Ekologija glavna tema na lokalnim izborima u Severnoj Makedoniji

Skopje

Ekologija glavna tema na lokalnim izborima u Severnoj Makedoniji

U nedelju se u Severnoj Makedoniji održavaju lokalni izbori. Gradjani će birati gradonačelnike i odbornike u 80 opština, plus Gradu Skoplju. Pravo glasa ima 1 824 864 gradjana.

Izbori su interesantni zbog velikog broja kandidata za gradonačelnike i opštinske odbornike, ali i zbog obećanja koja daju. Pred loklane izbore razgovaram sa našom saradnicom iz Skoplja Marijom Divitarovom.

Razgovor: Nenad Kreizer i Marija Divitarova

05:35 Min. Verfügbar bis 14.10.2022


Koje su glavne teme kandidata i partija na ovim izborima?

Na ovim izborima više nisu dominantne etničke teme, kao što je bilo  uobičajeno niz prethodnih izbornih ciklusa u Severnoj Makedoniji. Ključna tema je sada ekologija. Sve partije, i vlasti i opozicije, govore za bolji i kvalitetniji život preko izgradnje stanica za prečišćavanje, upravlanje otpadom, više biciklističkih staza, ekološki prevoz i više zelenih površina u gradovima.

Najdalje je otišla najveća partija etničkih Albanaca i glavni partner vladajućeg levičarskog Socijal demokratskog saveza Makedonije (SDSM) u Vladi Severne Makedonije, Demokratska unija za integraciju, koja je od nacionalističkih tema pribegla takozvanoj Zelenoj agendi. Tako, njeni kandidati za gradonačelnike obećavaju poboljšanje životne sredine, kao ključan preduslov za kvalitetan život. Ali ova njihova agenda je naišla na podsmeh medju gradjanima, zato što je DUI I do sada rukovodio gradovima sa većinskim albanskim stanovništvom, koji se smatraju za njazagadjenije gradove i koji imaju problem sa odlaganjem smeća, čistom vodom za piće i masovnom neplanskom gradnjom. Jedan od takvih gradonačenika koji od gradjana traži novi madat je dugogodišnja  gradonačelnica Tetova, jednog od svetskih šampiona zagadjenog vazduha.

Kako je ekologija postala toliko važna u Severnoj Makedoniji?

To su nametnuli gradjani i nevladin sektor. Poslednjih godina u javnosti i na socijalnim mrežama česte su kritike vladajućeg SDSM, koji kontroliše najveći broj opština, da je nastavio politiku urbanističkoh haosa iz vemena vladavine konzervativnog VMRO DPMNE i da čak i pojačava „betonizaciju“ gradova u korist gradjevinskih kompanija. Pritom, opštinske vlasti ne vode ni malo računa o zakonskim propisanim obaveznim zelenim površinama po glavi stanovnika, ne planiraju se pešačke i biciklističke staze, a pojavio se i hronični problem sa parking prostorom. I to važi za sve gradove. Kritike su bile toliko česte, a nezadovoljstvo gradjana se povećavalo, tako da je dovelo do kandidature mnogo nezavisnih kandidata za gradonačelnike i odbornike. 

Do sada su partije bile te koje su predlagale kandidate, ali sada na ovim lokalnim izborima ima najviše nezavisnih kandidata u istoriji Severne Makedonije.

Ko su ti nezavisni kandidati i šta nude?

Uglavnom su to gradsjanski aktivisti, ali i članovi partija koji nisu dobili podršku svoje partije da se kandiduju za gradonačelnike ili odbornike, pa sad nastupaju  samostalno. Medju nezavisnim ima i takvih koji su dobili podršku oredjenih partija, pa je prepoznatljiva njihova bliskost sa strankom koja ih podržava.

I jedni i drugi se fokusiraju na ekološke teme, ali i populizam, obećavajući na primer, besplatan javni prevoz u Skoplju za sve gradjane, a ima i obećanja da će gradovi korisiti samo obnovljive izvore energije.

Na takve ideje nisu imuni na kandidati velikih političkih partija. Slična obećanja ima i kandidatkinja za gradonačelnicu Skoplja Danela Arsovska, koju je podržala opziciona partija VMRO DPMNE.

U ekološkim obećanjima ne zaosteje ni njen glavni protovkandidat gradonačelnik Skoplja Petre Šilegov iz SDSM, koji se bori za drugi madat, koji obećava grad bez saobraćajne gužve i  sa najvećom pešačkom zonom u Evropi, kao beslatan gradski prevoz za penzionere sedam dana u nedelji.   

Još jedna novost na lokalnim izborima je to što če se prvi put glasati uz otisak prsta. Šta to znači?

Kontrola glasača na izbornim mestima otiskom prsta govri o velikom nepoverenju koje vlada u izborni proces u Severnoj Makedoniji, koje stranke podstiču kad su u opziciji. Nakon što je 2017. godine uvedena forografija uz podatke glasača u biračkom spisku, ovaj put da bi se sprečila zloupotreba ili kradja glasova prvi put će se glasati i uz otisak prsta.

Glasači će na biračkim mestima, pre uzimanja listića, identitet morati da dokažu i stavljanjem dlana na terminale koji izgledaju isto kao oni kada dajete otisak prsta za lična dokumenta.

Reč je o biometrijskim čitačima otisaka prsta koji je Državna izborna komisija kupila od nemačke firme Dermalog. U te aparate su uneseni podaci svih glasača koje ima Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovakav način kontrole indentiteta glasača se uvodi na zahtev opziciione konzervativne VMRO DPMNE. Kao kurioziet treba reći i da su takvi isti aparati korišteni i na izborima u Avganistanu 2018. i 2019. godine i na Haitiju, a prvi put se koriste u jednoj evropskoj zemlji. Politički analitičari kažu da to govori o nepoverenju partija u izborni proces i u stepen demokratije u Severnoj Makedoniji.

Stand: 14.10.2021, 17:35