Live hören
Jetzt läuft: Crazy in love von Beyoncé

Disciplinovanje naučnih instituta u Srbiji

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Disciplinovanje naučnih instituta u Srbiji

Sanja Ivačić, Beograd

Oko 500 intelektualaca iz sveta medju kojima je i nemački filozof Jirgen Habermas i petoro nemačkih poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu potpisali su apel podrške beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u njegovoj borbi za zaštitu prava na slobodu mišljenja i naučnog delovanja.

Apelom koji su potpisali i Noam Čomski, Džudit Batler, Toma Piketi, Frensis Fukujama i brojna druga ugledna imena upozorava se da pokušaj da se ućutka jedna naučna institucija dodatno slabi inače ugroženu demokratiju u Srbiji i pozivaju srpske vlasti da odustanu od gušenja akademskih sloboda ako su ozbiljno posvećene demokratizaciji društva i članstvu u EU.

Potpisnici apela su digli glas protiv nametanja Upravnog odbora i vršioca dužnosti  direktora od koga zavise i naučni programi i finansiranje projekata i traže da se oni imenuju uz uvažavanje stavova Naučnog veća Instituta i „u skladu sa njegovim medjunarodnim renomeom, naučnim rezultatima i programom“.

Disciplinovanje naučnih instituta u Srbiji

03:44 Min. Verfügbar bis 04.06.2021

Predsednica Naučnog veća Gazela Pudar Draško rekla je za WDR da je Institut praktično u vanrednom stanju još od marta prošle godine kada im je nametnut Upravni odbor na čelu sa Zoranom Avramovićem, s privatnog Univerziteta Megatrend. „Taj upravni odbor vodi jedan ekstremni desničar koji otvoreno izražava antievropski stav, o demokratiji ima vrlo negativno mišljenje, o regionalnoj saradnji još gore mišljenje, a mi smo Institut koji je upravo prepoznat kao mesto kritičke misli, kao mesto gde se pokušavao barem u ovim okolnostima voditi dijalog u društvu i koji je vrlo držao do toga da otvara linije dijaloga i ka susednim državama i nacijama“, naglasila je.

Avramović je kadar vladajuće SNS, ali ga naučna zajednica pamti kao vatrenog radikala - pred kraj Miloševićevog režima sprovodio je zloglasni Šešeljev zakon kojim je Univerzitetu ukinuta autonomija, a pre tri godine na Sajmu knjiga promovisao je njegovu Veliku Srbiju.

Smišljena zloupotreba zakona

Kada je u javnost dospeo medjunarodni apel Instituta za filozofiju, Avramović se oglasio saopštenjem rekavši da su optužbe na njegov račun „laži“, da "nema dokaza da u Srbiji neko ukida naučne slobode" i da je „Institut osnovala država koja članove Upravnog odbora postavlja na osnovu zakona“. Po tom zakonu vlada u naučnim institutima postavlja četiri člana upravnog odbora a kolektiv daje tri, pri čemu se do sada uvek poštovala dobra praksa konsultovanja sa kolektivom.

U slučaju Instituta za filozofiju vlada je medjutim prekršila tu dobru praksu – nametnut je prvo predsednik upravnog odbora a potom i VD direktora Instituta koji je, kako kaže Pudar Draško „imenovan van kolektiva“ iako „apsolutno nema kompetencije i ne poznaje ni rad ni program“ Instituta. Prema njenim rečima „zakonske procedure se koriste da bi se izvrgli demokratski principi“ očigledno s namerom da se aktivnosti Instituta „stave pod kontrolu“.

I vd direktora Veselin Mitrović kaže da je sve po zakonu, dok zaposleni  tvrde da im preti otkazima i smanjenjem plata i da ugrožava projekte. U Institutu kažu i da su se pre pokretanja apela za solidarnost obraćali i predsedniku i premijerki i nadležnom ministarstvu, ali se niko nije oglasio, dok Beogradski univerzitet nema zakonske ingerencije da im pomogne. Pudar Draško veruje da je u pitanju unapred smišljen scenario. „Smatramo da se ovo namerno radi, da se odugovlači situacija da nam se nametne podoban direktor na četiri godine i protiv toga mi nemamo nikakav pravni lek nažalost“, kazala je.

Sistematsko narušavanje autonomije

InstitutaInstitut za filozofiju i društvenu teoriju ima dugu tradiciju negovanja kritičke misli. Osnovali su ga intelektualci disdenti koji su bili proterani sa Univerziteta u Beogradu kao aktivisti šezedesetosmaškog pokreta u Jugoslaviji. Devedesetih godina bio je stecište otpora režimu Slobodana Miloševića, a na njemu su radili istaknuti srpski intelektualci medju kojima i ubijeni premijer Zoran Djindjić. Sada se zamerio vlastima zbog otvorene podrške gradjanskim protestima početkom 2019, ali nije je jedini koji je pod pritiskom.

Direktor je nametnut  i Institutu za nuklearne nauke Vinča, jednom od najvećih u regionu. Vladan Čokić sa Instituta za medicinska istraživanja kaže da je u pitanju sistematsko narušavanje autonomije instituta jer članovi upravnih odbora koje postavlja vlada, kako kaže, horski preglasavju odluke naučnog veća. „Ono što smo imali 98, što spominje kolega kao Šešeljv zakon, gde su profesori dobijali otkaze i gde se potpunom inimizirala autonomija univerziteta, mi ovo gledamo kao prve korake ka tome. Znači sada imamo na redu institute, sutradan fakultete“, rekao je.

Profesori i naučni radnici koji strahuju da je reč o perfidnim pokušajima države da ućutka nepodobne formirali su u krajem prošle godine Mrežu akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) i predlažu, za početak, izmenu Zakona o nauci i istraživanjima kako bi za naučne institute važila ista pravila kao za univerzitet kome je autonomija zagarantaovana ustavom.

Zbog gušenja akademskih sloboda američki lingvista i jedan od potpisnika Apela solidarnosti sa IFDT Noam Čomski uporedio je Srbiju sa Madjarskom Viktora Orbana gde su na udaru obrazovne, kulturne i istraživačke institucije. U ličnom pismu koje je uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću Čomski je izrazio nadu da Srbije neće krenuti “tim mračnim putem”.

Stand: 04.06.2020, 17:58