Šta nakon lokalnih izbora na Kosovu?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 27.04.2023. 22:58 Min.. Verfügbar bis 26.04.2024. COSMO. Von Boris Rabrenovic.
Šta nakon lokalnih izbora na Kosovu?
Stand: 27.04.2023, 17:38 Uhr
Boris Rabrenović, Violeta Oroši, Borislav Šujanski
U četiri opštine na severu Kosova u kojima većinski žive Srbi, održani su izbori za gradonačelnike. Izbore je bojkotovalo preko 99 odsto kosovskih Srba. Pravo glasa iskoristilo je samo 13 Srba. Kako su protekli izbori? Ko je u ovoj situaciji pobedio, a ko doživeo poraz? Koliko će ovi izbori imati uticaja na dalji tok dijaloga Beograda i Prištine? O tome u ovom podkastu razgovoramo sa našom dopisnicom iz Prištine Violetom Oroši i Nedžmedinom Spahiuom, profesorom političkih nauka u Prištini.
U četiri opštine na severu Kosova, u nedelju 23. aprila održani su vanredni lokalni izbori. Ti izbori su organizovani nakon što su u novembru srpski gradonačelnici u kosovskom sistemu na poziv vlasti u Beogradu dali ostavke na te funkcije. Srpska lista koju podržava zvanični Beograd, bojkotovala je ove izbore.
Vanredni lokalni izbori prvobitno su bili zakazani za decembar prošle godine, ali su otkazani zbog porasta tenzija na severu Kosova. Izbori u četiri opštine na severu, koje su organizovale kosovske institucije, bojkotovalo je preko 99 odsto kosovskih Srba. Izbore su bojkotovali ne samo Srbi koji žive u ovom delu Kosova, nego i Bošnjaci, Turci, Romi, Goranci, pa i Albanci. Od nešto preko 45 hiljada građana sa pravom glasa, na ovim je izborima prema konačnim podacima Centralne izborne Komisije glasalo samo 1557 građana, a ranije je saopšteno da je pravo glasa iskoristilo svega 13 Srba. Interesantno je da je prema statistici, u odnosu na lokalne izbore održane 2021. godine, manje glasalo preko 400 Albanaca.
O detaljima ovog izbornog procesa razgovaram sa našom saradnicom iz Prištine Violetom Oroši.
Violeta, Centralna izborna Komisija je potvrdila pobednike ovih izbora.
Dvojica kandidata iz Pokreta Samopredeljenje aktuelnog premijera Aljbina Kurtija dobila su većinu glasova u Severnoj Mitrovici i Leposaviću, a kandidati Demokratske partije Kosova Memlji Krasnićija pobedili su u Zvečanu i Zubinom Potoku. Ako se u vidu ima broj glasova kojima su pobedili, a kreću se od 100 u Leposaviću do nesto preko 500 glasova u Severnoj Mitrovici, onda se svakako može zaključiti da se radi o takozvanoj Pirovoj pobedi.
Koliko se onda ovi vanredni izbori mogu smatrati legitimnim?
Vlasti u Prištini tvrde da su ovi izbori zakonski legalni i legitimni, obrazlažući da su zakazani u skladu sa zakonima i Ustavom i da u Izbornom zakonu ne postoji census izlaznosti građana na izbore. Međutim, predstavnici civilnog društva ističu da rezultati ovih izbora nisu legitimni, te da se radilo o improvizaciji izbornog procesa. Navode da su građani glasali u 19 regularnih, ali i 13 improvizovanih biračkih centara, odnosno kontejnera, koji su bili postavljeni daleko od nastanjenih mesta, kao i da su izbore bojkotovali Srbi zbog kojih su se oni i održali. Smatraju nečasnim da opštine vode novoizabrani predsednici opština koji su dobili ukupno 3,47 odsto glasova građana.
Politički analitičar sa severa Kosova Branislav Krstić kaže da za obične građane nije važno ko je kriv za stanje u kojem su se našli.
