Demonstrant poziva na bojkot ZOI u Pekingu

"Diplomatski bojkot" Zimskih olimpijskih igara u Pekingu

Stand: 08.02.2022, 17:57 Uhr

SAD, Australija, Kanada i Velika Britanija, neke su od zemalja koje su se odlučile za "diplomatski bojkot" Olimpijskih igara u Pekingu, zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji. EU nije uspela da pronađe zajedničku strategiju, Međunarodni olimpijski komitet ističe da je politički neutralan, a kineske vlasti kritikuju odluke o bojkotu.

Uoči Zimskih olimpijskih igara u Pekingu kineske vlasti su, pre svega na Zapadu, oštro kritikovane zbog kršenja ljudskih prava, sistematskog ugnjetavanje Ujgura i Tibetanaca, gušenja opozicije u Hong Kongu ili širenje nadzora u čitavoj zemlji. 243 nevladine organizacije iz čitavog sveta pozvale su svetske vlade da bojkotuju Olimpijske igre zbog teškog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.

EU bez zajedničkog stava

Razgovor: Amir Kamber i Boris Rabrenović

07:19 Min. Verfügbar bis 08.02.2023


Odluku o diplomatskom bojkotu prve su najavile SAD, a zatim i Australija, Kanada i Velika Britanija. EU nije uspela da pronađe zajedničku strategiju, iako su nedeljama evropski političari uveravali da na tome rade. Nemačka vlada se zvanično nije priključila tom diplomatskom bojkotu, ali i kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz, SPD) i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Anaalena Baerbock, Zeleni), i za sport zadužena ministarka Nensi Fezer (Nancy Faeser, SPD) su najavili da neće ići u Peking. EU koje u Pekingu na Olimpijskim igrama nemaju svoje političke predstavnike su Austrija, Belgija, Danska, Estonija, Holandija, Litvanija, Slovenija i Švedska. A od evropskih zemalja koje nisu deo Unije bojkutu se pridružilo Kosovo.

Bah: „Olimpijske igre ne mogu da reše političke probleme“

Međunarodni olimpijski komitet (MOK), kako je saopšteno, poštuje najavu diplomatskog bojkota. Međutim, pitanje diplomatskog bojkota predsednik Komiteta Tomas Bah (Thomas Bach) vidi kao čisto političko pitanje. On je izjavio da „Olimpijske igre ne mogu da reše političke probleme“ i dodao da je Međunarodni olimpijski komitet politički neutralan, što mnogi kritikuju - i uopšte MOK-u se predbacuje da zarađuje milijarde, a da ne vodi računa o nekim elementarnim pravima.

“Napad na 1,4 milijarde Kineza”

Kinesko rukovodstvo je izuzetno ljuto. "To je ruganje olimpijskom duhu, politička provokacija i napad na 1,4 milijarde Kineza", istakao je jedan od portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova. On je istakao da to predstavlja kršenje „političke neutralnosti u sportu“ i da će SAD „platiti cenu za njihovo nedolično ponašanje“.

Putin, Duda i Vučić u Pekingu

Sa ceremonije otvaranja ZOI Peking

Najvažniji strani gost na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu je ruski predsednik Vladimir Putin. On je prisustvovao svečanom otvaranju iako je Rusija isključena iz takmičenja, zbog afere sa dopingom na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju. U Pekingu se sportisti iz Rusije takmiče kao “neutralni sportisti” pod olimpijskom zastavom. Ali Putin je u Kinu ipak otputovao jer ga je zvanično pozvao kineski predsednik Si Đinping. Portal Euractiv na nemačkom jeziku piše da se u Pekingu okupljaju nedemokratski šefovi država. U tom kontekstu spominje se dolazak poljskog predsednika Andžeja Dude, kao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Takmičenje na veštačkom snegu

Takmičenja su raspoređena na tri lokacije: Peking, Jancin i Džangđakou. Na sve te tri lokacije, čak i zimi, snega jedva da ima, i ove Zimske olimpijske igre se po prvi put skoro u potpunosti održavaju na veštačkom snegu. Sve to vodi ka enormnoj potrošnji struje i vode, sa čijim snabdevanjem Peking i inače ima problema. Da bi se obezbedilo snabdevanje glavnog grada vodom, ona se u velikom stilu sa juga zemlje preusmerava u Peking. Pored toga, Jancin i Džangđakou se nalaze u rezervatu prirode, čija je površina za potrebe olimpijskih igara smanjena za skoro četvrtinu, ali kineske vlasti takve tvrdnje odbacuju.

Na meti kritika i aplikacija "My2022"

Svi sportisti, funkcioneri i novinari koji učestvuju na Olimpijskim igrama dužni su da na svom ličnom uređaju instaliraju aplikaciju „My2022". Zatim su obavezni da dnevno u tu aplikaciju unose podatke o telesnoj temperaturi, kao i aktuelne rezulate obaveznih korona testiranja. Međutim, IT-stručnjaci su primetili velike bezbednosne rupe u toj aplikaciji. Istraživačka grupa “Sitizen lab” (Citizen Lab) sa Univerziteta u Torontu upozorava da lični podaci nisu dovoljno zaštićeni. A jedan informatičar iz Teksasa tvrdi da preko aplikacije “My2022” mogu da se snimaju telefonski razgovori i da se prati prepiska i da ona reaguje na pojedine reči kao što su recimo “Tibet” ili “Ujguri”. Međutim, zvanično je ta aplikacija deo striktne kineske strategije „bez-Kovida”, koja predviđa masovna testiranja, ograničavanje kontakata i zatvaranje delova grada ili čak čitavih milionskih gradova. “Bezbednost i zdravlje učesnika su naš glavni prioritet“, kaže Džao Vejdong, portparol Pekinškog organizacionog komiteta (BOC).