Live hören
Jetzt läuft: Alegría (Yuksek Remix) von Elia y Elizabeth

Reagovanja u Srbiji na presudu Mladiću

Mural sa likom Ratka Mladića u Beogradu

Reagovanja u Srbiji na presudu Mladiću

Zorka Đukanović, Beograd

Izricanje pravosnažne presude Ratku Mladiću u Srbiji je propraćeno sa velikim interesovanjem pre svega medija. Danas su sve naslovne strane osvanule sa tom vešću, dok su juče gotovo televizije odloženo prenosile izricanje prenose u specijalnim emisija sa analitičarima u studiju.

Komentarisalo se pravo, pravda i politika, ali je malo prostora ostavljeno za pitanje pomirenja u regionu i kako mlade generacije da žive i sarađuju sa teretom koji su im ostavili stariji.

Može li region do pomirenja?

U zavisnosti od uređivačke politike pojedini štampani listovi samo konstatuju u naslovima da je potvrđena doživotna kazna zatvora Ratku Mladiću, a u tekstu prenose reagovanja, dok su u tabloidima osvanuli naslovi kao: Mladić srpski heroj, Presuda je sramna, Osuđen, a žalba nije ni pročitana. I reagovanja političara liče na naslovnice novina.

Vučić: Nije osuđen srpski narod, okrenuti smo budućnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije direktno komentarisao presudu ali je na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj mehanizmu za krivične sudove putem video linka rekao da se, prema presudama Haškog tribunala, čini da niko nije odgovoran za zločine nad Srbima.

Reagovanja u Srbiji na presudu Mladiću

03:55 Min. Verfügbar bis 09.06.2022


Srbi su osuđeni na ukupno 1.138 godina i na osam doživotnih kazni zatvora, dok Hrvati, Bošnjaci i Albanci nisu ni za jedan zločin počinjen nad Srbima, što pokazuje kako je haška pravda skrojena, kazao je Vučić.

Na Instagram profilu je napisao da nije srpski narod osuđen i da je Srbija uprkos selektivnoj pravdi okrenuta budućnosti.

Ni premijerka Ana Brnabić nije direktno reagovala na presudu Mladiću ali je rekla da je Haški sud politički. “Gde se umeša politika, pravo i pravda izlaze kroz prozor”.

Haški sud nema legitimitet, sudi samo Srbima, ocenjuju nacionalno orijentisane stranke dok tzv. građanske poput Demokratske navode da je presuda očekivana i činjenica da će Ratko Mladić provesti ostatak života u zatvoru porodicama žrtava može da donese mir jer je pravda, iako spora, ipak bila dostižna.

“Porodice žrtava i svi građani mogu računati na Demokratsku stranku u svakoj akciji koja ima za cilj miran suživot i jačanje saradnje u svim državama nastalim posle raspada bivše Jugoslavije,” piše u saopštenju demokrata.

Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže da presuda Mladiću mora da se shvati kao poraz politike koja je razorila Jugoslaviju, koja je uvela priču o etničkom čišćenju.

Nekadašnji predsednik Saveta za saradnju sa haškim tribunaliom Rasim Ljajić kaže da je region daleko od pomirenja, da je tamo gde je bio devedestih. Stepen etničke mržnje još uvek je ogroman. “Pomirenje mora da se dogodi u srcima i glavama ljudi, a plašim se, na Balkanu smo daleko od toga,” poručio je Ljajić.

Milan Antonijević: Istinom do promene javnog mnenja  

Na pitanje šta je ljudima u glavama i srcu o čemu govori Ljajić, ako se još uvek na stadionima skandira ratnim zločincima kao herojima,   oslikavaju  murali i prodaju suveniri sa njihovim likovima, ekspert za oblasti humanitarnog  prava, suđenja za  ratne zločine i suočavanje sa prošlošću, Milan Antonijević odgovora za WDR da je kreiranje javnog mnenja na političarima i da oni snose najveću odgovornost:

“Više zaista ne možemo da dajemo izgovore za politiku u kojoj se u stvari utiče na javno mnenje građana. Šta drugo građani mogu da dobiju osim informacije da je Ratko Mladić heroj? Tako da bih voleo da svi oni koji su na vlasti kažu šta su u proteklih desetak godina uradili na tome da se prihvati Međunarodni sud, da se private presude, svedočenja…”

Urednik nedeljnika “Vreme” Filip Švarm ocenjuje za N1 da je pravosažna presuda Ratku Mladiću očekivana, poštena i zaslužena. „Ako pogledamo minulo delo i rad Ratka Mladića, iza njega ostaju isključivo polja smrti. Mislim prvenstveno na Srebrenicu i opsadu Sarajeva. Sadašnje vlasti u regonu svoj temelj imaju u nacionalizmu i svoje postojanje duguju ratovima devedesetih,” kaže Švarm.

Anđela Savić: Obrazovanje i regionalno povezivanje put do pomirenja

Civilni sektor, brojna udruženja mladih, kroz inicijative, regionalne kancelarije za saradnju mladih RICO, pokrete poručuju da hoće da žive  kao njihovi vršnjaci u svetu. Kako da ne žive sa povezom na očima, već da se suoče sa istinom, pitanje je za mlade generacije. To možemo samo kroz obrazovanje i regionalno povezivanje kaže za WDR Anđela Savić iz Inicijative mladih za ljudska prava:

“Mladi u Srbiji rođeni su za vreme ratova devedesetih ili nakon njih. Oni nemaju iskustvo rata već samo posredna znanja o njemu koja su mahom plod nacionalističkih narativa koje čujemo u medijima i koja dolaze od državnih elita. Ono na čemu Inicijativa mladih za ljudska prava radi jeste obrazovanje mladih – kako pružanjem informacija tako i pružanjem mogućnosti za regonalne razmene koje su najbolja prilika da se upoznaju vršnjaci sasvim slični nama sa sličnim interesovanjima i na žalost sa sličnim problemima.”

Pravnik Milan Antonijević zaključuje da je događaj poput konačne presude Ratku Mladiću poslednji trenutak da se nešto promeni na bolje u celom regionu, treba nazivati stvari pravim imenom, genocida u Srebrenici prema presudi je bilo, ali nema kolektivne već individualne krivice. Političari su dužni da smireno sve objasne građanima, da ne prikupljaju političke poene na ovoj temi, ali, kako kaže, izgleda da za to nisu spremni.

Stand: 09.06.2021, 18:07