Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Reagovanja na izveštaj o maltretiranju izbeglica na spoljnoj EU-granici

Izbeglica u Bihaću pokazuje tragove udaraca koje mu je, kako tvrdi, nanela hrvatska policija

Reagovanja na izveštaj o maltretiranju izbeglica na spoljnoj EU-granici

Juče objavljeni izveštaji više evropskih medija, medju kojima je i ARD, o nasilju prema migrantima na hrvatskoj, kao i grčkoj granici, izazvali su mnogobrojna reagovanja. Funkcioneri i poslanici evropskog i nemačkog parlamenta šokirani su brutalnim nasiljem koje uniformisani muškarci na spoljnoj granici EU primenjuju nad izbeglicama.

Kakve su bile reakcije u EU-institucijama u Briselu na slike isprebijanih ljudi?

Razgovor: Amir Kamber i Snežana Bogavac

04:48 Min. Verfügbar bis 08.10.2022


Predsatvnici Evropske komisije su šokirani, ali ipak iznenadjeni teško da su mogli da budu, jer je i do sada bilo, iako manje temeljno istraženih izveštaja medija i humanitarnih organizacija o ilegalnom proterivanju i nasilju nad izbeglicama na spoljnim granicama EU. Komesarka za unutrašnje poslove EU Ylva Johansson nazvala je izveštaje “šokantnima”. “Izuzetno sam zabrinuta zbog njih i čini mi se da ima naznaka neke vrste orkestracije nasilja”, rekla je komesarka i dodala i da “izgleda da ima uverljivih dokaza zloupotrebe evropskih sredstava”. Poslanik Zelenih u Evropskom parlementu Erik Marquardt rekao je da “Hrvatska mora odmah da obustavi sistematske i brutalne pushbacks”, a “izbeglice na spoljnoj granici EU moraju dobiti mogućnost da podnesu zahtev za azil i prodju postupak uobičajen u pravnoj državi”.

I predstavnici drugih stranaka u Briselu i Berlinu reagovali su ogorčeno?

Da, recimo predstavnica poslaničke grupe FDP u Bundestagu zadužena za ljudska prava Gyde Jensen je rekla za Redakcijsku mrežu Nemačka RND da od EU i država članica očekuje da istragu o maltretiranju izbeglica i kršenjima ljudskih neće prepustiti samo Hrvatskoj, već da će je voditi nezavisna komisija. Jensen je dodala i da “uz novu EU migracionu i politiku azila spada i delotvorno nadgledanje poštovanja ljudskih prava na spoljnim granicama EU”, a da “za to što poslednjih meseci nije ništa učinjeno u toj sferi odgovornost snose članice EU, takodje i nemačka savezna vlada“.

Kakve su mogućnosti da EU poduzme mere protiv Hrvatske i Grčke, kao i drugih zemalja ukoliko se u njima dogadjaju slična kršenja ljudskih prava izbeglica?

Komesarka Ylva Johansson je odmah sinoć zatražila temeljnu istragu o nasilju nad izbeglicama i mogućoj zloupotrebi EU-sredstava i najavila da će razgovarati kako sa hrvatskim i grčkim ministrima zaduženim za unutrašnje poslove i migraciju. No, problem je u tome što Brisel, s obzirom na raspodelu nadležnosti izmedju Komisije i nacionalnih država, malo šta može da učini. Nemački stručnjak za evropsko pravo, professor Univerziteta Sarlanda Thomas Giegerich je ocenio da je “Hrvatska prekršila elementarne obaveze koje proističu kako iz prava EU tako ii z medjunarodnog prava”. No, kako je i on objasnio za RND, Evropska komisija „može da daje peporuke, ali istragu protiv verovatnih počinilaca mora da povede hrvatsko pravosudje”. Poslanik Marquardt je još ukazao i da EU mehanizam nadgledanja granica u Hrvatskoj podržava sa 14 miliona evra. Novac je zapravo je namenjem nevladinim organizacijama koje treba da prate i ocenjuju pogranični režim. Medjutim poslanik Zelenih smatra da je taj novac „samo smokvin list“, a da milioni odlaze u „hrvatsko ministarstvo unutrašnjih poslova koje je više puta pokazalo da nije zainteresovano za praćenje poštovanja ljudskih prava“.

Danas se, dan nakon šokantnog medijskog istraživanja, održava i sastanak za migraciju nadležnih ministara država članica EU. O čemu oni razgovaraju?

Na neki način „pushbacks“, ilegalno proterivanje izbeglica sa spoljnih granica EU i tu je tema, iako je zvanično na dnevnom redu jačanje spoljnih granica EU. Medjutim, medjunarodni politički nedeljnik koji izlazi u Briselu Politico je pred sastanak došao do teksta pisma koje učesnicima sastanka želi da predoči 12 zemalja, medju njima Austrija, Danska, Poljska, Grčka, Bugarska, Madjarska, baltičke zemlje… U pismu se „pushbacks“ doduše ne pominju, ali Politico citira neimenovanog diplomatu koji kaže da je zapravo reč o predlogu da se ova nezakonita praksa legalizuje. U pismu se praktično predlaže gradnja neke vrste zida na spoljnim granicama EU i to evropskim novcem. U pismu to glasi: „Fizička barijera mogla bi da bude delotvorna mera zaštite koja bi bila u interesu cele EU. Ova legitimna mera trebalo bi da bude pre svega finansirana iz EU budžeta“, citira Politico iz pisma. Kakva je bila rasprava o njemu danas u Luksemburgu se još nezna, ali valja naglasiti da ovo pismo nisu potpisale zemlje u koje dolazi najviše izbeglica i u kojima se podnosi najviše zahteva za azil u EU – Nemačka, Francuska, Španija i Italija.

Stand: 08.10.2021, 18:12