Srednjoškolci iz Niša napravili solarni panel u sopstvenoj kompaniji

Srednjoškolci iz Niša napravili solarni panel u sopstvenoj kompaniji

Srednjoškolci iz Niša napravili solarni panel u sopstvenoj kompaniji

Jelena Đukić Pejić, Niš

Čuvena floskula „Na mladima svet ostaje“, ponekad se pokaže kao ispravna. Tinejdžeri širom Srbije kroz program preduzetničkog obrazovanja osnovali su svoje učeničke kompanije. Ovo je priča o kompaniji iz Niša Eko lim koja brine o ekologiji i zagađenju vazduha.

Na mladima svet ostaje - potvrđuju srednjoškolci iz Niša

03:20 Min. Verfügbar bis 02.06.2022


Oni su đaci, imaju po 15 godina i već su direktori u svojoj kompaniji. Direktori - omladinci iz niške gimnazije Bora Stanković, osnovali su učeničku kompaniju „Eko lim“ i proizveli solarni panel od limenki koji može da zagreje prostoriju od 20ak kvadrata. Petoro gimnazijalaca, Kaja, Jana, Rastko, Stevan i Tatjana svojim proizvodom nedavno su pobedili i na regionalnom takmičenju učeničkih kompanija u Srbiji, i spremaju se za državno. Za WDR govore o svom proizvodu.

Jana Simić, direktorka marketinga učeničke kompanije Eko lim

Jana Simić, direktorka marketinga učeničke kompanije Eko lim

“Bilo mi je drago s obzirom da znam koliko smo truda i rada uložili u sve ovo. Ne mogu da kažem da sam očekivala, očekivala sam barem prolaz, zato što znam iz života da se trud uvek isplati, ali baš sam bila šokirana kada sam videla da smo prvo mesto osvojili“, priča Jana Jana Simić, direktorka marketinga u Eko limu.

Prvi put u Srbiji

Petoro tinejdžera ističe da ovaj proizvod nisu oni izmislili, ali da ga do sada u Srbiji niko nije napravio pre njih. Stevan Ranđelović je direktor proizvodnje i objašnjava kako njihov panel radi.

Stevan Ranđelović, direktor proizvodnje

Stevan Ranđelović, direktor proizvodnje

“Na zadnjoj strani panela su probušena dva otvora koja služe za ulaz i izlaz vazduha kroz panel i u sobu. Hladan vazduh iz sobe ulazi kroz panel kroz donji otvor i tu prolazi kroz limenke koje su zagrejane pod uticajem sunčevih zraka. Vazduh kako prolazi kroz njih, postaje topao, pošto je topli vazduh lakši, on se penje gore do gornjeg otvora, i vraća se cevima nazad u prostoriju“, kaže Stevan.

Odakle petnaestogodišnjacima ovakvo znanje? Stevan kaže da su morali mnogo da čitaju i istraže tu temu. A pri tome su se pravedno i jednoglasno dogovorili kako da rasporede obaveze. Menjali su pozicije u svojoj učeničkoj kompaniji sve dok nisu otkrili kome koja pozicija najbolje pristaje. Tatjana Živadinović je sada direktorka finansija i kaže da im je najteže palo to što se ranije nisu poznavali. 

Tatjana Živadinović, direktorka finansija

Tatjana Živadinović, direktorka finansija

 “Pošto smo mi prva godina, svi iz različitih odeljenja, bilo je teško dok smo se svi upoznali, dok smo se uklopili, da vidimo ko je za šta najbolji, bilo je puno podela uloga, ko će šta da bude u kompaniji, Ja sam bila direktorka proizvodnje i direktorka marketinga, sad sam direktorka finansija”, smeje se Tatjana.

Namena u poljoprivredi

Ovaj panel, kažu gimnazijalci, može da podigne temperaturu u prostoriji za čak 12 stepeni. Posebno bi bio koristan za dogrevanje plastenika u poljoprivredi, kaže nam Kaja Gavrilović, direktorka sektora za odnose sa javnošću.

