Europska komisija je proglasila 2023. godinu Europskom godinom vještina. Što to uopće znači i o kakvim se vještinama radi?
Trenutno više od tri četvrtine poduzeća u Europskoj uniji prijavljuje poteškoće u pronalaženju radnika s potrebnim vještinama, a najnoviji podaci Eurostata upućuju na to da samo 37% odraslih redovito pohađa osposobljavanje. A ta praksa mora biti promijenjena ako planiramo stopu zaposlenosti u EU držati na najmanje 78%.
Takav pozitivni pomak planiraju potaknuti većim ulaganjem u osposobljavanje i usavršavanje i većom potporom ljudima koji žele prijeći s jednog radnog mjesta na drugo. Osim toga, važno je i da su vještine koje se promoviraju zaista potrebne tržištu rada i da se aktiviraju ljudi na tržištu rada koji su inače manje aktivni - žene, mladi koji nisu zaposleni i koji se ne obrazuju.
Njemačka ima školski sistem koji, da to tako kažemo pojednostavljeno, uglavnom ne nudi zanimanje kada završite s njim. Što znači da nakon srednje škole (ponekad za vrijeme, ali vrlo rijetko), ako ne želite studirati, idete na nešto što se zove Ausbildung. Doslovni prijevod bio bi doškolovanje ili obrazovanje.
Ausbildung zapravo služi učenju određene vrste posla i ima praktične namjere. Njihov pedagoški cilj leži manje u općem i osobnom razvoju nego u standardiziranom podučavanju primjenjivih vještina, koje uglavnom služe komercijalnoj praksi. Traje obično izmedju dvije i tri godine, i podijeljen je na teorijsku i praktičnu nastavu. Nastava se održava na njemačkom jeziku što znači da je znanje jezika itekako potrebno, iako su vrata za pristup otvorena svima - i onima koji dolaze iz Njemačke, i oni koji ne.
Ausbildung je stručno osposobljavanje koje u specijaliziranim strukovnim školama kao i u poduzećima poslodavaca formalno obučava radnike. Ono što je važno znati je da ovo vrijedi i za sve one koji ne žive u Njemačkoj, a ni u Europskoj uniji. Mogu se prijaviti, praksa im je plaćena, kasnije veća plaća zagarantirana, a i mjesta ima.
Više informacija možete čuti u razgovoru Maje Marić s Tatjanom Puškar koja od 2016. živi u Njemačkoj. A u Minhen se doselila upravo zbog - Ausbildunga.
Tatjana kaže: "Mislim da je to rešenje problema pogotovo s onim učenicima koji se pitaju 'jao pa šta ću ja s ovim, jao zašto ja ovo učim? Ovde se uče konkretne stvari, uči se ono što ti zaista treba za posao."
Oni koji su zainteresirani za ovakvu vrstu napredovanja, najčešće spominju velike razlike u plaćama izmedju zaposlenika na istoj razini, ali sa ili bez Ausbildunga. Pa tako Bundesagentur fur Arbeit za veljaču 2021. navodi da osoba koja ima Ausbildung za njegovatelja ima oko 800 eura veću plaću od osobe koja nema. Čime se jasno vidi da potvrda o ovakvoj vrsti kvalifikacije i dodatnog obrazovanja itekako vrijedi.
Kolega Filip Slavković objasniće nam kakvo je trenutno stanje u Njemačkoj što se upisa na doškolovanje tiče i kakve planove Njemačka ima za dalje.
Filipe, Berufsausbildung je sistem obrazovanja koji se nekad zvao školovanje učenika u privredi a danas se i u zemljama naše regije, po uzoru na modernizaciju u Nemačkoj, zove dualno obrazovanje, je li?
Jeste, Majo, i to dualno obrazovanje ima dve osnovne linije: jedno je srednje a drugo je visoko dualno obrazovanje. Dualni model studija u visokom obrazovanju namenjen je mladima koji putem studija ne stiču samo akademsko zvanje već i konkretne veštine kroz prateći rad u nekoj poslovnoj organizaciji. To je, dakle, namenjeno mladima koji su npr. već završili srednju školu. Dualni model srednjeg stručnog obrazovanja je vid srednje škole tokom koje đak deo školovanja, u proseku recimo polovinu, provodi u nekoj školi a drugi deo u preduzeću koje sa tom školom sarađuje. Dok u školi stiče klasična školska znanja, mada s fokusom na onim koja su bitna i za poslovnu praksu, u kompaniji u kojoj se obrazuje učenik uči sve veštine koje su za kasnije obavljanje tog posla potrebne.
Otuda onaj stari naziv kod nas za Ausbildung: „škola učenika u privredi“?
Tako je. Auszubildende ili skraćeno Azubis zapravo su ranije bili klasični šegrti. Ovo dualno obrazovanje i jeste zamišljeno tako, da obrazuje mlade majstore za razne zanate odnosno da za tržište rada pripremi mlade ljude koji će kasnije raditi u radionicama i fabrikama, na gradilištu ili u frizerskom salonu. Već godinama se u Nemačkoj, a u poslednje vreme svuda u Evropi, govori o nedostatku stručne radne snage. Tu se pre svega misli da manjak profesionalnih vodo-instalatera ili prodavačica. Taj manjak profesionalaca uglavnom i postoji jer nema dovoljno šegrta.
