Tko god je posljednjih godina u nekim većim njemačkim gradovima pokušao obaviti neki administrativni posao, bilo da se radi o prijavi adrese ili produljenju nekog dokumenta se suočio s neugodnom spoznajom da se za ove usluge u pravilu čeka tjednima i mjesecima.
Razloga je mnogo: od nedostatka osoblja u službama javne uprave, preko pretjerane birokracije i na kraju zbog činjenice da proces digitalizacije javne uprave u Njemačkoj teče jako sporo.
Mnogi se u Njemačkoj pitaju zbog čega ova zemlja kaska za nekim drugim EU članicama poput recimo Estonije i Finske koje prednjače u digitalnim uslugama za svoje građane. U Estoniji bi se na sljedećim izborima čak moglo i glasati preko aplikacije. I tu se postavlja naravno i pitanje sigurnosti ne samo građana nego i demokratskih institucija.
Na jednoj konferenciji o kibernetičkoj sigurnosti koja je nedavno održana u Berlinu je ukazano na opasnost utjecaja na demokratske procese kroz digitalne usluge. Zato, kako smatraju stručnjaci, u Njemačkoj neki procesi digitalizacije upravo zbog visokog stupnja zaštite osobnih podataka kaskaju. No opreznih promjena ipak ima: od ovog mjeseca su u Njemačkoj na snagu stupile i neke nove administrativne odredbe dok se za neke nove regulative vrše posljednje pripreme jer će važiti od početka sljedeće godine.
Što je konkretno novog u njemačkom sustavu javne uprave, ali koje još novosti građane čakaju od ovog mjeseca saznajemo od kolege Filipa Slavkovića, a nakon toga ćemo od IT stručnjaka Esmina Berhamovića čuti kakvo je stanje s digitalizacijom javne uprave u zemljama europskog jugoistoka.
Filipe, koju bi novost stavio na prvo mjesto?
Najbitnije je, verovatno, što se od ovog novembra pa do maja 2025. postepeno uvodi digitalno izdavanje ličnih karti i pasoša za nemačke državljane te dozvola za boravak za strance koji ovde žive. Već dve sedmice, dakle, građani evo mogu da podignu svoje nove dokumente na posebnim automatima za izdavanje ličnih karata, pasoša i boravišnih iskaznica. Automati funkcionišu otprilike kao i one stanice poštanskih službi za podizanje paketa: gotov dokument čeka građanina u posebnom fahu, a za otvaranje faha potrebno je uneti tajni broj koji se dobije ranije.
Jesu li ti automati postavljeni po čitavaj Njemačkoj?
Nisu još sve opštinske uprave opremljene tim automatima, trenutno ih je naime tek oko 200 u čitavoj Nemačkoj. Ali tamo gde su postavljeni, dokumenta se izdaju bez ponovnog odlaska kod službenika opštinske uprave uz zakazivanja prijema. Jer, do sada je bilo neophodno da podnosilac zahteva još jednom ode u gradsku službu i potpisom potvrdi da je dobio onaj tajni broj, odnosno tzv. PIN. PIN se iz opština građanima šalje poštom i služi za aktiviranje različitih usluga gradske uprave koje se mogu koristiti preko interneta. Potpis dakle sad više nije obavezan nego je dovoljno poslati tekstualnu potvrdu gradskoj upravi o prijemu pisma s PIN-om. A sledeći korak uvođenja ove digitalne uprave biće izdavanje kodova odmah po predavanju zahteva za novi dokument, dakle bez čekanja na pismo od gradske administracije. To će se uvesti za godinu dana; kao i usluga – za koju će oni koji je budu želeli morati da plate dodatnu taksu – slanja gotovih dokumenta direktno iz ovlašćene štamparije poštom na kućnu adresu građanina.
Znači li to da Njemačka sada zaista čini konkretne korake kako bi se riješila otarasi papira, slanja pisama i faksova, kao nezaobilaznog simbola tradicionalne razgranate birokracije?
