Stiglo nam je leto, barem što se kalendara tiče, juče, 20. juna. U Nemačkoj je u toku Evropsko prvenstvo u fudbalu – Hrvatska, Slovenija i Srbija su i dalje u igri. Jedan od gradova domaćina je i Diseldorf, u kojem će se odigrati još tri utakmice.
A pored fudbala, od 3. do 21. jula. u Diseldorfu se održava 12-ti po redu Asphalt festival. Teatar, muzika, ples, literatura, performans – ljubitelji kulture će, kao i uvek na neobičnim lokacijama, moći da uživaju u bogatom festivalskom programu. Festival koji se održava u vreme kada su mnogi već krenuli na odmore, iz godine u godinu pokazuje da je kvalitetna kulturna ponuda uvek dobrodošla.
A uoči 12. izdanja razgovoram sa diseldorfskim kompozitorom Bojanom Vuletićem, jednim od osnivača Asphalt Festivala.
Zanimalo nas je kako teče prodaja ulaznica ove godine i jesu li imali problema s organizacijom festivala.
Baš nam lijepo idu prodaje i imamo fantastičan program. Tako da jedva čekamo da krenemo.
Koliko je organizacija ove godine bila složena s obzirom da se nekoliko dana preklapate s Europskim prvenstvom u futbalu, 1.7. se u Diseldorfu igra utakmica osmine finala, a 6.7. četvrtfinalna utakmica.
Pa, naravno, protiv fudbala samo možete izgubiti barem ko umetnik. Napravili smo program tako da baš idemo između termina tih. Lrećemo tek 3. jula, tako da samo imamo još dvije igre između tako da ih možemo da zaokružimo.
Pitam te to i zbog čitave organizacije - hotela i smeštaja i to.
E to je druga priča! Hoteli i sve to je naravno, užasno skupo itd. Ove godine, naravno, imamo neke troškove koji su mnogo viši nego što smo navikli, ali mislim da smo uspili do sad ukupno da organiziramo na jedan način da možemo taj festival u svojoj cjelini, da prikažemo i da ga organizujemo i da ga financiramo.
Hajde da pređemo na program. Šta ste sve pripremili za ovo 12. izdanje. Možda da nam izdvojiš par hajlajta?
Ako slušaoci ne znaju, Asphalt Festival predstavlja umetničke radove iz širokog spektra i disciplina na raznim lokacijama u gradu Diseldorfu. Festival isto služi kao jedna platforma za debate, za razmišljanje i susrete i mi, barem onako osećamo da je u stvari Asfalt jedna alegorija na nedovršena otvorena aktualna potisnuta društvena pitanja i mi mislimo da umetnici mogu tu da dodaju i da daju impulse za diskusije.
I da reaguju.
I da reaguju, naravno! Mislim da ova vremena trenutno, naravno, su dosta, kako da kažem, ne teška, ali imamo dosta stvari u kojima moramo da naučimo opet da se slažemo, da razgovaramo i da naravno, primamo isto druga mišljenja i druge perspektive, i da uz to naučimo da opet bolje živimo zajedno. Možda i da naši demokratije u kojima živimo, na različitim delovima barem Europe, da naša društva profitiraju od toga.
Cijeli razgovor, ali i novosti s BH muzičke scene čekaju vas u našem podcastu.