Live hören
Jetzt läuft: Voodoo von BlackMagic

Ekološki protesti u Srbiji se nastavljaju

Ekološki aktivisti blokirali su centralnu raskrsnicu u Novom Sadu kod Futoške pijace

Ekološki protesti u Srbiji se nastavljaju



I prva nedelja godine u Srbiji je počela blokadama i ekološkim protestima. Učesnici brojnih udruženja, ali i opozicionih partija blokirali su više saobraćajnica u Srbiji, traže da se Rio Tinto potpuno povuče iz Srbije.

Građanke i građani nisu zadovoljni do sada postignutim, nisu zadovoljni obećanjima vlasti da će se o svemu izjasniti na referendumu da se neće ništa raditi što nije u skladu sa ekološkim standardima. Da budu nepoverljivi razloga je više. Zakoni su izmenjeni ili povučeni, prostorni plan Loznice takođe, ali kada se pogleda šta se dešava na terenu vidi se da kompanija Rio Tinto nastavlja gde je stala, pokušava da otkupi još zemlje i šume u dolini Jadra i nast avlja sa pripremama za izgradnju rudnika.

Razgovor: Boris Rabrenović i Zorka Đukanović

10:04 Min. Verfügbar bis 04.01.2023


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jednom uverava građane da se u Jadru ništa neće raditi, a već sutra javno postavlja pitanje ko će da plati kompaniji Rio Tinto odštete u milijardama evra ako ona bude oterana iz Srbije. O čemu tačno govori nije jasno jer niko nije video te ugovore ako postoje. Do sada je javnost mislila da ih i nema, već da je bilo reči samo o neobavezujućim studijama i istraživanjima područja što je započelo još pre 15 godina, ali nikako da ima nekih ugovornih obaveza o realizaciji projekta. Sada pobunjeni građani traže da se do Božića (07.01.22.) povuče uredba Vlade o prostornom planu za posebne namene za projekat Jadar, koja predstavlja osnov da Rio Tinto otvori rudnik litijuma.

U Srbiji nema teme bez političke konotacije

Višemesečni protesti u Srbiji zbog Rio Tinta, i spornih zakona koji su usvojeni u skupštini, prevazilaze ekologiju i prerastaju i u društveni bunt pa i sociološki. Naravno najviše politički, što se u Srbiji podrazumeva. Nema teme bez političke konotacije. Ovaj trenutak je posebno u tom kontekstu osetljiv jer slede izbori. Vlast ne bi sada da povlači nepopularne poteze plašeći se za rejting, a opozicija razjedinjena bez ideje i strategije pokušava ipak da na krilima protesta pošalje poruku da građani imaju za koga da glasaju. Čak su se u međuvremenu pojedini organizatori protesta poput Ekološkog ustanka i najprepoznatljivijeg lica na protestima Aleksandra Jovanovića Ćute izjasnili da će učestvovati na parlamentarnim izborima u aprilu. Deo opozicije podržava proteste, pojedini lideri stranaka na njima i učestvuju, daje izjave tim povodom za medije, ali nisu zvanično uspeli da preuzmu zasluge za dosadašnje dešavanja, pa tako ni organizaciju. U kom pravcu će dalje da da ide zavisi i od organizatora ali i poteza vlasti.

Sa poslednjeg okupljanja poslata je poruka da do Božića Vlada treba da povuče uredbu vezanu za Rito Tinto, a da će blokade radikalizovati sve do ispunjenja zahteva. Vlast odgovara da su ispunili sve što je od njih traženo, a da je sad sve preraslo u politku. Istovremeno, u tome im pomažu i provladini mediji pa sve javne ličnosti, glumce, profesore i ostale koji podrže proteste provlače kroz blato želeći da ih diskredituju, što je posljednjih sedmica iskusio i čuveni reditelj Goran Marković. On svakodnevno dobija salve uvreda pa čak i od aktuelnih ministara u vladi. Da su protesti uz ekološke teme postali i politički vidi se i po parolama protiv predsednika i aktuelne vlasti, ali određene stranke i organzacije ih koriste da pošaju i druge poruke poput onih u vezi sa Kosovom do protivljenja vakcinaciji i kovid propusnicama.

Ekologija postala tema broj jedan u Srbiji

Do sada se Srbija nije mogla pohvaliti time da čuva životnu sredinu, gradila je fabrike prljave tehnologije obilato koristila, posle drugo svetskog svetskog rata, otpadne vode puštala u reke, a građani većinom bez ekološke svesti sve ne samo mirno posmatrali, već obilato doprinosili tome. Slike na hiljade divljih deponija, reke kojima plivaju tone raznog otpada, plastike kesa flaša, su na svakom koraku. O tome su ranije pričali samo pojedinci, stručnjaci i građanski aktivisti, ali većeg odjeka nije bilo.

Ni evropski put nije osvestio mnogo, ni vlast, ni građane, samo je konstatovano da je neophodno najmanje 15 milijardi evra da se uloži u ekološke projekte kako bi se video prvi pomak na bolje. Prvi jači alarm da je vrag odneo šalu, bilo je masovno postavljanje minihidrocentralana na vodotokovima i planinskim rekama. Meštani pojedinih sela gde je dolazilo do promene toka reke pa i do toga da ona presuši u nekim delovima, počeli su da pružaju otpor jedan po jedan kraj Srbije, a posebno su se istakli u odbrani reke Rakite na jugu Srbije, sa akcijom Odbranimo reke Stare planine. Taj protest dao je rezultat pošto su građani iz svih gradova Srbije došli do Rakite i porazbijali cevi postavljene za minihidrocentralu. To je bio prvi uspešan javnosti poznat dogđaj, a nakon toga je krenula i kampanja za čist vazduh u pojedinim gradovima poput Bora i Smedereva i naravno Beograda.

Stand: 04.01.2022, 18:00