Live hören
Jetzt läuft: Boyz von Yemi Alade
Maskota na otvaranju svjetskog kupa  FIFA 2022

FIFA 2022: Afere, bojkot i skandali

Stand: 23.11.2022, 17:21 Uhr

Filip Slavković i Amir Kamber

Svetsko prvenstvo u fudbalu koje počinje u isto vreme kada se otvaraju Božićni vašari a ne, kao obično, sredinom juna, u Evropi još nije viđeno. Mundijal ili Weltmeisterschaft u Kataru prvi je globalni sportski događaj koji se održava u jednoj arapskoj zemlji i državi sa stanovništvom koje je većinski islamske vere. FIFA, međunarodna organizacija nacionalnih fudbalskih federacija, verovatno se nadala da će ovakve novotarije izazvati dodatno interesovanje za Svetski kup 2022. U nemačkim medijima se, međutim, u vezi sa šampionatom „Katar 2022“ najčešće pominju reči: afera, bojkot i skandal.

Razloge za to istraživao je kolega Filip Slavković. Filipe, da li je moguće sažeti sve probleme u jednu rečenicu?

Amire, za afere i skandale, pa i pozive na bojkot, u vezi sa Katarom 2022. ima više razloga – neki su takoreći tek od juče, a neki su stari čitavu deceniju. Sažeto u jednu rečenicu, ili u tri reči, može se reći da je to zbog kršenja ljudskih prava.

Ali, prve kritike čule su se još 2010, kada je Kataru tek dodeljena organizacija Svetskog prvenstva. FIFA je tada sumnjičena za korupciju, britanski i američki mediji su tvrdili da se da su arapski šeici dolarima od prodaje nafte potplatili fudbalske funkcionere da „WM“, kako se tada govorilo, „smeste u pustinju“.

Razgovor: Filip Slavković i Amir Kamber

11:04 Min. Verfügbar bis 23.11.2023


Je li ta korupcija na kraju dokazana? Jesu li funkcioneri Fife dobili novac od Katara da podrže njegovu kandidaturu za organizovanje Svetskog prvenstva?

Dokazano pred nekim sudom nije ništa. A tako će najverovatnije i ostati, jer ni prethodni slučajevi moguće kupovine glasova za Nemačku radi organizacije šampionata 2006 nisu dobili sudski ishod. U slučaju Katara, pre dve i po godine su podignute prve optužnice i to u Sjedinjenim Državama. Tamo je javni tužilac okrivio i Katar i Rusiju, koja je organizovala prethodni mundijal 2018, da su podmićivali fudbalske funkcionere iz južnoameričkih zemalja da u Fifi glasaju za njih. Neizvesno je, međutim, ponajviše zarad proceduralnih pitanja, da li će ikome od optuženih zaista biti suđeno u Americi, koja je inače svojevremeno od Katara izgubila unutar Fife u finalnom glasanja za organizatora svetskog kupa.

Još kad ta je odluka doneta, 2010, u Evropi su joj se ljubitelji fudbala čudili, jer Katar nema nikakvu tradiciju u ovom sportu, jer mu je nedostajala kompletna infrastruktura, i jer je postojala bojazan za fudbalere zbog klimatskih uslova.

Tako je, i poziva da Fifa preispita odluku o Svetskom kupu u Kataru bilo je već tada. Pomeranje termina utakmica sa letnjih na zimske mesece bilo je iznuđeno. No, istinski problemi pojavili su se 2013. kada su mediji u Velikoj Britaniji počeli da objavljuju priče o radnicima iz siromašnih azijskih zemalja koji su kod Kataraca radili praktično u ropskim uslovima. Posebno na izgradnji stadiona, ali i drugih neophodnih kapaciteta, do 2020. je, prema podacima koji su potvrđeni, u Kataru umrlo više od šest i po hiljada radnika iz Indije, Bangladeša, Nepala i drugih država južne Azije. Oko dva miliona radnika iz inostranstva bilo je ili je još uvek angažovano u Kataru da omogući uspešnu organizaciju mundijala, a među njima se u prvim godinama našlo i nekoliko hiljada mladića iz Severne Koreje koji su na Arapsko poluostrvo, prema svim pokazateljima, bili poslati prisilno dok je kao odštetu za njihov rad novac išao vlastima u Pjongjangu.

