Live hören
Jetzt läuft: ON STAGE Irruption (live im Düsseldorfer Zakk 2017) von Gaël Faye

Topot lipicanera na severu Bačke

Lipicaneri

Topot lipicanera na severu Bačke

Aleksandar Timofejev, Beograd

Ergela lipicanera Kelebija koja se nalazi na srpsko madjarskoj granici, jedno je od idealnih mesta za aktivan odmor. Ona može biti i odlično mesto za predah i opuštanje prilikom putovanja ka jugu, s obzirom da je Kelebija udaljena svega tridesetak kilometara od najvećeg graničnog prelaza Roszke - Horgoš koji se nalazi na auto putu E75.

Blagotvorno umirujuće deluje konjski topot nakon vreline grada, buke automobila, urbane galame, beskrajnih priča o pandemiji… U Kelebiji vreme kao da je stalo. Iako stari tek tridesetak godina, objekti na ergeli pažljivo su uređeni u stilu starih vremena. Tu je hotel sa četiri zvezdice, restoran koji, po želji iz detinjstva vlasnika ergele, samo stakleni zid deli od štale, hektari terena za jahanje, muzej kočija i pre svega sedamdesetak prelepih, pažljivo negovanih lipicanera. Ovi konji ne koriste se za trke. Takmiče se u veštini i lepoti.

Topot lipicanera na severu Bačke

03:15 Min. Verfügbar bis 29.07.2022


Paradna vrsta za čije se poreklo bori više zemalja za WDR kaže Anita Takač zaposlena na ergeli: “Poreklo im se vodi iz doba Marije Terezije iz Austrougarske. U zavisnosti od toga odakle nam dolaze gosti, svi se bore da baš od njih potiču Lipicaneri. Slovenci kažu da je njihova rasa, Austrijanci tvrde da je njihova. Svejedno, Marija Terezija je želela lepe i elegantne konje u svojoj povorci i ona je začetnik ove rase. Lipicaneri su lepi paradni konji koji do pre 100 godina nisu bili dostupni običnom građanstvu. Gajeni su samo na dvoru i među vlastelom”.

Lipicaneri su gotovo po pravilu beli konji, a manje je poznato da se rađaju tamni. Retki takvi i ostanu: “Zvanična boja lipicanera je siva iako ih svi doživljavamo kao bele i tako ih zovemo. Ono što ih izdvaja od drugih rasa konja je da se rađaju isključivo u tamnim bojama. Tamno sivi, smeđi ili crni su kad se rode, a do svoje sedme, osme godine promene boju. Nekoliko procenata nikada ne promeni boju i ostaju tamni što ih čini veoma specifičnim i atraktivnim. Mi na ergeli imamo dva vranca lipicanera koje smo uvezli iz Hrvatske.

“Sve je bilo lepo. Sve!”

Ergela Kelebija

Ergela Kelebija

Dok se vozimo po imanju ogledajući se u savršeno mirnoj vodi obližnjeg jezera pitamo najstarijeg radnika sa ergele, danas vozača kočija, Čika Feriku kako je bilo provesti život svakodnevno se družeći sa konjima? Kratko odgovara: “Sve je bilo lepo… Šta da kažem… Sve!”. Na ergeli se organizuju brojne manifestacije od takmičenja, svadbi i proslava do tim bildinga. Nadaleko je poznat i jahački kamp za decu gde ona čitave dane provode sa konjima. Tinejdžerke Ženja, Ana i Sonja na kamp dolaze već godinama. “Dolazim na ovaj kamp od svoje osme godine. Volim ga jer se lepo osećam dok jašem konje i kad sam u njihovoj blizini, a super je i društvo”, kaže za Radioforum Ženja, a Ana iz Beograda i Sonja koja dolazi iz Slovenije dodaju: “Volimo da jašemo jer nas to opušta. Mnogo se dobro provedemo uvek na Kelebiji”.

Mesto za dečiji kamp zbog interesovanja mora da se rezerviše gotovo godinu dana unapred, a Anita Takač kaže da deca dolaze sa raznih strana: “Prošle godine zbog pandemije nismo imali nijedno dete iz inostranstva. Ove očekujemo nekoliko devojčica iz Mađarske. Ranijih godina redovno su dolazila deca iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine… Bile su nam i dve male crnkinje iz Nemačke pre nekoliko godina” seća se uz osmeh Anita i dodaje da im je iz Amerike gde živi, sve dok nije odrasla, redovno dolazila i unuka pevača Zvonka Bogdana, velikog ljubitelja i uzgajivača konja. Iako prodaja konja zna da bude unosan posao, na ergeli Kelebija kažu da se teško rastaju od svojih grla i da najbolje ipak zadržavaju za sebe.

Stand: 29.07.2021, 18:03