Slučaj Ramštajn je jedna od mnogih priča koje se odvijaju između – najčešće i u proseku – mladih i javnosti nepoznatih žena na jednoj strani, i u javnosti vrlo poznatih muškaraca svih dobi – na drugoj strani. A između te dve strane, zapravo presek ta dva skupa jeste – seks.
Poznate muške zvezde sa imidžom strastvenih pastuva nikada nisu morale da se brinu za svoj seksualni život. U vreme mog odrastanja takvi su bili Hulio Iglesias ili Tom Džons. Oni koji su pratili neki koncert Hulija Iglesijasa, znaju kako je to išlo decenijama. Posebno u vreme od sredine sedamdesetih do sredine devedesetih godina.
Mereno pojmovima današnje pop-kulture, grupi-devojke su kao takve prvi put identifikovane sredinom 40-ih godina prošlog veka i prvi pevač koji je njima mogao da se podiči bio je Frenk Sinatra. Za vreme njegovih koncerata se prvi put čulo vrištanje tinejdžerki koje ga je zapravo pratilo na svakom koraku u javnosti. Tada se te devojke još nisu zvale "Groupies" – taj naziv se zapatio u engleskom jeziku tek tokom šezdesetih godina.
U Nemačkoj, sve to je kao društveni fenomen već bilo dovoljno jasno da je o tome mogao da se snimi i prvi film pod jednostavnim naslovom "Ja, grupi". 1969. godine. I poznati pevači i vokalno-instrumentalni sastavi su snimili veliki broj pesama posvećenih grupi-devojkama, načelno ili sasvim određenim. Među najpoznatije spada "Dirty Diana" Majkla Džeksona iz 1987. Inspirisan ličnim iskustvom sa svojih turneja, Džekson je opevao devojku po imenu Dajana koja je nametljiva i prilično bezobzirna.
O grupijima su pevali i Frenk Zapa, Pink Flojd, Snup Dog, Sido, Raf Kamora, Tokio Hotel, red Hot Čili Pepers, Lana del Rej i mnogi drugi. A problem se u javnosti "osvešćuje" kad god se pojavi neki nov skandal a to je sada naravno slučaj sa Tilom Lindemanom iz Ramštajna. Primer koji pokazuje koliko je tanana linija između želja, stvarnosti, onoga što je društveno prihvaćeno i društveno prokazano.
Dobrovoljno ili manje dobrovoljno učešće devojaka u orgijama i moguće posledice naivnosti i neiskustva su jedna stvar. Sasvim drugi problem je spopadanje ili napastvovanje devojaka koje to neće. Fenomen mnogo stariji od fenomena grupi-devojaka.
Nemačka savezna ministarka obitelji Liza Paus je povodom slučaja Ramštajn zatražila od muzičke industrije bolju zaštitu žena na koncertima. Sigurnosni koncepti postoje već godinama.
Ali problem je postalo nekontrolisano ponašanje muškaraca u publici. Na festivalu u švedskoj Bravali se 2017. dogodilo više seksualnih napada na žene – uključujući i tri silovanja. Jedna 15-godišnjakinja je navodno silovana u publici. Godinu dana ranije je prijavljeno pet silovanja.
To bi mogao biti samo vrh ledenog brega. Jer, brojne žene se i dalje ne usuđuju da podnesu prijavu protiv nasilnika ili silovatelja zbog srama. Organizator koncerta FKP Skorpio je tada povukao radikalan potez: festival u Bravali se više ne održava.
Od tada u toj branši ozbiljno shvataju problem. Britanski institut za ispitivanje javnog mnjenja YouGov je 2018. ispitao više od 1.000 posetilaca koncerata. Pokazalo se da je petina njih već imala negativna iskustva.
Kod žena mlađih od 40 godina su čak 43 odsto ispitanica bile žrtve seksualnih napada. Ali samo dva odsto pogođenih su slučajeve prijavili policiji. Mnoge strahuju da im se neće verovati, da ih neće uzimati ozbiljno i da će slučaj biti prikazan kao bezazlen.
No, rešenja postoje.
Festival u Glastonberiju je najveći u Engleskoj s preko 200.000 posetilaca. On od 2016. za žene nudi siguran prostor ispred pozornice.