Katar je tvrdio da smrt 6,5 hiljada od 2 miliona radnika statistički nije problem, da su mnogi umrli prirodnom smrću a da je tek neznatni deo tih „gastarbajtera“ bio angažovan na gradilištima po vrelini, što je Međunarodna organizacija za rad smatrala osnovom opasnošću u pustinjskim uslovima. I za Fifu je tu sve u redu?

Problema je bilo i drugih, i to mnogo. Ispostavilo se bilo da su strani radnici uglavnom morali da plate između 500 i 4.000 evra posredničkim firmama u svojim zemljama da bi uopšte dobili posao u Kataru. Kad bi stigli u Katar, često su im oduzimani pasoši, bili su prinuđeni da spavaju i žive u bednim smeštajima i uslovima, a neretko im je i plaćano mnogo manje od onoga što je obećavano. Zato je, recimo, međunarodna organizacija Amnesti internešenel optužila vlasti u Kataru da su masovno kršile ljudska prava radnika iz inostranstva, a evropski mediji su sve češće govorili o robovlasničkom odnosu i izrabljivanju do smrti.

Je li to onda bio razlog za pozive u Njemačkoj na bojkot „Katara 2022.“?

To je bio jedan od razloga. Katarski šeici trpe kritike, najčešće od „Zapada“, i zbog čitave svoje politike. U Kataru su mnoge društvene grupe u podređenom položaju i trpe diskriminaciju jer je ova država zasnovana na tradicionalnom patrijarhalnom sistemu. Žene u Kataru, na primer, ne mogu same da putuju niti da odlučuju o svojoj sudbini već moraju da se povinuju mužu ili ocu, recimo u izboru zanimanja ili supružnika. Katarski zakon i tumačenje religije još izričito zabranjuje istopolne veze pa su tamo prava homoseksualaca krajnje ugrožena. Islam je pri tom državna vera, a ostale veroispovesti smatraju se drugorazrednim.

To sve zvuči veoma ozbiljno.

Toga je svesna i FIFA ali njen pristup je da fudbal zbližava sve ljude na planeti i pomaže da se i zatvorena društva otvore, recimo prema drugim kulturama. U Kataru se tokom poslednje decenije mnogo toga zaista promenilo: zakoni o radu i imigraciji su izmenjeni, žene su dobile neka veća prava a homoseksualci se makar više ne proganjaju. Sve je to ipak daleko od onoga što se u Evropskoj uniji ili Severnoj Americi smatra progresivnim demokratskim vrednostima i zato su pre svega aktivističke nevladine organizacije i političke grupacije u Evropi do poslednjeg trenutka pozivale na bojkot ovog Svetskog prvenstva.

Pravog bojkota u Nemačkoj, a ni drugde, ipak nema.

Bojkot je više tihi i odvija se na simboličnom nivou. Većina medijskih kuća u Nemačkoj zastupa, u društveno-političkom smislu, liberalnu uređivačku politiku i već dugo izuzetno kritički izveštava o Kataru i o Fifi. Zato je i većina Nemaca senzibilizirana za katarske problema i takođe s kritikom gleda na ovaj mundijal. A kada se tome doda neuobičajeno doba godine u kojem se šampionat održava, dobije se trenutno slabo interesovanje za sportski deo Svetskog prvenstva. Zato su pojedini, ali zaista malobrojni, barovi i kafane, recimo ovde u Kelnu, mogli sebi da priušte da objave bojkot prenosa utakmica – zbog čega će izgubiti deo zarade od prodaje pića, ali će uštedeti na licencama za prenose. U Severnoj Rajni Vestfaliji uz to neki gradovi, poput Minstera, nisu organizovali ono uobičajeno grupno gledanje fudbala na otvorenom, čak ni kada igra nemačka reprezentacija.

