Filigransko zanatstvo kao razonoda

Samohrane majke prave nakit od srebra na radionici filigrana ili srma

Filigransko zanatstvo kao razonoda

Jelena Đukić Pejić, Niš

Stari zanati na rubu propasti, već decenijama se bore za opstanak. Onog trenutka kada su to dozvolile epidemiološke mere, Udruženje umetničkih i starih zanata i domaće radinosti “Vilin vez” iz Niša došlo je na ideju da taj stresni period iskoristi za edukaciju novih zanatlija – organizovan je kurs filigrana za samohrane majke uz pomoć koga će one moći da prave nakit i ukrasne predmete.

“Stari zanati se rade u kućnim uslovima, mogu da se rade trpezariji, dnevnoj sobi, gde sednete, tu ćete da radite. To se radi rukama, bez nekog alata, bez mašina, ne treba ništa. Samohrane majke koje su nezaposlene su kod kuće i čuvaju svoju decu. Spojili smo lepo s korisnim, te žene mogu da sede kući, rade svoj zanat, bave se nečim, privređuju, i uz sve to, uz sav taj rad čuvaju svoju decu”, za WDR govori predsednica Udruženja, Irena Ulemek.

Radionice filigranstva za pravljenje nakita

03:35 Min. Verfügbar bis 17.06.2022


Mirne ruke i umirujuće dejstvo pravljenja nakita

Nisu potrebni nikakvi alati, ali su zato potrebne mirne ruke. To deluje umirujuće na ljude, kaže jedna od 8 polaznica kursa, Sonja Jovović.

 “Mene te neke precizne stvari smiruju, to je meni u današnje vreme vrlo bitno. Da se u današnje vreme na neki prirodan način bez nekih dodataka smirimo i da nađemo sebi način da izguramo sve ovo.”

Sonja se i do sada bavila pravljenjem nakita, ali na drugačiji način. Filigranstvo ju je posebno privuklo, kaže ona.

 “Privuklo me je to što je filigranstvo star zanat, volim te neke stvari koje su iz naše tradicije. Inače, ja sam pre ovoga pravila nakit od srebrne žice i poludragog kamena i kristala, s tim što tu nema spajanja ili lotovanja, već je to samo vezivanje žice sa žicom. Ovo je sad nešto što sam se dopunila u tom pogledu”.

Srma se i danas pravi na isti način

Prvi filigran napravljen je 5.000 godina pre nove ere u Troji i Mikeni, a kasnije u Rimu i Vizantiji i predstavlja jednu od najlepših tehnika obrade metala. Tokom vekova se ovom tehnikom pravi divan nakit, a nakon dolaska Turaka, pored latinskog naziva filigran, ovaj zanat nosi i turski naziv “srm”. U Srbiji se on danas nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Filigranstvo se i danas radi na potpuno isti način kao i tada, govori ikonopisac i filigranski zanatlija, majstor Goran Đorđević koji ovim ženama prenosi svoje znanje.

Na radionici filigrana ili srma samohrane majke prave nakit od srebra

 “Proces izrade počinje od topljenja srebra, najščešće u srebru jer je srebro veoma kovno, može da se izvuče u veoma tanku žicu kao vlas kose. Posle topljenja ide valjanje, da bi se pripremilo za izvlačenje žice, onda se žica izvlači, posle izvlačenja se oblikuje, i posle oblikovanja dolazi spajanje, mi kažemo lotovanje. Ono se radi sa srebrom isto samo malo niže tačke topljenja, i posle spajanja je poliranje”

Zbog epidemioloških mera na dvomesečnom kursu filigranstva učestvuje 8 polaznica, mada je interesovanje za kurs bilo veliko kaže predsednica Udruženaja “Vilin Vez” Irena Ulemek. Dodaje da su odlične i reakcije.

 “Reakcije su fenomenalne, odmah su počele da se raspituju gde mogu da kupe te stvarčice da nastave da se bave. Čujem njih kako su komentarisale da to njih smiruje. Nadam se da će neka od tih žena koje su završile kurs da nastave da se bave time, da prodaju te svoje predmete”

Zbog ovako dobrih reakcija, Udruženje “Vilin vez” je odlučilo da ne staje sa ovakvim projektima, već da nastavi da oživljava stare zanate i ujedno omogući zainteresovanima da rade i zarađuju od kuće.

Stand: 17.06.2021, 17:10