Kaja Gavrilović, direktorka sektora za odnose sa javnošću

Kaja Gavrilović, direktorka sektora za odnose sa javnošću

“Može da se koristi za grejanje zemljišta i plastenika, u toku setve kada nema dovoljno sunčanih dana, da se to zemljište zagreje i da se poboljša sam rast i sam razvitak semena i ploda”, objašnjava Kaja Gavrilović.

Solarni panel koji su oni napravili košta nešto više od 60 evra, a osim što je jeftiniji od drugih vidova grejanja, on štiti i životnu okolinu, kaže generalni direktor “Eko lima” Rastko Petrović.

Generalni direktor učeničke kompanije "Eko lim" Rastko Petrović

Generalni direktor učeničke kompanije "Eko lim" Rastko Petrović

“Niš kao mali grad koji nema ni razvijenu industrijsku zonu je toliko zagađen. I došli smo istraživanjem da je to zbog velikog broja domaćinstava koja se greju na razna čvrsta goriva. Samim tim smo hteli da ljudima damo neki proizvod koji bi na jeftin način smanjio to zagađenje i troškove”, kaže Rastko i dodaje da mlade veoma zanima ekologija i da bi mladi trebalo mnogo više da učestvuju u pronalaženju rešenja za bolji vazduh: “Ako mi mladi to ne uradimo, neće niko umesto nas”, objašnjava on.

Mladi prepoznaju svoje sposobnosti

Petoro ambicioznih 15-godišnjaka imali su podršku mentorke, profesorke geografije Ane Veljković koja ih je i odabrala za članove učeničke kompanije. Kaže da je veliki izazov prepoznati kod mladih ovakvo interesovanje.

Mentorka, profesorka Ana Veljković

Mentorka, profesorka Ana Veljković

“Treba prepoznati želju i volju da se bave nečim ovakvim, a onda i da se bave nečim što će poboljšati i ulepšati prvo njihov dan, a onda i život. Neverovatne su te veze i spojevi. A ono što je interesantno je da se oni i prepoznaju da to mogu da rade. Kada se prepoznaju da to mogu da rade, onda je lako”, kaže profesorka Ana Veljković, profesorka u Gimnaziji Bora Stanković.

I ova, kao i mnoge druge srednje škole u Srbiji neguje preduzetničko obrazovanje učenika.  Sve to uz pomoć globalne mreže Dostignuća mladih koja u Srbiji postoji od 2005. godine, a koja obuhvata 121 zemlju sveta pod nazivom Junior Achievement Worldwide.

Preduzetničko obrazovanje u strategiji Vlade Srbije

Ta organizacija predstavlja najveći svetski program preduzetničkog obrazovanja koji godišnje pohađa više od 10 miliona učenika koji tokom programa nauče po kojim principima funkcioniše biznis, kažu za WDR u organizaciji “Dostignuća mladih u Srbiji”. Ističu da je kroz njihove obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti do sada je prošlo više od 80 000 učenika iz preko 400 osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije. Svake godine kroz ovaj program osnuje se više od 200 učeničkih kompanija u šta je uključeno 350 škola.

Srednjoškolci iz Niša napravili solarni panel

 “Ovi učenici su u prilici da kroz teorijsku i praktičnu nastavu, mentorski program, kao i niz takmičenja, sajmova i konkursa, nauče po kojim principima funkcioniše biznis i da istovremeno budu podstaknuti da osmišljavaju i razvijaju svoje preduzetničke poduhvate”, kažu u Dostignućima mladih i dodaju:

“Program se zasniva na principu učenje kroz rad – učenici kroz nastavni plan, pod nadzorom obučenih nastavnika mentora, stvaraju kompaniju, razvijaju je i zatvaraju u toku jedne školske godine. Na ovaj način, oni postaju spremni za ulazak na tržište rada, ali i pronalaze preduzetnike u sebi - a našem okruženju donose inovacije i ideje koje pokreću pozitivne promene”.

Aktivnosti Dostignuća mladih unete su i u aktuelne strategije i akcione planove tri ministarstva Vlade Srbije - Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete i Ministarstva omladine i sporta, a njihova takmičenja nalaze se u Kalendaru takmičenja i smotri Ministarstva prosveta, nauke i tehnološkog razvoja pod nazivom Smotra učeničkih kompanije Srbije.

Stand: 13.07.2021, 18:10