Live hören
Jetzt läuft: Machu Picchu von Camilo & Evaluna Montaner

Urbano pčelarstvo: Med iz srca grada

Slike iz arhive Beogradskog udruženja pčelara

Urbano pčelarstvo: Med iz srca grada

Aleksandar Timofejev, Beograd

U modernom dobu pčela je u svetu sve manje. Jedna od zanimljivijih grana pčelarstva postaje takozvano urbano pčelarstvo, to jest gajenje pčela i proizvodnja meda u gradskim sredinama. Ova vrsta pčelarstva razvija se i u Srbiji.

Poznato je da je med jedan od važnih lekovitih proizvoda, a pčele su kroz istoriju poštovani i uvažavani insekti. Urbano pčelarstvo postoji od devetnaestog veka. U Njujorku, na primer, bilo je zabranjeno, u Parizu i Londonu dobrodošlo. Mnoge svetski poznate zgrade na svojim krovovima imaju košnice. Muzej Orsej, Pariska opera, Bakingemska palata... U Srbiji se urbanim pčelarstvom danas bavi nekoliko stotina ljudi. Individualno, na ravnim krovovima ili teresama zgrada u kojime žive, a i organizovano u Beogradskom udruženju pčelara. U poslednjih pet godina uzelo je ozbiljnog maha. Po nekoliko košnica, jer karakteristično za tu vrstu pčelarstva je da ih nema mnogo na jednom mestu, nalaze se na zgradama društveno odgovornih kompanija na Novom Beogradu kod Kalemegdana, u samom srcu grada, na Francuskoj ambasadi, ima ih u Košutnjaku, na Senjaku...

Košnice na beogradskim krovovima

03:08 Min. Verfügbar bis 06.10.2022


Stanko Rajić, predsednik udruženja navodi primer Beča gde je urbano pčelarstvo veoma razvijeno i ističe: “Beč ima dvadeset sedam kvartova i dvadeset sedam različitih vrsta meda. Mi smo došli na ideju da brendiramo “Beogradski med”. On je polifloran, što znači da u njemu ima sastojaka iz mnogo različitih biljaka. U Beogradu, na primer, postoji nekoliko vrsta lipe, da ne pričam o drugom rastinju. Pogledajte koliko ima terasa, a na svakoj od njih postoji nešto što daje nektar i polen. Takav med je izuzetnog kvaliteta”. Računa se da u Beogradu raste preko tristo vrsta medonosnog bilja.

Može li med iz zagađenog grada biti zdrav?

Iskusni pčelar iz Udruženja pčelara Beograda, Milomir Kostić, na pitanje koliko može biti zdrav med stvoren u Beogradu, koji nosi neslavni epitet jednog od najzagađenijih gradova u svetu, navodi da je med provereno zdrav i čist: “Vršili smo istraživanja na Hemijskom fakultetu. Analiza je pokazala da u njemu uopšte nema ostataka teških metala. Pčele imaju svoje respiratore koje te teške metale eliminišu tako da je ovaj med zdrav i jako ukusan. Svi se prosto otimamo za njega”.

Šta kažu komšije?

“Najbitnije je”, kaže Kostić, “da imate dobar odnos sa komšijama. Ako komšija ne želi da razume da mu pčele borave u komšiluku i neće to da razume, najlakše je da vi te košnice sklonite. Pčele, inače, nisu agresivni insekti, ali desi se tu i tamo da pčela nekog bocne. Neko se od toga plaši, neko ne. Mi pokušavamo da edukacijom približimo pčele našim sugrađanima. Neki put u tome uspevamo, neki put ne. Sada ipak sve više uspevamo, a sve manje ne uspevamo” priča kroz smeh Milomir Kostić.  

Dieses Element beinhaltet Daten von Facebook. Sie können die Einbettung auf unserer Datenschutzseite deaktivieren.

Zakona nema

Urbano pčelarstvo u Srbiji nije zakonski jasno regulisano. Stanko Rajić ističe da se u Udruženju pčelara Beograda ozbiljno radi na tome: “Mi pokušavamo sada da predložimo jedan pravilnik beogradskim vlastima. Hoćemo da ga u konsultaciji sa stručnim ljudima iz te oblasti doradimo. Da prepišemo iskustva drugih metropola. U Beču, Parizu, Londonu, Berlinu… svuda imaju košnice”. Slično je, izuzev u Sloveniji gde je urbano pčelarstvo veoma razvijeno, i u regionu. U Hrvatskoj je u toku polemika da li će urbano pčelarstvo, koje sada zvanično nije dozvoljeno, dobiti formalnu dozvolu za postojanje.

Stand: 06.10.2021, 17:18