Live hören
Jetzt läuft: Statements von Megaloh & Rhymezi Tunes
Dron pored kelnske katedrale

Gde (ne) sme da se leti u Nemačkoj?

Stand: 04.08.2022, 17:29 Uhr

Svi znamo šta je dron: još jedna moderna angloamerička reč koja je prodrla u sve jezike i tamo se ugnezdila iako svi imamo našu reč odvajkada, dron je muška jedinka u pčela, dakle; trut. Zapravo se ta stvar zove bespilotna letilica i za to odavno postoji skraćeni naziv BPL. A BPL-ove su još pre Drugog svetskog rata pravili aeromodelari širom Balkana. Ali evo u trećoj dekadi 21. veka na Balkanu kao da svi vole da kažu „dron“, da ih ceo svet razume.

Pa da se i mi razumemo: kada kažem dron mislim na teledirigovanu leteću napravu koja se kreće po principu helikoptera, dakle, uzleće i sleće vertikalno, a u vazduhu može da se kreće u svim pravcima kao i da lebdi u mestu. Taj dron je roba široke potrošnje, može da se kupi svuda ali ne može da se koristi na svakom mestu. Naprotiv, mogućnosti korišćenja su mu vrlo ograničene, i to s dobrim razlogom.

NE govorimo o korporativnim dronovima, poštanskim, medicinskim, spasilačkim i vojnim dronovima, kao ni o dronovima sagrađenim po principu aviona i kojima je potrebna pista ili livada za poletanje i sletanje.

Propisi EU za dronove široke potrošnje

  • Maksimalna visina letenja: 120 metara nad zemljom.
  • Dron mora uvek biti u vidokrugu pilota osim ako leti u modusu pratnje pilota sa maksimalnim odstojanjem od 50 metara od njega pri čemu jedna druga osoba gleda dron.
  • Svaki dron mora biti prijavljen Saveznom zavodu za vazduhoplovstvo (Luftfahrt Bundesamt, LBA) i dobija svoj registarski broj. Izuzetak su dronovi lakši od 250 grama i pri tome certifikovani kao igračke.
  • Dronom smeju da upravljaju samo lica starosti od 16 godina naviše osim ako nije reč o igrački ali u tom slučaju dete mora biti pod nadzorom lica koje ima pravo pilotiranja dronovima.

Gde sme da se leti? – to je pitanje koje nije jedinstveno rešeno u Evropskoj uniji i u svakoj zemlji može biti drukčije regulisano. Zapravo je pitanje bolje preformulisati u: gde ne sme da se leti?

U Nemačkoj

Zabranjeno je letenje iznad:

  • stambenih zemljišta
  • zaštićenih prirodnih područja
  • u radijusu od 1,5 kilometra od aerodroma
  • bliže od 5 km uzdužnog rastojanja od poletno-sletnih pista

Mora se leteti na najmanje 100 metara rastojanja od:

  • grupa ljudi
  • auto-puteva i puteva prvog reda, plovnih puteva i železničkih pruga
  • heliodroma
  • bolnica
  • mesta nesreće, prirodne katastrofe ili drugih mesta koja se moraju obezbeđivati
  • vojnih zgrada i organizacija kao i mobilnih postrojenja vojske te samih trupa
  • industrijskih postrojenja
  • zatvora
  • postrojenja za proizvodnju i distribuciju energije

Postoje i dve vrste dozvola za pilotiranje dronom:

Mala dozvola koja se zove i dokaz kompetencije EU (Drohnen Kompetenznachweis) – potrebna je za sve dronove sa startnom masom iznad 250 grama.

Za dozvolu mora da se savlada test od oko 40 pitanja sa više mogućnosti odgovora. On se ispunjava onlajn. Uspešno se polaže ako je tačno odgovoreno na najmanje 75 odsto pitanja. Pre glavnog testa mora da se prođe kroz trening-test koji svako može da ponavlja koliko god puta hoće. Kada se na internetu položi ispit, dobija se letačka dozvola formata kreditne kartice i ona važi pet godina. Posle tog roka mora da se obnovi – kao i odgovarajuće znanje... Ova dozvola se mora nositi sa sobom kada se pušta dron.

Za veliku dozvolu EU treba ispuniti bitno veće zahteve. Prvi je naravno da je položen ispit za malu dozvolu. Ona se odnosi na dronove težine između 500 grama i 2 kilograma.

Osim toga, potrebno je izvesti praktičan test na otvorenom. Tom testu ne mora niko da prisustvuje, to je autodidaktički princip.

Postoji teoretski ispit koji mora da se obavi u ovlašćenoj školi i tu je često moguće sve obaviti preko interneta. Tu postoji više tematski blokova a na kraju se polaže završni ispit od 30 pitanja sa ponuđenim odgovorima. Kada se to položi, onda se podnosi zahtev za letačku dozvolu koja važi pet godina i posle tog roka mora da se obnovi.

Još jedno: za dronove lakše od 250 grama nije potrebna dozvola upravljanja.

Korisnici dronova moraju imati obavezno osiguranje za slučaj da su nekome naneli štetu. Ako neko već ima sklopljeno takvo osiguranje (Haftpflichtversicherung) onda u njega može da uključi i štete koje je naneo dronom. A moguće je napraviti i posebnu polisu koja se odnosi samo na dron. U svakom slučaju se cene takvog osiguranja kreću između 30 i 100 evra godišnje. To zavisi od sopstvenog učešća u obeštećenju (Selbstbeteiligung).

Prosečne cene dronova ispod 250g su od 100-1000 evra. Jedno je sigurno - cena znači i kvalitet. Snimci dronova jevtinijih od 300 evra ne mogu da se uporede sa snimcima dronova od 500 i više evra. Rezolucija slike, osetljivost kamere, mehanizam stabilizacije kamere i drugi tehnički detalji, osetno su bolji u višoj klasi cena.