Live hören
Jetzt läuft: You know I'm no good von Amy Winehouse

Gde je Srbija 20 godina posle hapšenja Slobodana Miloševića?

Pripadnici Specijalne policije provaljuju u kuću Slobodana Miloševića

Gde je Srbija 20 godina posle hapšenja Slobodana Miloševića?

Zorka Đukanović, Beograd

1. aprila 2001. uhapšen je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle sedmočasovnih pregovora o predaji.

23. juna je vlada SR Jugoslavije pod pritiskom Zapada donela uredbu kojom je omogućeno izručenje Miloševića Haškom Tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. 28. juna, na Vidovdan je izručen Tribunalu u Hagu na osnovu uredbe Vlade Srbije. Ovu uredbu Savezni ustavni sud je istog dana proglasio neustavnom.

Posle izručenja Miloševića Haškom trubunalu, prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj. Dana 30. januara 2002. godine, Milošević je optužio Haški tribunal da je izvršio „zli i neprijateljski napad“ protiv njega. U zapisnik je uneto da se ne oseća krivim.

20 godina od hapšenja Slobodana Miloševića

03:55 Min. Verfügbar bis 31.03.2022


Slobodan Milošević je umro u pritvoru u Sheveningenu 11. marta 2006. godine. Bio je prvi predsednik jedne države izveden pre međunarodni sud zbog optužbi za ratne zločine i nije dočekao presudu živ.

Koliko je taj događaj uticao na dalji politički i društveni život Srbije?

Slobodan Milošević pred Haškim tribunalom

Sagovornice WDR dvadesetogodišnjakinje nisu mogle da se sećaju hapšenja Slobodana Miloševića jer su se baš tada rodile, ali ovako govore o tome šta znaju o Srbiji u kojoj njihova generacija odrasta i studira poput Jovane, ili iz koje su mnogi otišli kao što je to uradila Ana: „Ja nikad nisam planirala da se zadržim ovde, uvek sam htela i znala da ću da se odselim, ja ne znam ništa o našem sistemu i politici. O Miloševiću ne znam apsolutno ništa. U mojoj kući se ne priča o politici, roditelji pričaju između sebe, neće da nas truju, mada mene  i ne zanima.“  

Jovana: „Generalno je život u Srbiji vrlo nesiguran. Nismo zemlja koja napreduje ni u kom pogledu. Smatram da je trenutna vlast podjednako sklona nedemokratskom režimu kao što vlast Slobodana Miloševića. Ono što je danas bolje nego tad je to što nismo u ratu. Kad mi neko spomene Miloševića prvo što mi padne na pamet su dve činjenice: bombardovanje i diktatura.“

Za razliku od dvadesetogodišnjakinja, novinar Đorđe Vlajić svedok je i Milošećeve ere i njegovog uspona i pada, ali i svega onog što je usledilo. Pad sa vlasti, pa zatim hapšenje Miloševića, kao i izručenje Haškom tribunalu zatvorili su jedno ratno poglavlje Srbije, a pokrenuti su izvesni demokratski i građanski procesi u zemlji. Ipak, kaže Vlajić, samo su pokrenuti, ali taj napredak je u međuvremenu usporen, a u poslednje vreme se događa da opet zemlja u tom demokratskom smislu nazaduje: „Srbija je sada fasadna demokratija, hibridni režim poluautokratski pod vladavinom jednog čoveka i tu bi se mogla praviti paralela Milošević - Vučić.“

Najveće promene u ekonomiji i na međunarodnom planu

„U ovom trenutku se ne vidi jasan znak aktuelne vlasti da želi da se vrati demokratskim procesima, da radi na uspostavljanju vladavine prava i jačanja instuticija i slobodnih medija, naprotiv“, kaže Vlajić. S druge strane u ekonomskom smislu, kako primećuje, Srbija se ne može porediti sa onom od pre dvadeset godina i danas.

„Na kraju Miloševićive vladavine Srbija je bila užasno ekonomski devastirana. Ekonomija se oporavila, strani investitori su počeli da dolaze. Ekonomski život je pokrenut. Vučić se zadužuje puno radeći ove infrastrukturne projekte, tako da je spoljni dug Srbije prilično veliki, ali još uvek ekonomija kakva je u Srbiji to može da izdrži.“

TV Serija "Porodica"

TV Serija "Porodica"

Po događajima koji su prethodili hapšenju Miloševića je snimljena i mini-serija "Porodica" scenariste i reditelja Bojana Vuletića sa nizom poznatih glumaca. Emituje se svakog dana počev od 29. marta na televizijama Superstar TV i RTS 1. Serija je odmah uzburkala duhove u Srbiji, ona jeste rekonstrukcija ali nije dokumentarna, ima svoj umetnički pristup koji, naravno, ne odgovara svima. Na društvenim mrežama se oko nje trenutno vode žestoke diskusije. To se moglo i očekivati: već prema političkom opredeljenju i odnosu prema svim tim događajima, od takve serije svi uvek očekuju da zadovolj određeni narativ. Slobodana Miloševića glumi Boris Isaković a njegovu suprugu Mirjanu Marković - Mirjana Karanović.

Kao ekonomski i međunarodni položaj Srbije je potpuno drugačiji danas nego pre 20 godina. Tada je zemlja bila dramatično izolovana opterećena ratnim prtljagom koji je Milošević ostavio novoj demokratskoj vlasti. DOS se jasno okrenuo evropskim integracijama ali sporo i uz probleme koje je trebalo rešavati, prvo vezane za obaveze prema haškom tribunalu, a kasnije za kosovsko pitanje koje je još uvek nerešeno. Danas, Srbija ledbi negde između evropskog puta, i jačanja odnosa sa Rusijom i Kinom, a ne vidi se osim deklarativnog izjašnjavanja jasna namera da se što pre uđe u Evropsku uniju, smatra Đorđe Vlajić.

Na političkoj sceni ista lica i 20 godina kasnije

On se u nastavku osvrće na veliki problem srpske političke scene gde su već decenijama isti akteri nekada u sporednoj, nekada u glavnoj ulozi. „Nema novih opcija, jer su ljudi demotivisani da se bave politikom. Najveći korpus mladih ili su otišli iz zemlje, a u proteklih deceniju dve procena je više od pola miliona, ili su prestali čak i da izlaze na izbore Ista lica i opcije su samo napravile krug, isti se vratili na vlast čak i jači nego ikada, a tzv. građanske opcije čim su pale sa vlasti i postale opet opozicija su se usitnile i gotovo nestale, čak i iz parlamenta.“

„Ovo malo opozicije i lidera se bori za preživljavanje, s jedne strane imamo njihovo sučeljavanje sa vlašću, sa Vučićevim režinom. A sa druge strane postoji to međusobno trvenje. U suštini nema zrelih lidera. Imamo političke lidere, ali nemamo državnike. To je nešto što je ozbiljno i za politiku i za razvoj društva.“

Po mišljenju Đorđa Vlajića Srbija se udaljava od demokratskih vrednosti, a i podaci govore da beleži pad na listama koje mere percepciju korupcije, poštovanje ljudskih prava, slobode medija i govora u svetu. Zato je čini se u prelomnom trenutku kada postoji opasnost od vraćanja točka istorije što bi skupo koštalo srpsko društvo. Zato se Vlajić ipak nada kao i studentkinje Ana i Jovana da će točak krenuti napred, a da se za 20 godina neće postavljati ista pitanja kao danas, kada se evociraju sećanja na hapšenje Slobodana Miloševića.

Stand: 31.03.2021, 18:20