Branislav Krstić, analitičar
"Kao što znamo krivac nije bitan i oni za svoju glasačku volju idu u sedište Srpske Liste. S druge strane, opozicioni pokreti i aktivisti vide krivca u Prištini zbog insistiranja na jednostranim odlukama, kako kažu, demokratija na silu, izbori na silu, to za njih nije prihvatljivo. Ako mene pitate onda nas iskustva iz onih situacija bivših jugoslovenskih republika uče da je Beograd taj koji je izdao Srbe, a ovde su Srbi ti koji nikada neće izdati Beograd i čekaju se uvek preporuke iz Beograda i sedišta Srpske liste."
Violeta, šta će se desiti, ako predsednici opština, na primer zbog bojkota građana ne mogu da funkcionišu? Kako će ostvariti svoja prava?
Mislim da za sada nema odgovora, jer zaista predstoji problem daljeg konstituisanja opštinskih struktura, odnosno polaganja zakletve novoizabranih predsednika opština. Da podsetim, od kada su prošle godine Srbi u ove četiri opštine na severu Kosova podneli ostavke u svim institucijama Kosova, jer nisu prihvatili odluku Vlade da preregistruju automobilske tablice u one koje bi imale oznake Republike Kosova, u Leposaviću i Zvečanu ne funkcionišu opštinke skupštine, a u Zubinom Potoku objekat je pod kontrolom paralelnih srpskih vlasti. Malo je verovatno da bi se skupštinski odbornici mogli sastati u objektu u Severnoj Mitrovici, uglavnom zbog opasnosti od mogućeg konflikta sa nezadovoljnim građanima. I Branislav Krstić kaže da se na severu Kosova ne isključuju nove tenzije.
"Srbi će i dalje ostati bez institucionalne zaštite. Ne očekujem tenzije do 2. maja. Svakako, bezbedosni izazovi nas očekuju u maju, a zavisiće od toga kako će Priština implementirati izborne rezultate na severu Kosova. Vlada Kosova je ujedinila Srbe i mnogo toga će zavisiti od preporuka kabineta predsednika. Kako se meni čini, nešto sto nas u bliskoj budućnosti očekuje je opšta građanska neposlušnost, kada govorimo o srpskoj zajednici."
Na Balkanu se često, pa i kada vlada mir, koriste izrazi “pobeda” i “poraz”. Ko je u ovoj situaciji pobedio, a ko doživeo poraz?
Ima analitičara koji kažu da su pobedili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti. Vučić, jer su se na njegov poziv na bojkot izbora odazvali i njegovi politički protivnici na severu Kosova, kojih nije mali broj, a Kurti jer nije pokleknuo pred uslovom srpskog predsednika, a to je da se sa severa Kosova povuku Specijalne policijske snage i osnuje Zajednica srpskih opština, pa tek onda da se održe izbori. Za neke druge političke analitičare, obojica su izgubili, jer će zbog njihove tvrdoglavosti i populizma, građani ostati bez osnovnih usluga. Inače da dodam da je Kurti optužio Vučića da je on glavni krivac što je prisilio Srbe raznim pretnjama da bojkotuju izbore, a Vućić je optužio Kurtija za, kako kaže, okupaciju severa Kosova. Sada ostaje da se vidi da li će se i dalje ići na zaoštravanje odnosa ili će obojica spustiti loptu nakon što se budu sastali 2. maja u Briselu, u sklopu srpsko-kosovskog dijaloga.
Nakon deset godina, kada je Kosovo apliciralo za bezvizni režim za svoje građane, prošlog meseca je konačno dobilo dobru vest.
