Live hören
Jetzt läuft: Big blow von Manu Dibango

Rio Tinto – rudnik litijuma u Srbiji?

Ruda sa kristalima litijuma

Rio Tinto – rudnik litijuma u Srbiji?

Zorka Đukanović, Beograd

“Rio Tinto odlazi iz Srbije, Ne rudniku Jadar, da životu, Hoćemo čistu zemlju, Vama litijum nama otrov”. Ovo su parole koje se već mesecima mogu videti na protestima širom Srbije u organizaciji ekoloških i građanskih pokreta. U akciju su se uključili i Srbi iz dijaspore, pa je više akcija pokrenuto i u Vašingtonu, Londonu, Beču…

Jedan od većih protesta na kom su se okupili ekolozi cele Srbije održan je prošle nedelje u Loznici, uoči sednice skupštine na kojoj su odbornici većinom glasova usvojili novi prostorni plan. Taj dokument učesnici protesta nazivaju smrtnom presudom za Jadar, Loznicu i celu zapadnu Srbiju, jer veruju da to znači legalizaciju i zvaničan početak gradnje rudnika u Jadru. Predstavnica udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu” Marija Alimpić kaže da Rio Tinto treba da ode iz Srbije i podseća na lošu reputaciju i skandale koji prate poslovanje kompanije u proteklih 150 godina od kad postoji. “Nije im mesto ovde, neka prestanu da lobiraju dalje za uništavanje životne sredine. Nismo ih zvali, ne želimo to što oni rade ne samo ovde, nego bilo gde u svetu. Naneli su dovoljno zla za vek i po.”

Rio Tinto – rudnik litijuma u Srbiji?

03:45 Min. Verfügbar bis 02.08.2022


Jadarit, srpski kriptonit

Rio Tinto je britansko australijska rudarska kompanija koja u Srbiji posluje preko ćerke firme Rio Sava. Prethodnih 15 godina radila je na istraživanju zaliha minerala. Žargonski ga zovu i srpski kriptonit, sadrži visok procenat litijuma, što je po mnogima zlato 21. veka. Litijum je osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile, a mineral jadarit je registrovan pod tim imenom jer je pronađen u dolini jadra u lozničkom kraju u zapadnoj srbiji.

Međutim, kako se iz faze istraživanja krenulo poslednjih godina i ka projektnoj dokumentaciji za izgradnju rudnika, postavilo se pitanje zaštite životne sredine. Ekolozi veruju da će iskopavanje rude narušiti ceo eko sistem, zatrovati zemlju, vazduh i ceo tok sliva Drine, jer između ostalog proces izdvajanja litijuma zahteva korišćenje koncentrovane sumporne kiseline i velike količine vode koja se, navodno prečišćena, vraća u tokove reka.

Vlast najavljuje referendum o rudniku Jadar

Pokrenuli su i peticiju koju je potpisalo više stotina hiljada građana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će se o sudbini rudnika odlučivati na referendumu iako je reč o velikoj razvojnoj šansi ne samo za Podrinje i zapadnu Srbiju već za celu zemlju:

“Glas naroda je za nas glas boga, mislim da bi najviše prava imali da se pitaju oni koji tamo žive.“

Vučić veruje da će građani kada čuju šta će dobiti doneti pozitivnu odluku na lokalnom referendum. Oni koji se protive izgradnji rudnika neće referendum već traže da Rio Tinto ode iz Srbije, jer kažu da je reč o moćnoj kompaniji koja kupuje i eksperte za izrade studija i projekata, pa tako, kako kažu, Rio Tinto može da kupi rezultate referenduma.

Iz kompanije poručuju da ih ne brine referendum, da će raditi u skladu sa propisima i dogovorima sa predstavnicima vlasti, a čak ni oni ne isključuju mogućnost ekoloških incidenata i problema. Vesna Prodanović, generalna direktorka "Rio Sava eksplorejšna".

“Ovo je ozbiljan rudarsko-industrijski projekat, sigurno da ima uticaja na životnu sredinu, ali u današnje vreme ovakvi projekti mogu da se realizuju uz prihvatljive rizike i uz njihovu kontrolu", kaže Prodanovićeva.

Kako su istraživanja završena planirano je da se krene u izgradnju rudnika i to sledeće godine. Za četiri očekuju početak eksploatacije a za sedam rad u punom kapacitetu kada je reč o proizvodnji litijum-karbonata. Rio Tinto kaže da ulaže 2.4 milijarde dolara za gradnju rudnika jadarita kod Loznice. Nekoliko stotina miliona evra je već do sada utrošeno, jedan deo i na otkup zemljišta. Reč je uglavnom o poljoprivrednoj i plodnoj zemlji. Neki prodaju dobrovoljno, drugi nerado, ali žele da odu što dalje od ekološki ugroženog područja, a mnogi ne žele ni da odu ni da prodaju. Kažu ne napuštaju zemlju predaka. Na lokaciji planiranog kompleksa živi oko 19.000 meštana u 22 sela, a rudnik će zahvatati oko 300 kilometara kvadratnih. Ukoliko ga bude.

Stand: 02.08.2021, 18:20