Beograd obeležio 60 godina prvog Samita nesvrstanih zemalja

U Beogradu obeležena 60. godišnjica prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja

Beograd obeležio 60 godina prvog Samita nesvrstanih zemalja

Sanja Ivačić, Beograd
Na dvodnevnom skupu 11. i 12. oktobra uprkos pandemiji okupilo se oko 500 učesnika iz više od 100 zemalja. Sem lepih reči i evociranja prošlih vremena političkih odluka ni deklaracija nije bilo, ali je za Beograd dogadjaj imao i politički i ekonomski značaj.

Zalaganje za mir i pravedniji svet, uz poštovanje medjunarodnog prava i principa nemešanja, poruke su koje su se najčešće čule na velikom medjunarodnom skupu kojim je u Beogradu obeležena 60. godišnjica prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja održane u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije, jednog od njegovih osnivača.

Beograd obeležio 60 godina prvog Samita nesvrstanih zemalja

03:40 Min. Verfügbar bis 13.10.2022


Dobri odnosi sa nesvrstanim zemljama za Srbiju su bitni pre svega zbog podrške u vezi sa Kosovom jer, kako ističe predsednik Skupštine Ivica Dačić, većina tih zemalja ne priznaje kosovsku nezavisnost. “Od 120 članica Pokreta nesvrstanih 74 ne priznaju Kosovo. To je kapitalna stvar zato što time ćemo dodatno obezbediti našu poziciju”, rekao je Dačić.

I Srdjan Cvijić iz Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) veruje da je pokušaj da se od nesvrstanih zemalja obezbedi dodatna podrška za stav Beograda o Kosovu jedan od ciljeva organizovanja skupa. Cvijić ističe da su nesvrstani danas samo “bleda senka” onoga što su bili u vreme hladnog rata i da skup kome se pridaje ogroman značaj ima više nostalgičan prizvuk nego neku realnu geopolitičku vrednost. Ukazuje medjutim na ekonomski momenat. “Kreće sajam naoružanja i mislim da je funkcija tih bilateralnih kontakata da se omogući trgovinska saradnja u oblasti namenske industrije koja, kao što smo videli iz afere Krušik, neće koristiti gradjanima nego smao trgovcima oružjem koji finansiraju partiju na vlasti”, ukazuje analitičar BiEPAG-a.

Deseti medjunarodni sajam naoružanja otvoren je pre nego što su se visoki gosti iz nesvrstanih zemalja razišli, a vlasti ne kriju da je to šansa da se domaća vojna industrija vrati na nekad tradicionalno jugoslovenska tržišta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na otvaranju sajma da misli da je podudarnost slučajna, iako bi voleo da nije. On je pozvao nesvrstane goste da pogledaju šta Srbija ima da ponudi i obećao da će im učiniti cenu.

Sastanak u Beogradu možda je obnovio neka zanemarena prijateljstva ali je medju susedima iz bivše Jugoslavije koja je bila jedan od osnivača Pokreta dodatno zategao odnose. Priština je optužila Beograd da je zloupotrebio skup za brutalnu kampanju protiv Kosova. Hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH nisu ni došli na sastanak zbog ranijih nesuglasica s Beogradom, a srpski član Milorad Dodik, neprimereno medjunarodnom skupu, sa govornice se žalio na interne probleme.

U Beogradu se razgovaralo i o izazovima kojih nije bilo u vreme hladnog rata - borbi protiv korone, nabavci vakcina i klimatskim promena a Srbija je obećala veći broj stipendija za studente iz nesvrstanih zemalja.

Sastanak će ostati upamćen i po tome što se medju nesvrstanima prvi put našla i Rusija koja od jula ove godine u Pokretu koji je služio kao protivteža suprotstvaljenim blokovima ima status posmatrača. Prvi put je takodje priliku da govori na glavnoj plenarnoj sednici dobio i šef diplomatije jedne članice NATO, tuski ministar Mevlut Čavušoglu koga je u Beograd kao gosta pozvao prijateljski Azerbejdžan aktuelni predsedavajući Pokretu nesvrstanih zemalja.

Sa 120 članica i 17 posmatrača, Pokret nesvrstanih zemalja najbrojnija je grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Na prvoj, osnivačkoj konferenciji Pokreta u Beogradu, u septembru 1961. učestvovali su predstavnici 25 zemalja, a osnivači pokreta su bili premijer Indije Džavaharlal Nehru, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, predsednik Indonezije Sukarno, predsednik Gane Kvame Nkrumah i jugoslovenski lider Josip Broz Tito.

Jugoslavija je predsedavala Pokretom od 1961. do 1964. i drugi put pred sam raspad zemlje, od 1989. do 1992. godine, kada je suspendovana iz članstva, zbog rata i dezintegracije države. Beograd se vratio medju nesvrstane u svojstvu posmatrača 2001, posle demokratskih promena, nakon što je država primljena u UN pod nazivom SR Jugoslavija. U Pokretu su medju posmatračima su i sve bivše jugoslovenske republike, izuzev Slovenije i Severne Makedonije, kao i Argentina, Brazil, Kina, Ukrajina i Rusija.

Stand: 13.10.2021, 17:39