Čini se i da makar neke procedure postaju jednostavnije za građane. Društvene mreže su inače pune neretko komičnih svedočanstava mladih ljudi iz drugih delova sveta koji ne mogu da veruju koja se količina papira i potpisa od njih traži kada prijavljuju mesto boravka ili pak početak studija negde u Nemačkoj.
Je li se još nešto, posebno ako uzmemo u obzir useljenike, promijenilo u Njemačkoj od ovog mjeseca?
Od ovog meseca su stupile na snagu neke odredbe novog zakona o doseljavanju kvalifikovanih radnika kojeg je vladajuća koalicija u Berlinu usvojila početkom godine. Uglavnom su olakšani uslovi za dobijanje one tzv. plave karte koja daje pravo državljanima zemalja koje nisu članice Evropske unije da u EU rade i žive bez većih ograničenja. Konkretno su sada smanjeni pragovi zarada koja treba da budu garantovane ugovorom o zapošljavanju sa poslodavcem u Nemačkoj. Ako je osoba sa visokim obrazovanjem iz recimo BiH dobila ponudu za posao ovde, sada je dovoljno da minimalna zarada bude makar viša od 45 odsto od godišnjih prihoda koji su obavezni za prelazak granice za uplate penzionog osiguranja a to je u ovoj godini nepunih 40.000 evra, za početnike ili za poslove za koje nema dovoljno radne snage; odnosno 50 procenata, što je u 2023. skoro 44.000 evra, za sva ostala radna mesta. Plavu kartu sada takođe mogu da dobiju i stručnjaci iz većeg broja zanimanja nego što je to do sada bio slučaj. U početku se plava karta odnosila, recimo, na matematičare i informatičare ali sada važi i za veterinarke i za apotekarke i za zubarke i akademski obrazovane negovatelje ili vaspitačice.
Novostima za ovu godinu nije kraj. Što nas očekuje u posljednjem mjesecu u ovoj godini, prosincu ili decembru?
Za dve nedelje će poskupeti naplata za korišćenje autoputeva za kamione u Nemačkoj. Od 1.12. se na već postojeću taksu za kamione za korišćenje auto-puta dodaje tzv. dodatak na ugljen-dioksid koji iznosi 200 evra po toni CO2. Koliko je to onda konkretno za svaki tip teretnjaka će se posebno obračunavati. Tokom naredne dve godine će se inače uvoditi i još neki dodaci na ove naplate pa savezno ministarstvo za saobraćaj procenjuje da će od 2024. do 2027. na ime svih tih taksi od špeditera dodatno naplatiti ukupno više od 30 milijardi evra.
Ima li nekih manjih administrativnih promjena koje neće koštati više novca?
U Nemačkoj se ukidaju dečiji pasoši. To bi trebalo da donese i uštedu u novcu, jer će se ređe plaćati takse za izdavanje novih pasoša, ali i u vremenu, jer će ređe morati da se ide po novi pasoš. Sada se deci u Nemačkoj izdaju posebni pasoši koji važe tek godinu dana. Rok važenja je jedna godina jer dečiji pasoši nemaju bezbednosne elemente koje imaju regularni pasoši, ugrađeni čip recimo, a za sva dokumenta bez tih elemenata zaštite važi skraćeni rok trajanja od 12 meseci. Sve više zemalja, međutim, upravo iz bezbednosnih razloga ne priznaje te nesigurne pasoše pa se porodice sve češće suočavaju s problemima na granicama. Zato će se od 1. januara i deci u Nemačkoj izdavati regularni pasoši ali će rok važenja za njih biti najviše šest godina. Svi dečiji pasoši koji su izdati u 2023. važiće još do isteka roka na koji su izdati. Roditelji se pri tom upozoravaju da u buduće uvek proveravaju fotografije dece u pasošima jer se crte lica menjaju kako dete raste.
Pasoši iliti putovnice su naravno potrebni samo za putovanja izvan Europske unije dok je unutar EU-a, kao i za Švicarsku i Lihtenštajn te Norvešku i Island, za prelazak granica dovoljna osobna karta. A šta je bilo s planom EU-a da uvede sistem registracije prije ulaska za sve koji u Uniju dolaze iz trećih zemalja kojima nije potrebna viza?