Za sada i televizijski prenosi iz Katara imaju manje gledalaca nego recimo iz Rusije pre 4 godine. Otvaranje ovog Svetskog prvenstva na ZDF-u je gledalo tek 6 miliona ljudi u Nemačkoj dok je otvaranje 2018. na TV-u pratilo 10 miliona Nemaca.

Pri tom glavne teme izveštavanja u Nemačkoj uopšte nisu bile fudbalske. Sa prvog meča između Katara i Ekvadora u nedelju uveče najviše je kao nesportski komentarisan odlazak domaćih navijača sa tribina u drugim poluvremenu. A posle utakmice između Irana i Engleske gotovo da se isključivo govorilo o tihom protestu iranskih igrača i navijača protiv nasilja islamističkog režima u domovini nad građanskim demonstrantima koji traže poštovanje prava žena.

Da bi evo uoči prvog meča Nemačke izbio i skandal oko kapitenskih traka…

Ta afera je otišla toliko daleko da je jedan od sponzora nemačke reprezentacije, kelnski trgovinski koncern REWE, prekinuo saradnju sa Fudbalskim savezom Nemačke, dok je sam DFB najavio moguće pravne mere protiv odluke Fife – a sve zbog trake koju je oko ruke trebalo da nosi kapiten Manuel Nojer. Na traci su iscrtane dugine boje, na njima je srce i oko srca natpis na engleskom “One Love” ili “Ljubav je jedna”. Iste trake trebalo je da nose i kapiteni reprezentacija Holandije, Belgije, Francuske, Švajcarske, Engleske, Velsa i Danske – ali im je Fifa to zabranila. Fifa je bila predstavila svoje kapitenske trake, sa porukama poput “Ne diskriminaciji”, “Fudbal ujedinjuje svet” ili “Sačuvajmo planetu” pa je zapretila kaznama timovima i kapitenima koji budu nosili drugačije trake.

Čija je bila inicijativa za nošenje kapitenske trake s natpisom “One Love”?

Poruka “Ljubav je jedna” bila je inicijativa holandske reprezentacije a pridružile su joj se druge ekipe iz Zapadne i Severne Evrope. Nensi Fejzer, nemačka ministarka unutrašnjh poslova, kritikovala je Fifu zbog zabrane trake “One Love” i istakla da je to trebalo da bude poruka protiv homofobije, rasizma i diskicminacije žena. FIFA je bila neumoljiva pa je Belgiji zabranila i takozvane rezervne dresove, jer je na njima bila ispisana reč “Love” odnosno “Ljubav”.

No francuski kapiten Igo Loris još ranije je rekao da neće nositi traku “One Love” jer poštuje pravila domaćina Katara koji ne prihvata homoseksualne veze. 

I inače, u drugim evropskim zemljama koje učestvuju na Svetskom prvenstvu – Hrvatskoj i Srbiji ali i Poljskoj i Portugaliji – svi ti politički i gestovi društvenog angažmana nisu bili vodeća već samo jedna od mundijalskih tema. To pogotovu važi za timove sa drugih kontinenata, uključujući i fudbalske velesile poput Argentine i Brazila. Za to vreme u arpaskim državama, gde mnogi ljubitelji fudbala kažu da je Svetski kup u Kataru ponos svih arapskih zemalja, mediji ističu slike navijača iz čitavog sveta koji se vesele zajedno i ne vide previše povoda za kritiku organizatora. Šef Fife, Đani Infantino, ocenio je uoči početka WM-a da su Evropljani prosto licemerni u svojim kritikama na račun Kataraca.