Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

U nesreći nema razlika

Srpski volonteri u Petrinji

U nesreći nema razlika

Aleksandar Timofejev, Beograd

Grupa spontano okupljenih volontera i aktivista iz različitih organizacija iz Srbije vratila se u zemlju nakon što su odneli pomoć za Petrinju i zemljotresom pogođena područja u Hrvatskoj i sa tamošnjim aktivistima dogovorili naredne akcije. Kakve utiske nose iz Petrinje i šta planiraju dalje?

Volonteri iz Srbije, spontano okupljeni preko društvenih mreža, odneli su pomoć u hrani, medicinskom materijalu, pelenama za decu i odrasle, drvnoj građi... Kažu da su ljudi bili srećni kad su videli da su  doneli i šrafove i eksere, jer njima teba sve. Svima treba pomoć. Kažu da tamo novac trenutno nema vrednost jer nema šta da se kupi.

Volonteri iz Srbije u zemljotresom pogođenim delovima Hrvatske

03:38 Min. Verfügbar bis 18.01.2022


Aktivistinja, Jelena Berar, navodi da je prvi susret sa Petrinjom bio više nego direktan: “Čim smo stigli u Petrinju seli smo da razgovaramo sa gradonačelnikom da vidimo kako možemo da pomognemo. Posle desetak minuta razgovora udario je zemljotres od 5,5 stepeni Rihtera. Svi smo skočili i krenuli skoro da bežimo. Onda nam je jedan domaćin rekao: ‘Dobro došli u Petrinju’. Tako je sve počelo“.

Marko Oljača, jedan od volontera, ističe da  su utisci intenzivni i dramatični. Navodi da je cilj zbog koga su krenuli u prvu akciju pomoći ispunjen: “Vratili smo se sa jakim utiscima. Upoznali smo ljude. Mi smo, između ostalog, hteli da odemo na teren i da dokumentujemo situaciju kako bismo imali materijala da tu priču držimo u fokusu javnosti. Kroz mesec ili dva, pretpostavljam, tragedija tih ljudi otići će sa naslovnih strana, nestaće sa televizija. Onda će oni biti prepušteni sami sebi. To ne smemo da dozvolimo zato što će obnova trajati dugo. To je jedan od naših ciljeva. Ne samo da pomognemo nego da pokušamo da animiramo i druge ljude i organizacije da se uključe i pomognu ljudima koji su u nevolji”.

Zajedno u nevolji

Kada se dogodi nesreća, brišu se sve razlike. Jelena Berar ne skriva emocije koje su je preplavile kada je gledala kolike su zaista posledice katastrofe. Iz dana u dan, iz zemljotresa u zemljotres, uočavala je kako kuće u kojima su ljudi živeli i odakle ne žele da odu jer tamo im je sve, i zemlja i okućnica i stoka, od zelene, što znači da je kuća sigurna za život, dobijaju narandžastu pa crvenu nalepnicu, dakle mora da se ruši.

Najviše je ipak pogodila, kaže za WDR, ljudska solidarnost u nevolji: “ Odnos koji su ti ljudi uspostavili između sebe, briga jednih za druge je neverovatna. To me je stvarno dirnulo. Tu su se izmešale i nacionalnosti, i stari i mladi, bake i deca, nema klasnih razlika. Svi smo bili smešteni u prihvatilištima. Od najmlađih do najstarijih. Bilo je jako dirljivo i lepo gledati kako ljudi stvarno mogu tako zajedno da funkcionišu”.

Odlazak volontera iz Srbije, sa idejom da pomognu svima, u područje koje je nekad bilo zapljusnuto ratom i gde danas živi mešovito hrvatsko srpsko stanovništvo, logično, izazvalo je najblaže rečeno interesovanje. “Mislim da su bili više zahvalni nego iznenađeni. Ljudi su bili sretni kad su nas videli. Posebno Beograd i Novi Sad. Ostvarili smo jako dobre odnose sa tim ljudima. U jednom momentu su čak došli i navijači iz Splita. Onda je bilo, u šali, malo kao beogradske tablice pored splitskih na parkingu. Ali mi smo se svi super slagali”.

Posle Petrinje jug Srbije – pomoć ponudili volonteri iz Hrvatske

Jedan od pokretača volonterske akcije, Branislav Radosavljević, kaže da je ovo tek početak: “Sledeći korak je organizacija punktova po gradovima. Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Subotica… Na tim punktovima ćemo skupljati ono što je njima najpotrebnije. Organizovaćemo logistiku koju mi trenutno nemamo. Siguran sam da postoje dobri ljudi koji će nam i ubuduće pomagati oko prevoza, kao što su se javili i sada kada smo išli prvi put”.

Postoje ideje i da se organizuje volonterska psihološka pomoć, kao i da se, kada vremenski uslovi dozvole, organizuje izgradnja nekoliko kuća za one koji su ostali bez krova nad glavom. “Ti ljudi stvarno zaslužuju ne samo pomoć. Zaslužuju i lepu reč, zaslužuju svaki milimetar ćebeta… Nije to samo materijal. Ja mislim da je vreme da shvatimo da nas povezuje mnogo više od nesreće. Ako možemo u nesreći, ja ne znam zašto ne možemo u sreći”, kaže Radosavljević.

Odmah po povratku u Srbiju, volonteri su krenuli u skupljanje pomoći i potom su otišli na jug Srbije gde su poplave ugrozile više sela i gradova. Ponosno ističu da su im podršku i pomoć odmah ponudili novi prijatelji, aktivisti volonteri iz Hrvatske.    

Stand: 18.01.2021, 15:42