Taj takozvani Evropski sistem za informacije i autorizacije prilikom putovanja, koji treba da važi i za šest država Zapadnog Balkana odnosno npr. Srbiju i Crnu Goru i Kosovo, najavljen je prvi put još 2016. i trebalo je da bude uveden 2021. U međuvremenu je ETIAS, kako se skraćeno naziva taj sistem, odlagan više puta. Do pre mesec dana je Evropska unija još najavljivala kako će ga konačno uvesti u 2024. Onda je termin ponovo pomeren, sad na sredinu 2025. godine. No EU se sistema nije odrekla pa će, kad bude uveden, primorati sve koji ulaze u zonu Šengenskog ugovora da popune onlajn-formular i plate sedam evra – ako se i to ne promeni.
Esmin Berhamović, naš gost danas, je konsultant za digitalnu transformaciju javne uprave i pravosudja. 13 godina je radio na projektu digitalizacije sudova i tužilaštava u Bosni i Hercegovini i razvoju elektronskih usluga za gradjane. U posljednjih 5 godina sudjeluje u različitim IT projektima u javnom sektoru zemalja Zapadnog Balkana. Učestvovao je u izradi strateških dokumenata razvoja ove oblasti u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Kakva je situacija u Njemačkoj, a kakva u zemalja Zapadnog Balkana:
"Mogu sa sigurnošću reći da su neke zemlje zaista napravile snažan iskorak. Mislim da smo svi svjesni da, recimo Slovenija i Hrvatska, kao već duže godina članice Europske unije su tu pogotovo napredovale, ali u posljednjih nekoliko godina Srbija zaista bilježi značajan napredak. U nekim segmentima pružanja elektronskih usluga je zaista napravila ogroman iskorak i rezultati su tu vidljivi u svakom slučaju. Druge zemlje možda nešto sporije idu ka digitalizaciji usluga, ali u svakom slučaju stvorila neke tehnološko-pravne uslove za to."
Zanimalo nas je gdje najviše zapinje u praksi, da tako kažemo.
"Pa mogu vam u suštini najviše reći na primjeru Bosne i Hercegovine, odakle ja dolazim. I u suštini, nekoliko je ključnih problema - sporost u donošenju zakona kad je u pitanju Bosna i Hercegovina i zbog složenog tog ustavnog uređenja postoje određena sporna pitanja oko nadležnosti za donošenje zakona vezanih za elektronske potpise, što u konačnici usporava primjenu ovih digitalnih digitalnih tehnologija. Međutim, i u tom segmentu Bosna i Hercegovina je, barem u ovoj tehnološkoj osnovi, posljednjih par godina napravila nekakav iskorak. Agencija za identifikacione dokumente i Uprava za indirektno oporezivanje su postale zapravo pružaci usluga za izdavanje elektronskih potpisao. Ali se još čekaju neke, hajmo reći, birokratske mjere. Pogotovo kad je u pitanju elektronska lična karta u Bosni i Hercegovini, da se krene sa sa korištenjem tih elektronskih ličnih karti koje bi onda građanima omogućile da se s njima predstavljaju kod organa i tako dalje", zaključio je Esmin Berhamović.
U Njemačkoj digitalizacija javne uprave kaska za ostalim zemljama Europske unije. Usluge koje građani mogu dobiti digitalnim putem su još uvijek vrlo ograničene. Kako smo mogli čuti od stručnjaka jedan od razloga su i visoki standardi kada je u pitanju zaštita osobnih podataka građana. No neke stvari od ovog mjeseca se ipak polako pomiču tako da će recimo biti olakšano podizanje osobnih dokumenata. bez dodatnih termina. U zemljama regije jugoistočne Europe digitalizacija javne uprave napreduje ali treba još mnogo učiniti na digitalnoj edukaciji građana pogotovo kako bi se spriječile zloupotrebe.
Dužu verziju našeg razgovora s IT stručnjakom Esminom Berhamovićem poslušajte u današnjem podcastu.