tu priču, i možda i od nekih EU fondova. Tako da ako imate neke predloge slobodno nam javite, ali moj san je da Hor Bratstva i Detinjstva postoji u skoro svakom većem gradu Evropske unije gde ima bivših Jugoslovena i onih koji su to i dalje u duši.