Nema dovoljno đaka u dualnom obrazovanju – u Nemačkoj ili uopšte?
I u Nemačkoj i u većini evropskih zemalja – uključujući Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu – svake godine se traga za novim učenicima u privredi. Dok je na Balkanu ovaj sistem tek u povoju, pa za sada ni nema dovoljno ponuđenih mesta u odnosu na potrebe ekonomije, u Nemačkoj mladima više jednostavno nije primamljivo da budu šegrti pa sve više mesta za dualno srednje obrazovanje ostaju nepopunjena. U Srbiji npr. trenutno se skoro 160.000 učenika u privredi obrazuje u 950 kompanija i više od 185 škola za više od 70 obrazovnih profila. To su zvanični podaci Privredne komore Srbije koja koordinira ovaj sistem obrazovanja. Dualni sistem je u Srbiji inače uveden tek pre oko pola decenije. Problem za srpsku ekonomiju je što veliki broj mladih, koji posle školovanja postanu zanatlije ili profesionalci u uslužnim delatnostima, odlaze iz zemlje.
Ti mladi dolaze npr. u Nemačku, što je pak dobro i za njih i za Nemačku.
Da, jer Nemačkoj nedostaje skoro 230.000 šegrta. Prema zvaničnim statističkim podacima od pre oko mesec dana, u Nemačkoj trenutno nije popunjeno više od 225.000 mesta za učenike u privredi. U ovoj školskoj 2023.-2024. godini potpisano je tek 470.000 novih ugovora o dualnom srednjem obrazovanju dok je pre jedne decenije bilo gotovo 545.000 novih ugovora. Ovde se govori o ugovorima jer učenici zaista potpisuju ugovore sa kompanijama koje ih obrazuju. Obe strane se tim ugovorima obavezuju: preduzeće da će obučiti učenika profesionalno i omogućiti mu paralelno školovanje u srednjoj školi sa kojom sarađuje; a đak se obavezuje da će posle obrazovanja raditi u firmi koja mu je omogućila profesionalno obrazovanje. Šegrt po ugovoru prima i platu koja je niža od plate zaposlenih ali ne sme da bude manja od tri četvrtine tzv. minmalca.
Znači, u dualnom obrazovanju dakle idem samo 2-3 dana u školu, ostalo vreme tokom sedmice sam šegrt u firmi, za to me i plaćaju a kad završim obrazovanje imam i zvanje i garantovan posao. Pa zašto mladi to neće?
Zato što su plate u zanatskim zanimanjima ili uslužnim delatnostima često znatno niže nego u profesijama za koje je potrebno akademsko obrazovanje. Uz to, kad završe sa šegrtovanjem, mladi ljudi u puno radnom odnosu često imaju fizički teže poslove ili zahtevno radno vreme, nego njihovi vršnjaci koji studiraju i dobiju neki tzv. kancelarijski posao. I konačno, zanati ili uslužne delatnosti jednostavno nisu više ni tako cenjeni ni tako popularni među mladima kao što su to bili pre nekoliko decenija. Nemačka zvanična statistika od prošle godine kaže da ovde ima skoro tri miliona studenata a samo 1,2 miliona učenika u privredi.
Na svakog šegrta u Nemačkoj dođu dva i po studenta! Onda zaista nije ni čudo što se privreda i politika žale na nedostatak stručne radne snage!
Fachkräftemangel je ovde izraz za taj manjak profesionalaca pre svega u radionicama ili na gradilištima. Kao lek za to se već godinama promoviše dolazak stručnjaka iz inostranstva. Ali u samoj Industrijskoj i trgovinskoj komori Nemačke, skraćeno DIHK, priznaju da problem nastaje ovde, jer su današnji šegrti sutrašnji majstori. Ako firme ne umeju da zainteresuju mlade za svoja radna mesta odnosno obrazovne profile, onda nemaju ni danas šegrte ni sutra radnike. DIHK zato predlaže promotivne kampanje s poznatim ličnostima koje bi reklamirale sva ta praktična zanimanja. No političari ukazuju i da je problema u platama: one su suviše niske, ili su u poređenju s drugim državama Evropske unije porezi u Nemačkoj suviše visoki da bi neto-zarada privukla dovoljno mladih u taj Berufsusbildung.
U Nemačkoj je inače sve manje mladih, društvo je generalno sve starije.
To samo zaoštrava opisani problema. Manjak šegrta odnosno Azubis posebno se oseća u ugostiteljstvu, industriji i trgovini – iako su među najpopularnijim obrazovanjima u dualnom sistema upravo smerovi kod trgovaca, recimo prodavačica u maloprodaji, i u industrji, recimo za auto-mehatroničare ili specijalizovane informatičare i informatičarke. Najveći manjak je kod zanatlija ili u profesijama u sanitarnim poslovima. I, šegrti su uglavnom muškarci: dve trećine Azubis su mladići a trećina devojke.