Organizatori taj prostor opisuju kao "intersekcionalan, kvir, transseksualan i prikladan za invalide". On je otvoren za osobe koje se identifikuju kao žene i o njemu se brinu isključivo žene.
Hamburški Skorpio, jedan od najvećih organizatora festivala u Evropi, pre šest godina smislio je jednostavan, ali delotvoran mehanizam za zaštitu žena. Žena koja se oseća ugroženo treba bilo kome od organizatora, sanitaraca, policajaca ili pripadnika obezbeđenja da kaže"Kuda se ide u Panamu" i biće odmah otpraćena u sigurni prostor, a da ne mora navoditi razloge.
I tu pogođenima ostaje prepušteno hoće li protiv nekoga podneti krivičnu prijavu ili ne.
Svi festivali koje organizuje kompanija Skorpio, koriste šifru "Panama".
Ima i drugih šifri. Ali "Panama" se očito koristi najčešće na velikim priredbama, u klubovima pa i na fudbalskim utakmicama.
Da bi se fanovi osećali još sigurnije, brojni organizatori angažuju takozvane "timove za budnost". Oni su prepoznatljivi i kreću se po celom prostoru na kojem se održava priredba. Oni su neka vrsta redara kojima se fanovi mogu obratiti ako ima problema.
Festival "Wacken Open Air" (WOA) nade polaže u jako prisustvo žena među organizatorima i obezbeđenjem. I šefica obezbeđenja je žena, Hajdrun Fogler. Ona smatra da su muškarci oprezniji kod tako velikog broja žena u obezbeđenju.
U razgovoru za ženski časopis "Emma" ona je to objasnila na jednom primeru: "Na kraju dana mora biti ispražnjen prostor ispred pozornice. Tu je oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena među obezbeđenjem koji pripite muškarce i žene pozivaju da napuste festivalsko područje. Muškarci pre poslušaju ženu koja im kaže: 'Sutra je novi dan!'"
U Vakenu je ionako sve skladno, kaže ne samo Hajdrun Fogler. Za metalce se kaže da su najljubazniji ljudi na svetu.
Dok na festivalu u Vakenu poneki hevi-metal sastav na pozornici izvodi stravične scene s veštačkom krvi, publika je miroljubiva. Oni paze jedni na druge i međusobno se pomažu. Ako dođe do seksualnog uznemiravanja postoje osobe koje su spremne pomoći, a koristi se i pojam "Panama".
U novembru prošle godine, Savezni kriminalistički ured u Nemačkoj je objavio dosad najveću studiju o bezbednosti i kriminalu u Nemačkoj. To je studija koja obuhvata i krivična dela koja nisu prijavljena policiji. I zato se naravno oslanja na iskaze ljudi. Nešto više od 46.000 osoba je upitano koliko su često u poslednji godinu dana bili žrtve krivičnih dela, da li su ih prijavile i kakav im je generalno osećaj bezbednosti.
Studija je pokazala da se posebno žene ne osećaju bezbedno u javnosti. 33 odsto žena je navelo da se noću u javnom prevozu oseća sigurno ako je bez pratnje. Ali, 25 odsto ispitanica je navelo da noću izbegava pojedina mesta, da koristi sredstva javnog prevoza ili da tada uopšte ne napušta kuću.
Takve žene najpre treba da smognu hrabrosti i preduzmu razne mere kako bi uopšte stigle dotle da mogu da prate neki koncert uživo. Ponavljam: 25 odsto ispitanica. Ni manje ni više nego četvrtina od ukupnog broja!
Gde su rešenja za sve ove probleme? U vaspitanju i obrazovanju? U dobro organizovanim redarskim službama? U medijima koji ovakve pojave tematizuju tek kada neko digne malo veću prašinu kao što se bio slučaj sa Ramštajnom? Ova pitanja postavljam Vama i pozivam Vas da slobodno iznesete Vaše mišljenje o tome - naravno lako ćete nas naći na mrežama ali možete i putem elektronske pošte. Sve mogućnosti kontakt imate na sajtu Cosmoradio.de u rubrici "Jezici" gde se nalaze i naši podkasti. Mislim da bi bilo vrlo lepo da o tome jednom prodiskutujemo i uživo u našem studiju. Ja sam Saša Bojić, hvala Vam na pažnji.