Od januara 2024. godine građani Kosova će moći da putuju u Šengen zonu bez viza. Međutim, jedan od najvećih problema je kako zadržati profesionalni kadar, uglavnom iz zdravstvenog sektora, kvalifikovane radnike zaposlene u visokoj gradnji, privatnim kompanijama i naravno mlade, koji zbog veoma niskog ekonomskog razvoja, gotovo da ne vide perspektivu. Prema poslednjim podacima Sindikata privatnog sektora, u 2021. i 2022. godini je preko 100 hiljada građana napustilo Kosovo, čime su najviše izgubile privatne kompanije, koje su prinuđene da zapošljavaju nekvalifikovani kadar. Jedan od razloga masovnog napuštanja Kosova su i niske plate, koje nisu dovoljne da prate inflaciju. Minimalna plata iznosi svega 170 evra, što znači da je za sat vremena na radnom mestu, radnik plaćen u proseku samo euro ipo.
Sa srpskim pasošima u kojima je navedeno da žive na Kosovu, kosovski Srbi su delili sudbinu sa Albancima. Morali su da dobiju vize, da bi otputovali u neku zapadnu zemlju. Međutim, sa ovim pasošima oni ni od januara sledeće godine neće moći da putuju u Šengen zonu. Predsednik Srbije Aleksandar Vućić je obećao da će pokušati do kraja godine da reši njihov problem, a zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi je izjavio da kosovski Srbi imaju osam meseci da izvade kosovske pasoše. Inače, u prva tri meseca ove godine konkurisalo je i dobilo kosovske pasoše 234 Srba, naseljenih u opštinama na severu Kosova.
Druga dobra vest za kosovske građane je što je dve trećine članova Komiteta Saveta Evrope, glasalo za prijem Kosova u Savet Evrope (SE).
To je samo prvi korak ka punom članstvu Kosova u ovu organizaciju, jer prethodno je potrebno da se sa tim složi i većina poslanika u Parlamentarnoj skupštini SE, a očekuje se da diskutuju i glasaju u junu ili najkasnije oktobru ove godine. Ukoliko zahtev bude pozitivno ocenjen, ponovo se vraća Komitetu ministara, na konačnu potvrdu. U međuvremenu je podneto 305 amandmana, od kojih se očekuje da mnogi budu povučeni, jer se tiču vizne liberalizacije, a smatra se će u Parlamentranoj skupštini SE najosetljiviji po Kosovo biti izveštaj o poštovanju ljudskih prava manjinskih zajednica.
Nemački ambasador na Kosovu Jörn Rohde je ocenio da je nakon vizne liberalizacije i glasanja u Komitetu ministara SE za prijem Kosova u ovu organizaciju, Kosovo bliže evropskoj porodici, ali da puno učlanjenje zahteva i sprovođenje Ohridskog sporazuma, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kako je najavio Miroslav Lajčak, evropski posrednik u dijalogu koji se vodi između Kosova i Srbije, 2.maja će se osim Sporazuma o nestalim osobama tokom rata na Kosovu naći i verzija Statuta za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Analitičari nisu optimisti da može doći do dogovora, jer će Nacrt predloga, u čijem sastavljanju nije učestvovao niko iz Vlade Kosova, predstaviti srpska strana. Predviđaju da će taj predlog isključivo ići na ruku Srbiji, koja je i do sada zahtevala izvršne kompetencije za Zajednicu opština sa srpskom većinom. Kažu i da će vanredni lokalni izbori na severu Kosova i masovni bojkot od strane Srba, ići na ruku Srbiji.
Nedžmedin Spahiu, profesor političkih nauka
Bila je to naša dopisnica iz Prištine Violeta Oroši, a u nastavku razgovaram sa Nedžmedinom Spahiuom, profesorom političkih nauka u Prištini, inače odličnim poznavaocem kosovsko-srpskih odnosa, i vlasnikom RTV Mitrovica. Gospodin Spahiu, između ostalog, postavlja pitanje "Kako ćeš stvoriti Zajednicu opština sa srpskom većinom, jedan entitet, u jednoj državi, a da nema znakova te države?"
Poslušajte ovaj razgovor u okviru našeg podkasta. I da podsetim, sva naša podkast izdanja možete pronaći na našoj besplatnoj Cosmo aplikaciji kao i na svim poznatim platformama koje nude podkast sadržaje.
