Severna Makedonija: 30 godina nezavisnosti

Severna Makedonija obeležila 30 godina od proglašenja nezavisnosti

Severna Makedonija: 30 godina nezavisnosti

Marija Divitarova, Skoplje

Severna Makedonija je sinoć obeležila 30 godina od proglašenja nezavisnosti. Centralna manifestacija je održana u centru Skoplja pred zgradom parlamenta, a zbog pandemije je bio ograničen broj zvanica. 

U nedelju 8. septembra, pre 30 godina, gradjani tadašnje jugoslovenske republike Makedonije su odgovarali na pitanje "Da li ste za samostalnu Makedoniju, sa pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije?". Za je glasalo 95 odsto, čime je današnja Severna Makedonija proglasila nezavisnost od Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ).

30 godina nezavisnosti Severne Makedonije

03:45 Min. Verfügbar bis 09.09.2022


Politički analitičar Ljubiša Nikolovski, koji je tada bio novinar, izveštavao je sa skupa na centralnom trgu u Skoplju, gde je državni vrh objavio rezultate referenduma.

"Bio sam uzbudjen, kao i hiljade ljudi koji su se okupili na trgu koji se tada zvao “Maršal Tito”, a sada je Trg “Makedonija”.  Egzaltacija je postojala i medju državnicima i poltičarima. Ako bi hteo jednom reči da  objasnim opšte raspoloženje u Makedoniji to bi bila katarza", sjeća se Nikolovski.

Kratkotrajno raspoloženje

Ali, to raspoloženje je kratko trajalo. Zemlja se odmah suočila sa mnogo problema: da formira stabilne institucije, da uvede svoju valutu, da napravi svoju armiju. Osim unutrašnjih problema imala je i izazove u medjunarodnoj politici.

Neke balkanske zemlje su joj odmah priznale nezavisnost, ali je južni sused Grčka, osporio njeno ime. Spor je rešen posle više od 25 godina, 2018. godine, Prespanskim dogovorom, kojim je Makedonija promenila ime u Severna Makedonija.

Džabir Derala, gradjanski aktivist za ljudska prava, kaže da je od proglašenja nezavisnosti do danas zemlja mnogo napredovala.

"Mi smo kao zemlja danas ravnopravan član mnogo velikih globalnih asocijacija i organizacija, kao što su Ujedinjenje nacije i NATO. Zemlja je deo procesa integracije u EU. Mislim da je to veliki uspeh za 30 godina", kaže Derala.

Poboljšani medjuetnički odnosi, ali ne i ekonomija

Etnički Albanci koji žive u Severnoj Makedoniji tada su bojkotovali referendum za nezavisnost. Ali Derala za WDR kaže da je situacija sada drugačija.

"Trideset godina kasnije etničke zajdnice u zemlji, ne samo Albanci, osećaju se kao svoj na svome. Osećaju makedonsku državu kao svoju. Severna Makedonija u današnje vreme može da služi kao primer ne samo na Balkanu, već i mnogo šire, kao primer multikulturalne zemlje u kojoj se institucije zanimaju unapredjenjem prava etničkih zajednica. Tu su Albanci, ali da ne zaboravimo i ostale zajednice, koje iako su manje nisu manje značajne. To su Srbi, Turci, Bošnjaci, Romi", objašnjava Derala. 

To poboljšanje medjuetničkih odnosa nije pratio i ekonomski napredak.

Ljubiša Nikolovski žali što nije ispunjeno ono što je očekivao te večeri 1991, kada je bio na Trgu na proglašenju nezavisnosti.

"Meni je krivo što za ovih 30 godina Makedonija nije postigla ono što sam ja očekivao, a i većina gradjana. Da dobije neki ekonomski prosperitet, da se poveća standard gradjana. Možda smo davali poverenje onima koji nisu bili spremni da to ispune", kaže Nikolovski za WDR.

Rešenje -  članstvo u EU

Kao glavni problem Nikolovski vidi slabe institucije, korupciju i loš ekonomski standard.

Mogućnost za napredak zemlje gleda u članstvu u Evropskoj uniji.

"EU treba da nam bude cilj prema kojem moramo težiti, ali moramo raditi i unutra. Moramo se ponašati evropski. Moramo graditi poverenje medju gradjanima i institucijama. Moramo se spravljati sa korupcijom. Moramo razvijati institucije koje su demokratske, razvijati demokratski kapacitet koji još uvek nedostaje", izjavio je Nikolovski.

Severna Makedonija ima preporuku za početak pregovora sa EU, ali Bugarska blokira početak pregovra zahtevom da Skoplje prizna bugarske korene makedonske istorije i jezika.

Na centralnoj proslavi 30 godina nezavisnosti Severne Makedonije slavilo se makedonskim, albanskim, srpskim, romskim i bošnjačkim pesmama i igrama, koje oslikavaju multietnički karakter zemlje.

Stand: 09.09.2021, 17:28