Live hören
Jetzt läuft: Black Magic Woman von Santana

U Srbiji se lome koplja i jezik zbog rodno osetljivog jezika

U Srbiji se lome koplja i jezik zbog rodno osetljivog jezika

U Srbiji se lome koplja i jezik zbog rodno osetljivog jezika

Zorka Djukanović, Beograd

U Srbiji je stupio na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti u svim oblastima života, a posebna polemika u javnosti koja ne jenjava, je obaveza korišćenje rodno senzitivnog jezika. Otpor prema tome imaju kako pojedini lingvisti, tako i desničari, ali se javljaju i žene koje kažu da ne žele da ih zovu direktorke ili ministarke. Autori zakona odgovaraju da sada mogu da biraju kako će ih zvati.

Vozačica, borkinja, sutkinja iako se teško prihvataju u svakodnevnoj konverzaciji, postaju zakonski obavezne reči u službenoj komunikaciji, medijima, obrazovnim ustanovama. U suprotnom slede kazne. Iako jezičku osetljivost predviđa zakon o rodnoj ravnopravnosti, neke žene se tome protive posebno kad je reč o zanimanjima i funkcijama.

Tako Jorgovanka Tabaković insistira da je guverner Narodne banke Srbije, a ne guvernerka, jer Ustav taj izraz ne poznaje. Ostaće upamćena i replika ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović poslaniku koji je oslovio sa gospođo ministarka: „Vi ste imali jedan mizogen nastup prema meni jer ste me oslovili ministarkom. Ja nisam Nušićev lik i nisam supruga ministra nego sam ministar.“

Joksimovićeva je kasnije objasnila da joj je zasmetao ton poslanika i insistiranje na gospođa uz ministarka kao u komediji Branislava Nušića, a da nije protiv rodnosenzitivnog jezika.

Rodna ravnopravnost u jeziku

03:46 Min. Verfügbar bis 07.06.2022


Ženama omogućiti da biraju kako žele da ih zovu

I nedavno prilikom usvajanja zakona u parlamentu pojedini poslanici, među njima i Muamer Zukorlić su obavezu rodno osetljivog jezika nazvali neprihvatljivim nametanjima pod instrukcijama Evropke unije. Zukorlić kao argument pružio upravo podatak da neke žene ne žele da ih zovu psihološkinjom, vojnikinjom i slično:

„Ja znam mnogo dama koje kažu: „Ja neću da budem vozačica. Ja neću da budem spisateljica, ja neću ovo jer spisateljica nije pisac nego je nešto drugo. Dakle šta ćemo sa svima njima? Hajmo samo jednu širinu imati u tom sagledavanju i ne nametati ovo sada: „E koji niste za ovo, vi ste protiv toga, vi ste za nasilje, vi ste za diskriminaciju. Taj obrazac u diskursu nam ne treba.“

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić odgovara da je reč o davanju prava na izbor kako će vas oslovljavati, jer je jezik živ i mora se menjati u skladu sa napretkom društva:

„Šta će biti sa ženama koje ne žele da koriste gramatiku srpskog jezika u slaganju broju rodu i padežu imenica kojima se označava zanimanje? Imaće izbor, pravo na izbor. Ovaj zakon pravi prostor za one koje hoće da se zovu spisateljice. Ja sam narodna poslanica, ja sam žena, ja sam političarka.“

Odbor za standardizaciju jezika: Protivimo se jezičkom inženjeringu

Insisitranju na rodno osetljivom jeziku protivi se i Odbor za standardizaciju srpskog jezika koji je i od predsednika države tražio da ne potpiše sada već usvojeni zakon. Obavezno uvođenje i korišćenje naziva svih funkcija i zanimanja i u ženskom obliku članovi odbora nazivaju inženjeringom, a pojedini lingvisti to vide kao nasilje nad jezikom, pa i silovanje jezika. Predsednik odbora profesor Sreto Tanasić za javni servis kaže da treba pustiti jezik sam da se menja:„Da radi jezik bez prisile, bez jezičkog inženjeringa što se želi ovim putem učiniti.“

S druge strane zagovornici rodnosenzitivnog jezika podsećaju da je i srpski jezik i u srednjem veku imao izraze u ženskom rodu za brojna zanimanja, pa se čak i u crkvenim spisima pronalaze izrazi poput upravitelja i upraviteljke. Zato veliki broj aktivistkinja feminističkih i drugih pokreta, među njima i lingvistkinje skreću pažnju na to da je strah od moći žena ono iza čega se krije otpor. Primećuju da je protivnicima rodno osetljivog jezika u redu da postoji spremačica čistačica, domaćica, ali im je rogobatno, neprirodno i pogrešno direktorka, ministarka, dekanka, rektorka.

I Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost, takođe pita zašto smeta dramaturškinja, a nikome ne smetaju oni pogrdni izrazi – poput sluškinja. Ona podseća da je kaznena politika značajno pooštrena, da su predviđene kazne u iznosu od 50.000 (420 evra) do čak dva miliona (17.000 evra) dinara, ali da će odredbe vezane za jezik prema novom zakonu biti uvođene postepeno. Medijima i obrazovanju je ostavljen prostor za prilagođavanje od tri godine, dok državni organi javna uprava i službe nove propise moraju da primenjuju već od prvog juna, kada je zakon o rodnoj ravnopravnosti uz izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije stupio na snagu.

Stand: 07.06.2021, 17:24